Процес над "црним трансплантолозима": лекције за Србију
Петар ИСКЕНДЕРОВ | 06.09.2012 | 00:02 |
|
За обнављање суђења "црним трансплантолозима" у Приштини, први се заложио швајцарски правник Дик Марти. Управо он је крајем 2010. године, у својству специјалног известиоца ПАСЕ изазвао "експлозију" у европској јавности својим извештајем о чудовишним злочинима лидера косовских сепаратиста. Већ почетком лета 2011. године, предмет се фокусирао на делатност приватне клинике "Медикус" из Приштине. Она је затворена 2008. године, када су представницима ЕУ и других међународних организација постале познате тајне операције са вађењем бубрега. Међутим, Дик Марти има озбиљне аргументе када тврди да су "црне трансплантације" на Косову и Метохији процветале још крајем деведесетих година. Међутим, упркост важности тих сведочења, тешко је очекивати да ће суђење, које се спроводи под окриљем ЕУ, у административном центру Косова и Метохије, помоћи Србији и косовским Србима да бар делимично задовоље правду.Уместо тога, вероватније је да ће садашња расправа следити одлуку коју је обнародовао Међународни суд правде о статусу Косова и Метохије, тиме још једном потврђујући кризу постојећих међународних правних механизама, који су се нашли у рукама архитеката "новог светског поретка". Уз све уважавање ОУН и ЕУ, треба рећи да у данашњем свету заштита национално-државних интереса мора да се гради пре свега на спровођењу активне и суверене спољне политике, са ослањањем на војно-политичке блокове и међудржавне структуре којима ти интереси одговарају. За Србију, такав ослонац може постати само стратешко партнерство са Русијом и учешће у интеграцијским моделима које је развила Москва – од савезне државе Русије и Белорусије и Царинске уније, до Шангајске организације за сарадњу и Евроазијског савеза – а никако на моделима и институцијама Европске Уније. Разуме се да не треба одрицати да је извештај Дика Мартија постало прво тако ауторитетно сведочанство злочина, који су почињени у покрајини Косово и Метохија, од стране бораца "Ослободилачке Војске Косова" (ОВК). У свом извештају аутор се посебно дотакао теме "црних трансплантација" на Косову и Метохији, када су од мирних становника, заробљених од стране припадника ОВК, вађени унутрашњи органи ради продаје на европском "црном тржишту". По подацима Дика Мартија, "органи су неким заробљеницима вађени на албанској територији, у близини града Фуша-Круја", недалеко од престонице Тиране. "Када је хирург трансплантолог био на месту, спреман да ради, заробљеници су појединачно извођени из "сигурне куће" и борци ОВК су их без оклевања ликвидирали, а њихова тела су одмах пребацивана у операциону клинику" – каже се у извештају Дика Мартија.1 У документима које је објавила Карла дел Понте, рејон операција "црних трансплантолога" била је "жута кућа" у близини града Бурел на северу Албаније. Међутим, ни Карла дел Понте, ни Дик Марти, нису успели добити сагласност од Албаније за пристанак на вршење есхумација и других неопходних истражних радњи. Премијер Албаније Сали Бериша је јавно назвао Дика Мартија "расистом" и не знам због чега и "антисемитом".2 А један од посланика албанског парламента Шпетим Идризи, окарактерисао је наводе швајцарског правника као "инспирисане од стране Русије и Србије".3 Представници цивилне мисије ЕУ у Приштини који контролишу садашњу истрагу, показали су се још опрезнијим. По речима њиховог тужиоца за војне злочине, Мати Ратикајнена, "чињеница је да у овом случају нема никаквих доказа. Нема тела. Нема сведока".4 То јесте данас углавном тако. Али узрок таквом стању лежи у чињеници да у овом случају није постојала реална заинтересованост водећих западних земаља и међународних правних институција, да се утврди истина. Управо то је допринело да Албанија и косовске власти одбију да сарађују у истрази са ПАСЕ. Тако је преношење у центар пажње приштинске клинике "Медикус" (у којој и није било убистава са предумишљајем, нити стотина заробљених Срба, него се тамо радило "само о" финансијским преварама донора и операцијама без званичног одобрења), са геополитичке тачке гледишта било много угодније и мисији ЕУ у Приштини, него да се бавила "српском" истрагом. Наравно да и ово такође потпада под тачке за кривичне пријаве. Међутим, ово тумачење омогућава Западу, а пре свега САД, да очувају неприкосновеност свог "косовског пројекта" и главнооптужених фигура на челу са Хашимом Тачијем. Да ли неко озбиљан може веровати данашњим оправдањима Карле дел Понте, која каже да јој "НАТО и Мисија привремене управе УН на Косову и Метохији нису дозвољавали приступ важним документима, а да Албанија није омогућила истраживање гробова на њеној територији".5У стварности, она и геополитичке силе које стоје иза њених леђа, у тренутку када је она била главни тужилац Хашког Трибунала, имали су и техничке и правне могућности да доведу сопствену истрагу до краја. Међутим, ту је дошло до интервенције политичких фактора. Управо због тога се данас у Приштини максимално сме истраживати делатност израелског посредника, турског трансплантолога, косовског уролога и министарског чиновника. Главни јунаци "Марти-извештаја", као и раније, налазе се на политичком Олимпу. Што се тиче власти у Србији, крајње је време да донесу сопствене закључке поводом ових судско-правних "игранки" на српским костима. 1 http://assembly.coe.int/ASP/APFeaturesManager/defaultArtSiteView.asp?ID=964 2 http://www.balkaninsight.com/en/article/albania-pm-calls-dick-marty-racist-and-anti-semitic 3 http://www.balkaninsight.com/en/article/council-adopts-kosovo-organ-trafficking-resolution 4 http://www.bbc.co.uk/news/10166800 5 Press, 01.02.2012 |
http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/06/proces-nad-crnim-transplantolozima-lekciie-za-srbiiu.html
