Војин Јоксимовић о Србији и НАТО-у: "Стоп заобилажењу народа"
Фонд «Слободан Јовановић» покреће на свом сајтy серију интевјуа везаних за однос према чланству Србије у НАТО-у. Намера нам је да се обратимо познатим личностима из јавног и културног живота како би наша јавност могла да се упозна са најширом аргументацијом везаном за ово суштинско питање савремене Србије пре него што се и сама изјасни о томе.
Гост: Војин Јоксимовић, нуклеарни физичар у САД, аутор књига "Kosovo is Serbia" , "Kosovo Crisis: A Study in Foreign Policy Mismanagement" и "The Revenge of the Prophet: How Clinton and Predecessors Empowered Radical Islam".
Аутор: Фонд Слободан Јовановић
Војин Јоксимовић
У закључцима са Самита НАТО-a из априла 2009. године подржава се опредељење српске Владе да Србија постане чланица НАТО-а, а после посете америчког потпредседника Џозефа Бајдена, део актуелне власти у медијима све више подстиче кампању за укључење Србије у НАТО. Како тумачите такво опредељење дела Владе?
Јоксимовић: Ричард Холбрук је више пута рекао да је НАТО једнако Америка, што је и чињеница, са мањим изузецима, као што је рат у Ираку. Након завршетка Хладног Рата Америка следи политику "Pax Americana". Доминација над Источном Европом је део те политике која укључује и окруживање Русије. Стога свим земљама Источне Европе је понуђено чланство и оне су прихватиле. Америка је хтела да учлани и Украјину и Грузију али Немачка и Француска су се успротивиле. На Балкану, Хрватска и Албанија су недавно постале чланице, док је Грчка спречила Македонију. Преостаје једна рупа на Балкану коју треба попунити, а у којој највећи значај има Србија. На Тадићеву коалицију се гледа у Вашингтону као на квислиншку владу на коју треба извршити притисак и која ће кад-тад имплицитно признати независност Косова. Тадић је до сада употребљавао аргуменат да је народ против чланства, обзиром да је НАТО бомбардовао Србију пре 10 година а потом окупирао Косово. Обзиром да Тадићева коалиција добија и испуњава наређења из Вашингтона и Брисела, очекује се од ње да заобиђе народ, као што је то урађено у Хрватској и неким другим земљама у којима није било референдума већ су владе доносиле одлуке.
Само грађани Србије, па можда и ми у српској дијаспори, који смо дубоко забринути за будућност Србије, можемо да донесемо овако далекосежну и легитимну одлуку. Владе долазе и одлазе а исто важи и за Скупштину.
Имајући у виду скорију историју односа НАТО-а и Србије, као и чињеницу да је Народна скупштина Србије усвојила резолуцију којом проглашава војну неутралност земље, ко би по Вашем мишљењу требало да одлучује о процесу прикључивања Србије НАТО-у: Влада Србије, Скупштина Србије или грађани Србије на референдуму, и да ли може бити легитимна одлука коју не би донео народ на рефрендуму?
Јоксимовић: Одговор је једноставан. Само грађани Србије, па можда и ми у српској дијаспори, који смо дубоко забринути за будућност Србије, можемо да донесемо овако далекосежну и легитимну одлуку. Владе долазе и одлазе а исто важи и за Скупштину.
Заговорници прикључивања Србије НАТО-у у прилог свог опредељења наводе да би чланство у НАТО-у имало и огромну економску корист по Србију. С друге стране, по НАТО-стандардима издвајања за војску из националног буџета би морала значајно да се увећају. Како Ви тумачите економске ефекте могућег укључивања Србије у НАТО?
Прикључење НАТО-у створило би обавезу Србији да се додатно војно ангажује у кризним регионима широм света. Узевши у обзир обавезе које би створило приступање НАТО-у и безбедносне претње са којима се Србија суочава, да ли би чланство Србије у НАТО-у повећало безбедност Србије?
Аргументи су апсурдни. Није ми познато да је нека земља донела одлуку да се придружи хегемонистичкој војној алијанси из економских разлога.
Јоксимовић: Ти аргументи су апсурдни. Није ми познато да је нека земља донела одлуку да се придружи хегемонистичкој војној алијанси из економских разлога. НАТО штити интересе западне корпоратократије што изискује велике војне издатке које морају да покрију све чланице. Рат у Авганистану траје већ 8 година, а Расмусен, нови НАТО генерални секретар најављује да ће НАТО остати у Авганистану колико је потребно. На један или други начин Србија би морала да учествује у Авганистанском рату, као и да изврши модернизацију војске путем куповина америчких авиона и слично.
Заговорници укључивања Србије у НАТО-у често наводе да би чланство у НАТО-у повећало свеукупне па и демократске потенцијале Србије. Како тумачите овакво повезивање чланства у једној војној организацији са развојем демократских потенцијала друштва и које би по Вашем мишљењу биле друге штете или користи од чланства, односно одбијања чланства у НАТО-у?
Јоксимовић: Још један апсурдан аргумент. НАТО само упутребљава демократију у служби сопствених интереса и нема никаквог посебног интереса да респектује вољу и права малих народа.
У кампањи за прикључење Србије НАТО-у наводи се и то да је Србија, односно СФРЈ, тајним споразумом Јосипа Броза већ била везана за ову војну организацију и да приступање НАТО-у, наводно, представља континуитет у војно-безбедносној политици Србије. Како гледате на ово позивање на «логику тајних споразума» и да ли оно представља опасност по демократски поредак у Србији?
Потребна је заштита од НАТО доминације, јер НАТО није одбрамбена већ хегемонистичка организација. Заштита се може остварити гарантованом неутралношћу.
Јоксимовић: Нисам видео никакав документ о споразуму са Титом али сам читао да је постојао. Уколико је то тачно, Тито је хтео да се заштити од доминације Совјетског Савеза, који више не постоји. Сада постоји "Pax Americana" што значи доминацију Америке и НАТО-а. Према томе потребна је заштита од НАТО доминације, јер НАТО није одбрамбена већ хегемонистичка организација. Заштита се може остварити гарантованом неутралношћу. Постоје европске земље које су неутралне, на пример: Аустрија, Швајцарска, Шведска, Финска, којима није потреба "заштита" од НАТО-а. Случај Аустрије је посебно важан.
Да ли у војно-безбедносној области за Србију постоји реална и изводљива алтернатива НАТО-у и како у том светлу гледате на војну неутралност Србије?
Јоксимовић: Алтернатива постоји у виду гарантоване неутралности. Потписник би требало дабуде Русија а можда и НАТО. Тадић треба да тражи од НАТО-а да буде ко-потписница са Русијом. Ако Аустрија може да буде неутрална може и Србија.
* * *
Погледајте остале интервјуе у вези теме "Србија и НАТО":
Интервју Фонда са Срђом Трифковићем: "Референдум, наравно!"
Интервју фонда са Небојшом Малићем: "Референдум, никако другачије"
http://www.slobodanjovanovic.org/2009/08/24/vojin-joksimovic-o-srbiji-i-nato-u-stop-zaobilazenju-naroda/
