Пише: Жарко Јанковић |
понедељак, 26 април 2010 14:38 |
Најзад смо дочекали да од председника Бориса Т. Ибија чујемо да се народ у Србији налази у безнађу. Борис Т. је одмах потом рекао да народ не сме да падне у безнађе, јер је ''срећна будућност'' пред њим. Ту је одмах била и констатација премијера Цветковића да ће оживети привреду Ниша и довести бројне стране инвеститоре. Гомила министара растрчала се по Србији где се год нешто отвара. Овде су запослили 15, тамо 30, а негде чак и стотину радника, а за то време по званичној статистици сваких сат времена у Србији 60 радника добије отказ. Дирљиво је гледати наше европејске министре у прилозима ''јавног сервиса европске'' Србије, где је наше право да не знамо ништа и плаћамо ТВ претплату. Да се човек упита након ових опаски Бориса Т. и његове свите, како то да је одједном народ у стању очајања и безнађа када су петооктобарски револуционари тако ''успешно'' владали ? Откуд потреба за оживљавањем и нишке и српске привреде, ко ју је онда довео дотле да буде уништена ? Како то да је криминал достигао рекордне размере, какве није имао ни у време са почетка ''фамозних 90-тих'' и откуд одједном толика убиства и обрачуни, а наркотици на улици никад нису били јефтинији ? Шта је са чувених шест тачака за споразум са ЕУЛЕКС-ом сада када су шиптарски терористички органи исекли каблове за мобилне оператере Србије ? Шта смо добили после срамне резолуције о Сребреници засноване на америчким лажима, да ли су српске жртве игде признате и ко је проговорио о стварним злочинима и геноциду који се догодио над српским народом ? Ко је дозволио овом режиму да може овако отворено да гази Устав и да уништава судску власт ове земље, а са друге стране да под изговором ''регионализације'' врши разбијање Србије? Ко је ову власт овластио да Србију увлачи у НАТО пакт и да обећава одржавање геј парада ? Ово су само нека од питања на која би актуелни властодршци морали да одговоре. Уместо тога, они прибегавају опробаном рецепту свих политичких манипулатора и заговорника мондијализма. Увек отварај нова питања, нове афере и скрећи пажњу јавног мњења са суштинских тема на споредне. Још ако у овоме имате подршку и из дела опозиције која је евроатлантски оријентисана и ''политички коректна'', вашој срећи на власти, као и медијским манипулацијама, нема краја. У јеку великог револта у народу поводом резолуције о Сребреници, која је заснована на најпрљавијој антисрпској пропаганди, десио се инсценирани и добро пројектовани ''инцидент'' у Скупштини Србије између Млађана Динкића и Томислава Николића. По оној народној, ''ти мене сердаре, ја тебе војводо'', уследила је представа за јавност из које је испало, из Николићеве перспективе, ''ти мени фашисто, ја теби масну псовку''. Николић је кажњен да не наступа до краја седнице, али је он свој ''посао'' обавио. После тога кренула је добро позната медијска мантра на свим каналима, како је Скупштина поново изгубила углед, како је народ револтиран због тога, како нема, замислите само, ''конструктивне опозиције''. Затим су кренуле политичке емисије по систему ''скупили се истомишљеници да виде шта мисле''. Наравно, циљ медијских манипулатора је остварен. Нико више није говорио о резолуцији о Сребреници, већ само о скупштини. Актуелној власти одговара да још више сроза углед Скупштине, која је и досад била од странака владајуће коалиције третирана као ''нужно зло'' и аутомат за изгласавање закона. Укидање ТВ преноса, доношење Пословника о раду, по којем опозициони посланици могу да дискутују о поднетим амандманима као у оној реклами ''имам само 10 секунди за'', скупштина у којој је најразвијенија ''финансијска активност'' отимање и купопродаја посланичких мандата, где постоји посланичка група од 20 посланика који представљају странку која није ни постојала у време одржавања последњих избора (сам Томислав Николић је њихов ''дични'' предводник), где се руши сама воља бирача, где се ''квалитет'' рада мери ''квантитетом'' донетих ''европских'' закона, чиме народни посланици на делу потврђују своја марксистичка убеђења и Марксову крилатицу о ''преласку квантитета у квалитет'', учинили су да углед највишег законодавног тела ове земље падне на најниже гране. Али, то наше демократичне европејце не забрињава. Све би они то преболели, а таква им скупштина и одговара, само док има ''политичке коректности'' и ''бон тона''. Молим вас, бон тон и отменост су атмосфера без које наши западоиди не умеју ни да дишу. То је једна од првих лекција које су научили на својим евроатлантским курсевима док су се ''реформисали'' и спремали за ''Јевропу''. Ни Николићеви ''напредњаци'' нису незадовољни. Шеф им је поново понео епитет ''невине жртве'' и покупио поене у свом делу бирачког тела, јер мораће и он да се обезбеди док не дође на власт где ће наставити Тадићевим стопама. Можда ће њему и Вучићу успети да Србију ''децентрализују'' и увуку у НАТО. На том путу имаће подршку тадашње ''конструктивне опозиције'' или власти, свеједно, оличене у актуелном режиму, а Коштуница ће опет закључити да је ''преварен и необавештен'', као и у случају његове коалиције са ДС-ом. Само ће за Србију бити касно. Следећа медијска мантра која је кренула има везе са наводном борбом против организованог криминала. Толики је ударац држава нанела организованом криминалу, нарочито у случају Шарић, да су сада животи државних функционера угрожени. После тога смо чули да и министарку правде обезбеђују ''Кобре'', а прети се и самом председнику државе и члановима владе. Неко би ипак требао да постави питање одакле таквом криминалцу као што је Шарић толика имовина у Србији и зашто му је дозвољено толико ширење. Одакле толике куће, фирме, пословни простори, како му полиција раније није стала на пут ? И у овом случају се, на жалост, види колико је наша држава далеко од појма суверености. Док је Шарић радио овде са наркотицима шта је хтео, а очигледно је доста радио са шиптарским хероином трујући нашу омладину, дотле није било ни његове потернице. Чим је ухваћен да ради са кокаином и ту угрожава америчке интересе, онда је наша влада од америчке ДЕА добила зелено светло за акцију. Изгледа да се у овој земљи не може водити борба ни са организованим криминалом без дозволе Американаца. Мило Ђукановић ни сада не може ово да опрости Србији. Испада да је хапшење Шарићеве нарко групе ''удар на државност'' Црне Горе. И Мило је ту у праву. Његова антисрпска, монтенегринска творевина и постоји захваљујући нарко-шверцерским и осталим рутама, иначе зашто би Мило западу требао. На крају, имали смо прилике да видимо да се председник Борис Т. лепо снашао на самиту у Турској, у друштву таквих ''проверених пријатеља'', као што су турски председник Ердоган и члан предсеништва БиХ Харис Силајџић. Сада смо сви могли да се уверимо да наш ''пут у Јевропу'' води ''зеленом трансферзалом'' право у Малу Азију и неоотоманске интеграције. Ту је било и право ''друштво'' које је требало Борису Т. да ода признање на ''државничкој зрелости'' поводом резолуције о Сребреници. Уместо тога, Борис Т. је дочекао да се кисело осмехује са стране и да сагледа колику ће имати улогу у ''малоазијским интеграцијама'', где нас његови западни пријатељи гурају, како би имали ''привилеговано партнерство'' са ЕУ, одакле ће нам и даље стизати поруке да нас ''једва чекају'' и да је ту будућност западног Балкана, само да остваримо ''регионалну сарадњу'' и ''добросуседске'' односе са ''Републиком Косова'' на хероинском путу из Авганистана. Попут краља Ибија наши властодршци настављају да ''храбро јуришају'' на све недаће, тако што беже од њих. Успут обмањују и манипулишу народом како је то све зарад ''виших интереса'' у којима ''ЕУ нема алтернативу''. Таквој политици је и даље нормално да тврди ''и Косово и Европа'', иако је и врапцима на грани јасно да борба за суверенитет Србије искључује ''евроатлантске интеграције''. Овој власти време истиче, али сада је најбитније да се не дозволи да после њих дођу они који се већ препознају у западним амбасадама као ''напредни'' настављачи политике Бориса Т., која је за ''напредну'' опозицију добра, само се лоше спроводи. Зато је неопходно да се народ отрезни од ''ЕУ пијанства''. Сваки мамурлук је тежак, али та мучна спознаја тера на размишљање да овако даље не иде и да се ствари морају из корена мењати. Ако наставимо и даље овако, постоји опасност да када се коначно, после свих ''европских'' Курта и Мурта отрезнимо, схватимо да је за Србију касно. Жарко Јанковић, Нови Сад |
http://www.vidovdan.org/2010-03-28-13-57-42/291-2010-04-26-13-42-12
