standard.rs

Srđa Trifković: Tramp neće doneti radikalne promene

Борба

7–9 minutes

---

Nova predsednička administracija će akcenat prvenstveno staviti na brojne unutrašnje probleme i izazove sa kojima se suočavaju američko društvo i država, dok će se manje baviti spoljnom politikom, a naročito Balkanom

Prostor tzv. Zapadnog Balkana neće biti u fokusu nove američke administracije, ocijenio je istoričar i profesor međunarodnih odnosa Srđa Trifković.

On je u izjavi za Borbu istakao da se od tima Donalda Trampa može očekivati da neće biti posvećen svršavanju poslova koje je Hilari Klinton, u ime demokratska administracije, označila nesvršenim.

„Od nove administracije po pitanju našeg regiona ne treba očekivati ništa naročito. Možemo očekivati da će biti manje zagriženosti i posvećenosti statusu kvo, kao što je prisutno kod Demokrata, a što je sadržano u maksimi Hilari Klinton o  „nesvršenim poslovima na Balkanu", koji podrazumijevaju unitarizaciju BiH, pritiskanje Srbije da prizna tzv. Kosovo kao suverenu državu i intervencije u Crnoj Gori da se spriječi ulazak prosrpskih ili navodno proruskih ministara u Vladu.

Ponašanje ambasadora poput Marfija u Sarajevu ili Hila u Beogradu kao nekih gaulajtera (partijski vođa teritorijalne oblasti nacističke Njemačke), toga više neće biti u istoj mjeri. Ali to ne znači da će do radikalne promjene doći, jer ovaj prostor nije u fokusu administarcije i u unutar njenih redova nema tog lobističkog kruga koji bi imao prodor do kljućnih donosioca odluka da nešto bitno izmijeni", naveo je Trifković.

Bez velikih promena

Prema njegovom mišljenju, test promjene američke politike prema našem regionu predstavljaće odnos prema uvedenim sankcijama Republici Srpskoj i njenom predsjedniku Miloradu Dodiku.

„Lakmus test bi moglo da bude eventualno skinute sankcije sa Milorada Dodika i drugih ličnosti i institucija u Republici Srpskoj i to će biti onaj elementarni mali test sposobnosti srpskih lobista u SAD-u da nešto postignu. Mislim da se čak ni to neće desiti", podvukao je univerzitetski profesor i nekadašnji direktor Centra za međunarodne odnose pri Rokford institutu u Ilinoi.

Međutim, odluka Donalda Trampa da obustavi ili umanji stranu pomoć će imati više nego povoljne imlikacije na region koji je isprepletan mrežom NVO koje promovišu vrijednosti direktno suprotstavljene ovom prostoru.

„Smanjenje novca može da utiče povoljno na region, jer to su u stvari organizacije koje su listom ionako bile protiv njega i koje pripadaju globalističkom pogledu na svijet soroševsko-harisovsko-klintonovskog tipa. To su prodane duše koje egzistencijalno zavise od toga da dobiju neku crkavicu sa bogate trpeze onih koji bi željeli da vladaju svijetom sa stanovišta postanacionalnog, postmodernog u krajnjoj lini posthumanog satanizma.

Oni podržavaju abortuse, degradaciju identiteta, kastraciju tinejdžera da bi imali pravo da budu transdženderi bez znanja roditelja. To je jedno ludilo koje je sada u silaznoj putanji. Što prije budu ugašeni ti najgori izdanci prekomorske vašintonske močvare to će biti bolje po sve nas", poručio je Trifković.

Inauguracija novog američkog predsednika Donalda Trampa u Kapitolu, 20. januar 2025. (Foto: Kenny Holston—The New York Times/Bloomberg/Getty Images)

Trifković je rekao da u inaugurcionom Trampovom govoru posebno „upada u oči" to što su spoljnopolitičke mjere u drugom planu. Dodao je da na duže staze ni Ukrajina, ni Evropa neće biti u fokusu nove administracije, već će to biti Bliski istok i prije svega Kina.

„Tramp jeste pomenuo da će pritisnuti Rusiju da pristane na pregovore u okviru onoga što je njegov specijalni izaslanik za Rusiju i Ukrajinu general Kelog zamislio kao plan, ali tu nema istinskog žara. Ta stara priča da će završiti rat u roku od jednog dana sada je porasla na stotinu dana.

Rusi bi bili „ludi" da prihvate pregovore na bazi de fakto statusa kvo i zamrznutog konflikta u situaciji kada su potencijalno na putu da dobiju rat. Ali nikada ne treba isključiti mogućnost da kapitulanti iz kruga Vladimira Putina opet preovladaju kao što su dosada preovladali da se ne vodi rat radiklanim sredstvima, koja su nužna da bi Rusija ostvarila ciljeve, što se dosada nije dogodilo", ukazao je on.

Unutrašnje krize

Nova predsjednička administracija će akcenat prvenstveno staviti na brojne unutrašnje probleme i izazove sa kojima se suočavaju američko društvo i država, kazao je Trifković i dodao da migranti predstavljaju gorući američki problem.

Kao prvo, mislim da je na listi njegovih prioriteta zaustavljanje ilegalne imigracije i deportacija ilegalnih imigranata i to onih koji imaju kriminalne dosijee i koji su neproporcionalno krivci za enormno uvećanje kriminala po ulicama američkih gradova. U vezi sa tim on je najavio da će iskoristiti i federalne vojne jedinice koje nemaju ustavno pravo da direktno zaustavljaju ilegalne imigrante, ali mogu da sprečavaju njihove infiltracije.

Takođe će težiti da ubrza sudski proces deportacije onih koji su se ogriješili o zakon, ali i jedna sa pravnog stanovišta škakljiva inicijativa jeste da se obustavi davanje državljanstava svim novorođenčadima na teritoriji SAD, jer taj stari propis, koji datira još iz ranih dana američke republike, je doveo do čitavog niza zloupotreba gdje imigranti dolaze sa trudnim ženama koje kada se porode na američkoj teritoriji dobijaju američko državljanstvo.

Za njih se koristi naziv „bebe sidra" jer se uz pomoć njih roditelji usidre u Americi i kroz američko državljanstvo novorođenčadi ostaju trajno u zemlji. To će biti predmet znatnih sudskih procesa, već su to soroševske NVO za zaštitu prava migranata, a u stvari zamjene populacije, najavile da će gurati čak i do Vrhovnog suda, rekao je Trifković.

Novi američki predsednik Donald Tramp potpisuje prve izvršne naredbe, 23. januar 2025. (Foto: Anna Moneymaker/Getty Images)

Pored ilegalne imigracije, Trifković kao goruće američke unutrašnje probleme, čijem rješavanju će se posvetiti nova administracija, vidi enormne federalne izdatke i borbu protiv tzv. političke korektnosti i transdženderizma.

„Ogroman domaći zadatak će biti inicijativa koja je povjerena Ilonu Masku da se smanje federalni izdaci i da se ugase nepotrebne, čak i štetne federalne agencije, kao što je ministartsvo obrazovanja koje bi trebalo da pripada saveznim državama i lokalnim zajednicama. Moraće i da se skreše enormni federalni dug od preko 36.000 milijardi dolara.

Takođe, tu je borba protiv političke korektnosti i ideološki motivisanog nametanja rasnih i dženderskih kvota pri zapošljavanju i to je već najavio Tramp u svom inauguralnom govoru rekavši da od danas postoje samo dva pola – muški i ženski. Najavio je povratak zdravom razumu, što nakon višegodišnjeg ludila djeluje uistinu revolucionarno. U opseg domaćih zadataka treba dodati i nametanja većih carina i dažbine za robu čitavom nizu zemalja uključujući Kinu, Kanadu i Meksiko", zaključio je Trifković za Borbu.

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

Izvor: Borba

Naslovna fotografija: Anna Moneymaker/Getty Images

BONUS VIDEO:

 

Тимот Лес: Студенти артикулишу истинске захтеве, корупција Ахилова пета ове власти

nspm.rs

: Тимот Лес: Студенти артикулишу истинске захтеве, корупција Ахилова пета ове власти. САД више одговара да Вучић и СНС остану на власти, јер су спремни да направе договор око Косова

:

10–12 minutes

---

 Водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес сматра да студенти артикулишу истинске захтеве и указују на проблеме који заиста постоје у Србији и који су Ахилова пета ове власти. Међутим, сматра да ће режим преживети и садашње избијање незадовољства - на домаћем плану и даље има јаку подршку, док међународној заједници, а нарочито САД, више одговара да Вучић и СНС остану на власти, јер су "спремни да направе договор око Косова".

Након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду влада Србије је очигледно узнемирена, сматра Тимот Лес.

„Јасно је да су забринути због ових протеста из, по мом мишљењу, три главна разлога. Први је да инцидент у Новом Саду указује на доказе о корупцији и лошем управљању, што је Ахилова пета ове Владе увек и била. Други је да се игра на темељну забринутост за легитимитет владе, за коју је председник Вучиц́ недавно рекао да је најважнија ствар у политици, посебно ако сагледамо то у контексту тврдњи да последњи избори нису били слободни и поштени. И трец́е што треба рец́и јесте да протести трају вец́ скоро три месеца и да су све вец́и, укључујуц́и и генерални штрајк", описао је он.

Куда ово води, још увек је отворено питање, сматра Лес.

„Сигурно постоји та историја студентских демонстрација у Србији које су успеле да оборе власт. Тако да се и тај сценарио не може у потпуности искључити. Али мислим да ц́е власт вероватно преживети садашње избијање незадовољства у Србији. На домац́ем плану, њихова подршка је и даље јака. Анкете показују да имају подршку око половине гласачког тела. И чини се да је Влада уверена у то, да је председник Вучиц́ спреман да ризикује и распише референдум о свом легитимитету", навео је.

На међународном плану не види значајну подршку демонстрантима, за разлику од ситуације 2000. године, на пример, када је међународна заједница у потпуности подржавала било који покрет који је довео до краја председника Милошевиц́а.

Утиска је да протести изгледају много више органски.

„И то ц́е бити извор узнемирености за Владу, јер схвата да је ово израз распрострањеног народног незадовољства, а не покушај опозиције да преузме власт. То чини ове протесте озбиљнијим, забрињавајуц́им за власт, због, како кажете, органских веза у друштву. А влада то не може лако да уклони", казао је.

Власт, у истом тону као и раније, реагује и на ове протесте, уз таблоиде. Лес каже да је то како Влада портретише демонстранте само доказ да су забринути.

„Моје лично мишљење је да у Србији постоје стварни проблеми око корупције и демократског назадовања. И мислим да демонстранти артикулишу истинске замерке, што мислим да и власт препознаје. Као што сам рекао, мислим да је ово Ахилова пета власти и они су одлучили да је најбољи начин да се супротстави овоме – дискредитација опозиције", додао је.

Док од Европске уније нисмо видели скоро ништа, Ричард Гренел је пре само неколико дана рекао да САД не подржавају оне који су упали у зграде и институције, иако је смешно што долази из администрације чији је председник позвао на разбијање у Конгрес и Капитол. Ни у Русији, ни у Кини не подржавају ове протесте.

Лес издваја две ствари.

„Ако говоримо о Европској унији, мислим да је поштено рец́и да тамо нема великог интересовања за ове протесте. Свакако са моје тачке гледишта овде у Уједињеном Краљевству, могу рец́и да ово није тма овде. Повремено се појављује на страним страницама новина, али свакако не на насловним странама. То није прича која има велике последице ван Србије, и долази у тренутку када се политичари и јавност фокусирају на друга питања. Очигледно, све промене које се дешавају у Сједињеним Државама, које су изазвале читав низ проблема око тарифа и рат у Украјини и Русији, па чак и ствари попут статуса Гренланда, одвраћају пажњу. И заиста, у овом тренутку европске земље имају сопствене проблеме и социјалне немире на улицама. Дакле, то је Европа", описао је.

Што се тиче Сједињених Држава, може се претпоставити да Ричард Гренел представља глас садашње администрације.

„Мој утисак је да САД не желе нестабилност у Србији. То би могло власт у Србији да наведе да учини нешто брзоплето, на пример, да запрети Косову. Али што је још важније, мислим да САД само желе попустљивог партнера са којим могу да раде. Мислим, у теорији, то може бити било ко, али странка на власти, за коју анкете кажу да има подршку око половине становништва, јесте СНС. САД ц́е заузети став да су председник Вучиц́ и СНС спремни да направе договор око Косова, што је кључно питање за САД, за разлику од, на пример, тврдолинијашких националиста који би могли да се супротставе било каквом компромису око Косова, или либерала или левичара којима недостаје подршка народа да би постигли договор", навео је он.

Стога су, оцењује он, интереси САД даВучиц́ и СНС држе власт.

„Мислим, то не значи да нису сагласни са демонстрантима, за које сам сигуран да Вашингтон признаје да имају легитимну примедбу на корупцију и стање демократије у Србији. Али посебно ова нова администрација у Сједињеним Државама није најбољи пример у погледу промовисања демократије и нец́е сматрати да је у интересу Сједињених Држава да демонстранти успеју, ако то значи дестабилизацију Владе, остављајуц́и Вашингтон без одрживог партнера са којим би могао радити на постизању договора око Косова", казао је. 

Што се Русије и Кине тиче, њих уопште не занимају питања корупције и демократије, истакао је Лес.

„Русија има сопствени интерес да подржи садашњу Владу, која је пријатељски настројена према Русији, посебно сада када је руско власништво над Нисом у питању. А Русија свакако не жели да прозападне и антируске странке преузму власт. Тако да за сада мислим да је њено противљење протесту потпуно разумљиво", додао је.

Упитан о широј слици – протести су и у Грузији, Словачкој, Србији, све три земље повезане с Моском – Лес каже да сличност постоји.

„Свака земља има владу која се понаша на ауторитаран начин. А на улицама има људи који позивају на оставку владе. Али мислим да треба истац́и још две ствари. Први је да постоје важне разлике између ових случајева. У случају Србије, ради се о корупцији, лошем управљању, фрустрацији међу српским урбаним средњим слојевима што не могу да остваре своју визију Србије као онога што би видели као неку нормалну европску земљу. У Грузији су другачија питања. У основи се ради о међународној оријентацији земље и да ли да се удружимо са Европском унијом против Русије по цену усвајања либералне социјалне агенде ЕУ и потенцијалне одмазде од Русије. Мислим да су у Словачкој опет другачија питања. Нико заправо не доводи у питање легитимитет владе која је победила на последњим изборима, без икаквих очигледних повреда изборног процеса. Тамо је реч о недостатку подршке Украјини под новом владом и њеном продубљивању односа са Русијом, што љути велико и моц́но проевропско, антируско бирачко тело у земљи", рекао је.

Али проблема има свуда,додао је.

„Само у последњих неколико недеља, Европска унија покушава да ограничи слободу говора, почевши од X. У Немачкој, водец́и политичари позивају на забрану партије Алтернатива за Немачку. У мојој земљи, Великој Британији, људи су сада затворени због изражавања ставова који су у супротности са званичном идеологијом. И, знате, ово је на неки начин збуњујуц́и феномен", навео је.

Разлози за то су сложени, додаје Тимоти Лес.

„Оно што можемо рец́и је да на Западу постоји општа друштвена и економска слабост, широко распрострањен осец́ај да ствари иду наопако. Не постоји консензус о томе како избец́и ову болест. Уопштено говорец́и, популистички побуњеници сматрају да цео либерални економски модел треба да се промени. Владајуц́и естаблишменти желе да га се држе, а ниједна страна није заиста вољна да толерише другу или да јој дозволи да задржи власт. Политичари из естаблишмента користе ауторитарну тактику да задрже изазиваче, а када популисти преузму власт, онда користе ауторитарна средства да ту остану, не само чишц́ењем институција старог политичког естаблишмента. Дакле, у том смислу, Србија, Грузија, Словачка су заиста део много ширег тренда, много вец́ег феномена који је тренутно у току у европској политици", навео је он.

Упитан о томе шта мисли да ц́е се десити на Косову у наредних неколико месеци, Лес каже да је тренутно велика вероватноц́а да ц́е Српска листа учествовати на предстојећим изборима.

„Најновији развој догађаја је да је Апелациони суд поништио забрану Централне изборне комисије. Дакле, формално, то им даје зелено светло за учешц́е на изборима. И политички, постоји велики међународни притисак на Владу да дозволи Србима да учествују. Покушаји Владе на Косову да демонтира паралелне структуре су довеле до тога да анкете на Косову врло јасно указују на велику победу Самопредељења. Тако да мислим да је њихов жељени сценарио то да Самоопредељење остане на власти и да задржи вец́ину у парламенту, што подразумева наставак политике из последњих неколико година. А то је одбијање да се Србима на северу Косова да аутономија и настојања да се север интегрише силом, уз покушај да се западне владе убеде да приме Косово у међународне организације без обзира на приговоре Србије", оценио је он.

Оно што мисли да је непознат фактор у свему томе јесте став Трампове администрације, за коју претпоставља да нец́е пасивно прихватити опструкције Косова, на начин на који је то урадила Бајденова администрација.

„Мислим да је вероватно, с обзиром на неуспех Европске уније да обезбеди договор и интерес Трампове администрације за решавање статуса Косова, вероватно да ц́е САД сада преузети вођство у преговорима између Београда и Приштине, да ц́е вероватно одустати од споразума у Охриду, који је нека врста мртвог слова на папиру, непривлачан за обе стране и без било каквог средства за спровођење. И уместо тога, САД ц́е се вратити тамо где су ствари биле 2017. Ако Трампова администрација крене овим путем, морац́е да изврши много вец́и притисак на Косово, с обзиром на њихово очигледно оклевање чак и да Србима да аутономију унутар Косова, а камоли да прихвати поделу. А то подразумева много теже санкције, трговинске тарифе, повлачење помоц́и и инвестиција на Косову како би се нова тамошња влада приморала да сарађује", оценио је Тимоти Лес.

(Н1)