Претражи овај блог

понедељак, 21. фебруар 2022.

Путин потписао указ о признању самопроглашених Луганске и Доњецке Народне Републике

politika.rs

Путин потписао указ о признању самопроглашених Луганске и Доњецке Народне Републике

3-4 minutes


Руски председник Владимир Путин потписао је указ о признању самопроглашених Луганске и Доњецке Народне Републике и наложио извршним властима да што пре ратификују тај документ, јавља Спутњик.

Путин је изразио уверење да ће народ Руске Федерације подржати одлуку о признању ЛНР и ДНР.

„Ситуација у Донбасу је поново постала критична и обраћам вам се директно, не само како бих оценио ситуацију, већ како бих информисао јавност о одлукама које смо донели и о могућим даљим корацима", истакао је.

Корупција у Украјини је уништила украјинску државност, што су и искористили националисти 2014. године уз помоћ подршке Запада, рекао је Путин. Додао је и да је Украјина растурена и да је због тога погођена веома опасном економском кризом.

"Украјина никада није имала своју истиниту државност, она је само копирала модел", навео је.

„Украјинске власти, хоћу ово да нагласим, од првих корака кренули су са негирањем свега, што је постало основ њене државности. Негирањем свега што нас је спајало. Покушавали су да мењају свест грађана, историјско сећање милиона људи, целих генерација које живе у Украјини", казао је.

Приступање Украјине НАТО-у је директна претња безбедности Русије, рекао је Путин. Он је додао да улазак Украјине у НАТО не одмах, већ нешто касније, не мења ништа за Русију.

„Знамо став Сједињених Америчких Држава – да борбе на истоку Украјине не искључују улазак у НАТО. Изнова покушавају да нас убеде да је НАТО чисто одбрамбени савез.

Поново нам предлажу да им верујемо на реч, али ми добро знамо колика је права цена таквих речи", рекао је Путин.

Контролни системи украјинских Оружаних снага већ су директно интегрисани у НАТО, Алијанса је почела да осваја територију Украјине, додао је Путин.

„То значи да се командовање украјинским Оружаним снагама, чак и појединачним одредима и јединицама, може директно вршити из седишта НАТО-а. САД и НАТО почели су бесрамно да развијају територију Украјине као потенцијално ратиште", истакао је он.

Сви имају право на склапање војних савеза, али не науштрб других држава

Руски председник је истакао да свака земља има право да склапа војне савезе, али не може да јача своју безбедност науштрб безбедности других држава.

„Нема сумње да свака земља има право да бира властити систем осигурања безбедности, да склапа војне савезе, и све је наизглед тако да није једне ствари: у међународним документима јасно је утврђен принцип једнаке и недељиве безбедности која, као што је познато, обухвата и обавезу да се своја безбедност не јача науштрб безбедности других држава", рекао је Путин.

Он се посебно осврнуо на могућност чланства Украјине у НАТО. Улазак Украјине у Алијансу и распоређивање наоружања на тој територији је решено питање, сматра он.

Говорећи о НАТО, Путин је рекао да је Русија добила пет таласа ширења НАТО и да су је једноставно обманули. Подсетио је и да је 2000.године приликом посете Била Клинтона упитао америчког председника како би се САД поставиле према пријему Русије у НАТО. Раакција је била уздржана, рекао је Путин.

Оценио је и да САД праве од Русије непријатеља само зато што им није потребна тако велика земља.


View article...

Enclosures:

160z120_w_57496832.jpg (8 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_02//160z120_w_57496832.jpg

 

Западни обрт Београда

politika.rs

Западни обрт Београда

Мишa Ђурковић

 

5-7 minutes


Коментаришући потенцијалне реакције на украјинску кризу, господин Борис Варга је недавно устврдио да у случају евентуалног избијања рата, Србија више не би могла да седи на више столица, те да би морала да се определи. Чини ми се међутим да је тај процес већ готово приведен крају и пре евентуалног избијања тог рата. Србија је у последњих годину и по дана, почев од Вашингтонског споразума направила радикалан и лако уочљив, потпуни заокрет на запад. Остаје још неколико финалних тачака, али највећи и најважнији део овог заокрета је већ одрађен. Хајде да то илуструјем.

Пођимо од актуелне кампање о абортусу. У земљи у којој постоји једно од најлибералнијих законодавстава о побачају и где чак ни не постоји прецизна статистика о укупном броју абортуса, где је просек година старости 44, очекивано појавиле су се петиције које траже увођење рестриктивнијег односа према овом питању или његову забрану. Ови људи наравно не могу да се појаве на било којој телевизији или мејнстрим медију. На њихову петицију сложно су осудом и кампањом лажи и застрашивања реаговали апсолутно сви медији, једнако такозвани прорежимски или такозвани опозициони. Дакле у Србији су поводом ових важних питања сви електронски медији на истој, западној страни.

Уочљиво је такође да су сви електронски медији које је режим преузео или покренуо у последње две године изразито пролиберални, односно прозападни. Не морам да помињем имена свих ових, четири или пет, франшиза јер је свима јасно о чему се ради. Режим преко њих покушава да парира телевизијама Н1 и Нова и да прави своје верзије тих телевизија. Резултат је да се оне заправо надмећу у томе ко ће бити више „воук" и ближи западним све тоталитарнијим погледима на свет. Трагедија је што и код ових такозваних опозиционих медија не постоји ни минимум стварног залагања за демократију и слободу мишљења. Штавише. Питања вакцинације, абортуса , ЛГБТ нпр показују да би они били још радикалнији у забранама слободе мишљења и у прогонима конзервативно мислећих људи. На то режим одговара тиме што прави исте такве медије.

Примећено је такође да се у последњих годину и по радикално померио баланс у наступању такозваних происточних и прозападних режимских аналитичара. Наиме, као и сваки меркантилни режим и овај покушава да покрије све што постоји у друштву и да има своје људе за све могуће опције које онда изведе пред камере да заступају једну или другу геостратешку позицију. Но некако су нестали Анђелковић, Радун, Адамовић, а зацарили су Крстић, Трифуновић, Обрадовић и Јелена Милић која је однедавно амбасадор Србије у Загребу. Национално свесни и „проруски" људи су сузбијени и у влади и у комплетном систему режима и полако сведени на резервате као што су по један дневник, недељник и доскоро једна телевизија, али и она све мање.

Стварна дубина овог прозападног усмерења најбоље се види у законодавству и у разним стратегијама и правилима која се доносе. Треба узети разне стратегије образовања, науке, здравства, социјалне политике и свега другог где све врви од (транс)родне идеологије, џендеризације, модернизације, раскидања са традицијом итд. Омбудсман забрањује уџбенике који не прихватају идеологизацију језичке политике и одрицање од српског језика и као резултат свега тога припадници националних мањина имају све мање везе са овом државом. Штавише, са Законом о родној равноправности који се и те како примењује, почео је процес разарања стандарда српског језика па се очекивано као следећи корак јављају захтеви за равноправним кодификовањем „торлачког" језика и осталих дијалеката.

Изразито западна је и политика према региону. Процес обарања Кривокапићеве владе, и вероватног формирања нове Абазовићеве по моделу који је Ескобар донео, урађен је уз огромну асистенцију Београда. По свему што може да се види и чује, почев од односа према Кристијану Шмиту до односа према захтеву Бањалуке за повраћај дејтонских надлежности, и коначно по далеко мањем присуству Додика у овдашњим медијима, Београд се скоро сасвим приклонио западној политици и према Бањалуци.

Није тајна такође да се око тога , али и око низа других ствари Београд радикално одаљио од Москве. Тамо  наиме прате овај прозападни обрт и чињеницу да на овдашњим медијима све више доминирају господа која говоре о „руском примитивизму и фашизму", о наводном руском учешћу у одвајању Космета, и како наши медији почињу у погледу извештавања о Русији да личе рецимо на немачке, пољске или румунске.

Да закључим, Београд због избора још једино одржава некакав привид о седењу на више столица. У реалности међутим столица је све више једна једина. Серијалом спотова америчке амбасаде припрема се и завршна формална фаза која ће се састојати у придруживању санкцијама Русији и отварању процеса уласка у НАТО. Тек на самом крају биће и „коначно решавање" питања Косова. Оно се такође решава у ходу корак по корак. Ево пре неки дан је репрезентација атлетичара „Косова" без проблема ушла у Србију и под тим обележјима учествовала на балканском првенству у Београду.

Научни саветник, Институт за европске студије

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


View article...