: Ђорђе Вукадиновић: Наше евроинтеграције представљају узајамно такмичење Србије и ЕУ у неискрености лицемерју; Вучић поентирао на вакцинама
:
6-7 minutes
Апсолутно сам сигуран у неискреност наших намера када је реч о европским интеграцијама, као што сам сигуран у неискреност намера Брисела када је реч о евроинтеграцијама Србије, изјавио је политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.
Апсолутно сам сигуран у неискреност наших намера када је реч о европским интеграцијама, као што сам сигуран у неискреност намера Брисела када је реч о евроинтеграцијама Србије
Он је у серијалу разговора Агреман о спољној политици Србије, европске интеграције означио као „такмичење Србије и Европске уније у лицемерју и неискрености".
„Нити ми желимо искрено у ЕУ, нити они искрено желе да нас приме", рекао је Вукадиновић.
Како је предочио, они би били неспремни да нас приме чак и када бисмо ми желели и када бисмо то заслуживали, али и обратно, ми бисмо били подједнако неискрени, тако да је то мртва трка.
Вукадиновић посету Паризу председника Србије Александра Вучића и његове разговоре са председником Емануелом Макроном види искључиво као наставак Вучићеве маркетиншке кампање и покушај да исправи негативне ефекте потписивања Вашингтонског споразума.
Према његовом тумачењу, то је покајничка посета, а не она чија је намера нека средњорочна или дугорочна опредељеност Србије европској перспективи.
„Као и у свакој покајничкој посети, спремно се нуде уступци, па је Вучић носио кредите, метро и друге ствари да понуди француском капиталу, док је Макрон, као љубазан и заинтересован домаћин, то примио и рекао понеку необавезну позитивну реч на рачун Вучића и Србије", сматра Вукадиновић.
Упитан да ли је „љубазни домаћин" узвратио тиме што је понудио иновативна решења за питање Косова, он је одговорио да је то могуће.
Без обзира на то колико се залаже за суверенистичку политику, Вукадиновић предвиђа да ће решење тог питања бити нађено онда када се спољни фактори међусобно договоре.
Он не мисли да смо ми безначајни и да се не питамо, али верује да ће до решења примарно доћи онда када се различити фактори, они са Запада, Москва и Пекинг, између себе договоре, а на рубу и маргини тога можда дође и до неке конференције.
„Верујем да ћемо завршити на некој балканској међународној конференцији, по угледу на оне старе, Бечки или Берлински конгрес", прецизирао је Вукадиновић.
Према његовој оцени, смешно је и трагикомично како су Турска, Арапска лига или ЕУ жешће од Београда реаговали на успостављање дипломатских односа Приштине и Израела
Према његовој оцени, смешно је и трагикомично како су Турска, Арапска лига или ЕУ жешће од Београда реаговали на успостављање дипломатских односа Приштине и Израела.
„Приштина не поштује Бриселски споразум када је реч о Заједници српских општина и ради како јој одговара, али је у овом случају испоштовала слово и дух Вашингтонског споразума, док се Београд прави невешт, изненађен и увређен", описао је Вукадиновић.
На питање да ли се о спољној политици Србије може нешто сазнати и кроз набавку вакцина против коронавируса, он је констатовао да је то нешто за похвалу, јер на примеру показује колико је важан значај суверене политике и добрих односа када сте мали и слаби.
„Немате атомску бомбу, немате сопствену производњу оружја или медицинске опреме, па је зато потребно да имате односе и водите политику, што се каже, да не држите сва јаја у истој корпи", илустровао је Вукадиновић и оценио да је то иновиран начин вођења Титове политике.
Он истиче да Србија нема бољи пут и мисли да „ово наше личи на ону лоптицу у флиперу, која по плочи лети лево-десно".
„Када је реч о вакцинама, Влада је положила испит, имали су среће, памети, поентирали су и унутарполитички и спољнополитички, а било би добро да у неким другим стварима слично поступамо", поручио је Вукадиновић.
Као истраживач Нове српске политичке мисли, подсећа на јануарско истраживање о вакцинама, неку врсту геополитичког теста јавног мњења, у којем се половина испитаника изјаснила за руску вакцину, 22 одсто за било коју, 10 одсто за америчку, а свега три одсто за кинеску.
На крају ће сви добити Кинеза. То је као на изборима у бившим комунистичким земљама, можеш да гласаш демократски за кога хоћеш, али ћеш на крају добити ММФ и приватизацију
„На крају ће сви добити Кинеза. То је као на изборима у бившим комунистичким земљама, можеш да гласаш демократски за кога хоћеш, али ћеш на крају добити ММФ и приватизацију", упоредио је Вукадиновић.
Упркос томе, ствар се у процесу вакцинације толико обрнула да су људи у региону, љути на своја неспособна руководства, почели да мењају однос према Вучићу, сматра Вукадиновић. Кажу: „Можда је дикатор, аутократа, али је Србији обезбедио вакцине и широм региона улога му је порасла".
„Вучић је овим поентирао и на регионалном и спољнополитичком плану", сматра Вукадиновић.
Према његовом мишљењу, Србија не може да води другачију политику од тога да буде отворена за све стране, али мора да води рачуна о свом интересу.
Вукадиновић мисли и да је однос Србије према региону, као и спољна политика, условљен домаћим и пропагандним медијским разлозима и мотивима.
Your browser does not support the video tag.
Како је илустровао, гнев и ароганцију, коју више не сме да покаже према Вашингтону, Берлину и Паризу, Вучић често усмерава ка региону, али то најчешће заврши као медијска бура у чаши воде и кроз таблоидне изјаве функционера.
„Генерално, он то користи као неку врсту вентила за унутрашње политичке разлоге, али нису изузетак и други, додуше мање брутално и очигледно, који користе Србију када је потребно подстицати антисрпско расположење, антисрбијанско што би рекли у Хрватској", закључио је Вукадиновић.
(Фонет, Н1)
