Хоће ли због негирања геноцида хапсити и Чомског, Зурофа, Хандкеа, Грајфа…
5-6 minutes
Прокуратор за БиХ Валентин Инцко наметнуо је закон којим забрањује негирање геноцида у Сребреници. Онима који се тога не придржавају запретио је затвором до пет година. Одлука је нестварна, нецивилизацијска, не припада 21. веку. Недемократска је, јер у сувереној држави каква је БиХ законе доноси парламент. Понајпре је политичка и усмерена пре свега према целокупном српском корпусу.
У Сребреници се догодио злочин, то је неспорно. Али не и геноцид. Тако мисле многи светски интелектуалци, стручњаци за Холокауст, историчари... Хоће ли ова нецивилизацијска Инцкова одлука, коју СДА с Изетбеговићем на челу хвали на сва уста, позивати на одговорност (употребљавам најблажи израз) истакнутог америчког интелектуалца Ноама Чомског, који је у дужем интервјуу на федералној телевизији БХ1 децидно рекао да у Сребреници није било геноцида: „Ја сам термин геноцид користио за Руанду, али не за злочине у Источном Тимору, где је убијено 200.000 људи, трећина становништва, уз подршку САД, Велике Британије и Француске. Сребреница није ни близу таквих размера."
Директор Центра „Симон Визентал" Ефраим Зуроф такође негира било какав геноцид у Сребреници. „Није било геноцида, пошто су српске снаге ослободиле жене и децу. Ми стално убеђујемо свет колико је битан Холокауст. Холокауст је геноцид. Зашто оваквим причама скрнавимо Холокауст? Ово са Сребреницом је ствар политике. Жртве нису заборављене, али су постале инструмент у рукама политичара. Мени је веома тужно кад, на пример, тој церемонији присуствује Клинтон, који је одбио да убиства у Руанди окарактерише као геноцид", рекао је Зуроф за РТС 14. јула 2015.
Гидеон Грајф, израелски историчар, истраживач Института за образовање, документацију и истраживање Холокауста „Шем Олам", врсни познавалац историје Холокауста и Другог светског рата, каже: „Ја сам Јеврејин и знам шта геноцид значи. Припадам старом народу над којим је извршен геноцид, највећи у историји човечанства. Наведени догађаји (Сребреница) нису геноцид ни на који начин и ми смо то доказали. Дакле, то није наше мишљење, ми смо то доказали као независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. Ако неко користи тај термин, треба га избрисати из историје". Грајф износи податак о више од 3.700 жртва, што је званично утврђено научним методама и истраживањем, а не више од 8.000, колико се помиње.
Нобеловац Петер Ханке је изричит да злочина у Сребреници није било. Председавајућа Судског већа механизма Хашког трибунала изузела је мишљење у изрицању пресуде Ратку Младићу у вези са Сребреницом јер сматра да геноцид ничим није доказан.
Ово је су само нека од многобројних мишљења о догађајима у Сребреници. Да ли ће ове особе, интелектуалне громаде у светским размерама, које негирају геноцид у Сребреници, по Инцковом закону морати да ћуте, да повуку своја мишљења, или ће бити хапшене, затваране, налазити се на потерницама? Питање упућујемо да бисмо показали бесмисленост наметнуте законске одредбе прокуратора Инцка и указали на њену политичку основу. Она је само унела неспокој, неповерење, антагонизам и нове тензије у БиХ. Као да је неко имао интерес да ионако компликовану ситуацију у БиХ још више закомпликује.
Наравно, Инцко ово није учинио „из своје главе", неколико дана пре одласка с веома плаћене функције. Такав налог је дошао са Запада. Амерички амбасадор у Сарајеву рекао је поводом Инцкове одлуке и Сребренице: „То је историјска истина". Научник, Јеврејин, Гидеон Грајф узвраћа: „Историја је наука. У науци нема простора за легенде. Исправили смо искривљену историјску слику и ово чини наш документ драгоценим и важним" (извештај независне међународне комисије о страдању народа у регији Сребренице).
Да је реч о огољеној политици Запада према укупном српском корпусу и Београду, пре свега, јер је све ово усмерено према Србији – како би се ослабиле њене позиције у дијалогу с Приштином, а Република Српска била доведена под знак питања – говори читав низ потеза који се предузимају кад је реч о геноциду и Сребреници. Резолуција Црне Горе о геноциду, а затим и Приштине, имају циљ да српски народ прогласе геноцидним (да Немачка скине тај жиг који јој је Хитлер наметнуо), да се оправдају НАТО бомбардовање Срба у БиХ и агресија на Србију и политика Запада према српском живљу, а да се нови „намесник", који долази из Немачке и који је постављен „илегално", без одлуке СБ УН, који је искључиво за то задужен, осоколи да ради на гашењу РС и јачем ударању на Београд.
Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац
Enclosures:
160z120_Gideon-Grajf----------Foto-ANDjELKO-VASILJEVIC.jpg (10 KB) |
