standard.rs

Волстрит џорнал: САД и Немачка на супротним странама о разграничењу

http://newlookworld.com/

5-6 minutes

---

недеља 02. септембар 2018. 16:22

Амерички лист наводи да је идеја о прекрајању граница како би се балканске земље учиниле етнички хомогенијим непопуларна међу многим европским владама

И „Волстрит џорнал" и „ЕУ обзервер" пишу о састанку министара спољних послова ЕУ у Бечу, при чему амерички лист наводи да су САД и Немачка на супротним странама кад је реч о могућем плану о „промени граница између Србије и Косова" и решавању једног од последњих великих територијалних спорова у Европи.

Њујоршки лист Волстрит џорнал наводи да је Берлин забринут због „потеза који би могао да отвори Пандорину кутију међуетничких спорова у неким од најсиромашнијих земаља региона", а немачки званичници су у петак рекли да остају дубоко скептични по том питању.

Волстрит џорнал указује, у том контексту, на изјаву немачког министра спољних послова Хајка Маса.

„Не мислимо да су разговори о размени територија између Косова и Србије конструктивни. То може да отвори превише старих рана код тамошњих народа", рекао је Мас, на путу ка Бечу, на разговоре између шефова дипломатија ЕУ и балканских званичника.

С друге стране, указује се у тексту, амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је прошле недеље изјавио да та идеја не забрињава Вашингтон, упркос дводеценијском противљењу Запада.

Евентуални договор о територијалним корекцијама могао би да наиђе на значајне критике на домаћем терену, оцењује Волстрит џорнал, уз напомену да се тој идеји противи српско православно свештенство и водећи косовски политичари.

Уз то, додаје се, званичници у суседној Босни изразили су забринутост да би то могло да додатно подстакне тежње лидера Републике Српске Милорака Додика ка независности.

Лист наводи и да су неки европски лидери забринути да би евентуални договор о измени границе могао да направи етнички раздор и у Македонији, која је искусила спорадично насиље у које је била умешана албанска мањина.

Њујоршки лист подсећа да је фински министар спољних послова Тимо Соини у петак рекао да „треба бити веома опрезан како се не би изазвали нови проблеми у региону", као и да је немачка канцеларка Ангела Меркел раније овог месеца изјавила да су „границе овог региона неповредиве".

Амерички лист наводи да је идеја о прекрајању граница како би се балканске земље учиниле етнички хомогенијим непопуларна међу многим европским владама.

„Неки од главних европских званичника почели су своје каријере на Балкану, и лично присуствовали ратовима у бившој Југославији током деведесетих година прошлог века, у којима је убијено око 140.000 људи. Међутим, ЕУ, такође, годинама тражи решење за спор између Косова и Србије", наводи се у тексту.

Волстрит џорнал указује да су се Вашингтон и Берлин, генерално, слагали кад је реч о овом региону откако је председник Бил Клинтон председавао Дејтонским мировним преговорима 1995. који су донели нестабилни мир главном попришту југословенских ратова – Босни и Херцеговини, али да су под Доналдом Трампом САД показале интересовање за преиспитивање своје политике у погледу овог региона.

Њујоршки лист закључује да је америчка подршка територијалној размени на југоистоку Европе међу извесним бројем питања по којима се Берлин и Вашингтон не слажу.

ЕУ ОБЗЕРВЕР: МОГЕРИНИЈЕВА ДА УМИРИ „НЕРВОЗНЕ ГЛАВЕ"
У међувремену, бриселски портал ЕУ обзервер наводи да су институције ЕУ изразиле наду у нови значајан помак кад је реч о проширењу Западног Балкана, упркос „нервози" због идеје о размени територија из етничких разлога.

Портал подсећа на изјаву високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини, после разговора званичника ЕУ у Бечу 31. августа, да би Београд и Приштина могли да нормализују односе обавезујућим споразумом 2020. године.

Могеринијева, указује портал, тек треба да „умири нервозне главе", у тренутку када се разговори премештају из Беча у престоницу ЕУ идуће недеље, када ће се тамо са њом састати председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи.

„Евентуални договор тиче се размене делова северног Косова насељених Србима за Прешевску долину у Србији, где етнички Албанци чине већину становништва", наводи бриселски портал, уз оцену да би то могло да изазове снажну негативну реакцију националиста на Косову и у Србији.

И ЕУ обзервер упозорава на ризик да би такав договор могао да охрабри Албанце у Македонији, као и Хрвате и Србе у БиХ, да покушају да поново исрцтају границе, мање од 20 година након окончања ратова на Западном Балкану.

Танјуг/РТС, 2. септембар 2018.

 

ВИМЕР: Београд не сме да плати цену зла коју су посејали и даље сеју велики

pravda.rs

ДАЉЕ РУКЕ ОД СРБИЈЕ! ВИМЕР: Београд не сме да плати цену зла коју су посејали и даље сеју велики

5-6 minutes

---

Доајен немачке политике Вили Вимер изнео је у ауторском тексту своје виђење о решењу косовског питања, наводећи да би се трајније решење постојећих проблема пре могло постићи у дијалогу Београда са Тираном, него ли споразумом са Приштином, уз посредовање ЕУ.

- Разговори између Београда и отцепљене области нису основа за трајна решења, јер су они само наставак процеса који су до тога и довели. Једна расправа о постојећим проблемима могла би се у тим околностима испоставити као потребна пре са Тираном, него са Приштином. Албанска суштинска моћ лежи у Тирани, а нипошто у Приштини - истиче Вимер у ауторском тексту за "Вечерње новости".

Према његовим речима, дијалогом Београда и Тиране могло би да се створи политичко-економско тржиште за цео Западни Балкан.

У тексту полази од, како наводи, саопштења америчке амбасаде у Београду да је предстојећа јесен нарочито повољан термин за споразум Србије са ЕУ о могућем чланству и указује да би пре тога требало уговорно решити одређена спорна питања која постоје у региону.

У том контексту он се пита "зар се сада не ствара пристисак да се јесен фиксира као рок за решење проблема на Косову?".

Подсећа и да ће ускоро бити обележен крај Првог светског рата и Версајског уговора, као и да су после чувених "14 тачака" америчког председника Вилсона, Централне силе Версај доживеле као превару и диктат, па су била отворена врата за следећи европски рат.

- Ако заиста хоћемо да смиримо неко стање, не смемо се надовезивати на разорна искуства Версаја. Пре свега, због тога што се од Србије захтева сагласност за решавање објективно постојећих спорних питања, која при тачнијем и ближем посматрању представљају наставак агресије против једне државе оснивача УН, то јест СРЈ. Да ли хоћемо да једну нацију видимо сасвим понижену - пита Вимер.

Сви знамо, констатује, како је било онима који су немачки потпис ставили испод Версаја.

- Да ли сада хоћемо да помирљиво гледамо да се исто дешава српској страни? Хоћемо ли да због будућег развоја у Европи опет имамо на располагању једну бакљу рата коју по потреби могу запалити данас тако уобичајне 'невладине организације - пита даље Вимер.

Апелује да се не сме заборавити како су ратови на Балкану, почев од 1990, били оправдани глобалистичким размишљањима.

- Сагласност у Београду за оно што је у основи наметнуто, више је него 'операција на отвореном срцу'. Тиме они који су - за Герхардом Шредером - ратом против Југославије прекршили међународно право, своју одговорност за тај рат премештају на плећа оног Србина који ће свој потпис ставити под тај диктат и поцепати српску нацију. Да ли се баш то хтело - додаје Вимер.

Овај дугогодишњи посланик Бундестага сматра да је могло бити другачије.

- Мора се поставити питање о томе жашто ЕУ, због своје раније одговорности за рат против СРЈ, није прескочила принцип 'приступање после потписа' и понундила приступање, а затим решавање отворених питања? Овако, Београду се намигује вишеслојном фатаморганом, а у стварности се изазива заоштравање ионако заоштрених проблема. Онај ко је дрско изазвао рат против Југославије, требало би да сада српској нацији обезбеди правду - истиче Вимер.

Питајући се "зашто у свим овим околностима наметати и притисак времена", те ко је последњих деценија и на који начин проблеме на Балкану користио за себе, Вимер у првом реду помиње Велику Британију.

- По суду немачких дипломата, који су такође седели за столом, Велика Британија је увек и најпре имала у виду каква би дејства уговорена решења на Балкану имала на развој њихових изазова на британским острвима. Зато је влади у Лондону мање било стало до стања и мира на Балкану -  наводи он. 

У свом размишљању даље полази од питања "да ли потреба за журбом потиче само из околности да ће на јесен Лондон напустити ЕУ и на балканска дешавања изгубити утицај?".

- Али, зашто се од Београда тражи да плати цену за то што Лондон неће више играти са ЕУ? Блискоисточно мировно решење, које то име тек треба да заслужи, има потребу за резервним простором на Балкану - указује Вимер.

Како додаје, Трамп ради на том решењу под великим притиском, али нико данас не може рећи који ће маневарски простор он уопште имати после међуизбора у САД новембра ове године.

-У Вашингтону се кофе мржње и непријатељстава изручују на председника који 'прети' да ће се са Русијом и на Блиском истоку споразумети у корист мировног решења. Рат пролази у Вашингтону увек, а споразумевање представља 'смртоносни ризик'. Али, треба ли Београд зато да пристаје на обавезивање? Гледа ли америчка амбасада на српског суседа Румунију, где се једна чланица ЕУ управо разлаже? Да ли је то оно што се Србији обећава? Никако. Зато: Даље руке од Србије -  закључио је Вимер.

У Либији бесне жестоке борбе, 400 затвореника побегло из затвора. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.