уторак, 21. април 2020.

Да ли ће после пандемије свет бити бољи

Да ли ће после пандемије свет бити бољи

4-5 minutes

У другачије време ово би биле апстрактне теме, далеко од реалности у којој живимо. Али ковид 19 нас тера да се замислимо. Можда ће ова пошаст допринети промени менталитетског склопа и вредносног система људи. Посебно у процењивању шта је важно а шта не. Да ли је срећа у богатству, новцу, у власти над другим људима? Или у миру, здрављу и благодатима породичног живота?

Највећа штета коју је ковид 19 нанео јесте губитак људских живота. Из релативног спокојства, људи су остајали без најближих, родитељи без деце и деца без родитеља, прекинути су породични генерацијски низови, унети су немири у животе људи. Упоредимо ове привремене бројке са сличним пандемијама из историје и бићемо шокирани. На крају Великог рата са 15 милиона мртвих (девет милиона војника и шест милиона цивила), 1918. уследила je пандемија шпанског грипа са 50 милиона жртава. Следи 55 милиона погинулих у Другом светском рату. СССР је имао 25 милиона жртава, Пољска око шест милиона, а нацистичка Немачка шест милиона (четири милиона војника и два милиона цивила). САД су имале укупно 300.000 погинулих. Свет се није опаметио, па је у локалним ратовима у наредним деценијама погинуло око 75 милиона људи. Председник Трамп је 30. марта ове године оценио да ће од ковида 19 у САД преминути између 100.00 и 240.000 људи, а главни епидемиолог Е. Фуачи да ће „бити добро ако број умрлих задржимо испод 100.000".

Последица, које ће преживелима угрожавати животе, јесте економска штета настала мерама за сузбијања пандемије, која се упоређује с економском кризом 1929–1933. или глобалном хипотекарном кризом 2008.

У САД је стопа незапослености, од почетка пандемије, са 4,2 одсто порасла на 7,4 процента, а предвиђа се да ће до маја порасти на 15 одсто. У овом тренутку 16,8 милиона људи у тој земљи остало је без посла и средстава за живот. САД планирају да по окончању пандемије уложе 2.300 милијарди долара у обнову привреде. Према подацима из Велике депресије у САД 1929–1933, стопа незапослености је износила 25 процената, а без посла је остало 13 милиона људи, који су се хранили из народних кухиња каквих је било на сваком ћошку. Био је неопходан Њу дил – план тешких и болних реформи од 1933. до 1938 – како би се активирала привреда земље. А онда је уследио Други светски рат. Светска хипотекарна криза започета у САД 2008. изазвала је економску штету која ни до данас није израчуната. Само првих дана кризе из банака су извучене 144 милијарде долара. ЕУ је одобрила 180 милијарди евра за ублажавање кризе која се прелила из Америке глобалистичком везом. Да ли следи понављање већ виђеног? После ковида 19 државе ће западати у дужничке односе изражене милијардама долара или евра, затвориће се бројне компаније, људи ће остајати без посла, а у земљама либералног капитализма без минималног дохотка, без здравствене и социјалне заштите. Само у услужним делатностима у САД већ је 90 одсто незапослених. Последице ће, изгледа, бити жешће него последице светских ратова. Али ће се, упоредо с овим, догодити и неизбежне промене у вредновању свега значајног у нашим животима.

Пословни људи, донедавно потпуно заокупљени стицањем, трансакцијама, скупим становима, луксузним аутомобилима и ексклузивним летовањима, почеће другачије да резонују. До јуче замишљени над профитом, незаинтересовани за примања својих запослених, сада виде да морају да промене концепт. Још ако неки члан породице буде позитивно тестиран, претходни живот се претвара у мору. Уместо тезе да је то измишљена завера како би се уништили најспособнији привредници, ситуација почиње да се схвата озбиљно, али уз критике да су рестрикције инспирисане одржавањем на власти политичких гарнитура. Богати и безбрижни, наши и светски спортисти и велики привредници, почињу да издвајају значајне суме за помоћ здравственим установама за лечење заражених, набавку медицинске опреме, за сиромашне старачке породице, отпуштене раднике и мигранте.

Надамо се да ће борба против ковида 19, поред проналаска вакцине и оздрављења заражених, донети и промене у вредносним системима појединаца и менталитетским склоповима појединица и народа. А дотле, останимо код куће.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

View article...

Конов имунитет

politika.rs

Конов имунитет

Александар Апостоловски

5-7 minutes

Са лицем човека од кога би Срби купили половни аутомобил, сигурни да није враћао километражу, епидемиолог Предраг Кон суочио се са првим законом српског усуда. Нацији која је толико посртала, остало је да верује само у бели лук! То веровање није засновано на народној медицини, која каже да ће те вируси, као лепе девојке, заобилазити кад се наједеш белог лука као лубенице! То веровање заснива се на празноверју да ће, ако се наједемо тог народног лека, макар један од нас опстати, поред толико вампира који нам исисавају душу.

Зато је др Кон толико инсистирао на социјалном дистанцирању: ако остану што даље једни од других, Срби ће само тако преживети. Ако почну да се грле и љубе, на крају баладе, следи известан крај. Ако којим чудом не добију корону, један другом ће забити нож у леђа. Та традиционална пандемија у Срба, накратко је уздрмала и епидемиолога.

Ујутру, најавио је своју оставку и одлазак из Кризног штаба. Војни, а потом цивилни експерт за борбу против епидемија, није стекао лични имунитет од неукусних критика по „Фејсбуку" којима је био изложен од оних паметњаковића који верују да друштвене мреже постају врхунац демократије и слободе мишљења. Такво веровање једнако је издавању лиценце сваком бленти који маше около скалпелом и секирчетом, да се прогласи експертом грађанске хирургије. Хајде, чик, да вас такав активиста оперише на отвореном срцу?

Зашто не бисмо остварили и снове грађанске архитектуре која се рађа, па да сваком ко је у ЈНА правио Ајфелове куле од шибица, пружимо демократско право да пројектује мост преко Дунава? Срећом да је током тог узбудљивог дана доктор Кон васкрсао, на сеанси код Александра Вучића и Ане Брнабић, мада верујем да се овај први бавио јачањем имунитета др Кона. Вучић, наравно, није позвао Пецу, како Кона називају пријатељи, у Кризни штаб зато што му доктор пева оде радости уз гитару, већ зато што поседује ауторитет заснован на знању. Или струци, што већ постаје офуцана фраза државних званичника.

Не треба имати илузија. Кон је био свестан да не улази само у борбу против смртоносног вируса, већ и у политичко блато, где не важи Женевска конвенција. То подразумева да се води рат у којем нема заробљеника. Зато се толико трудио да избегава сваку политизацију у јавним наступима, не либећи се да изнесе похвале властима када су радиле добро, нити критике када би приметио слабости на првој линији фронта. Ко га добро слуша, добро га разуме. Зато је постао човек којем већина Срба верује.

Д. Стојановић

Али, код оног дела јавности која не може да смисли Вучића, свака персона од интегритета која се нађе у његовој орбити, па макар било јасно да одржава социјалну дистанцу – а доктор Кон није постао сателит из љубави и интереса, већ позива државе на мобилизацију како би се сузбила пошаст – пролази кроз топлог зеца. О томе понешто зна жена која седи поред Кона. Дарија Кисић Тепавчевић, све време доказује да није крива што је лепа, а још мање што је стручна. Те две особине код појединаца, а накупило их се, не иду једно с другим. Или једно, или друго. Најбоље, ни једно ни друго!

Знао је и недавно преминули Радомир Антић да смо нација која успех сматра неопростивим грехом. Оживео је посрнулу фудбалску репрезентацију, одвео је на Светско првенство, са ореолом тренера који је од Атлетико Мадрида створио првака Шпаније и освајача Купа краља, довевши до тада анонимног Милинка Пантића из Партизана. То је момак који је од анонимуса постао звезда Примере, па су га се у Београду тек тада сетили. Све док у Шпанији нису постали божанства, и Антић и Пантић су у Србији сматрани углавном побачајима, Пантић нарочито, јер су обесмишљавали постојање такозваних фудбалских радника који мешетаре и дегажирају што даље свакога ко поседује таленат. Како од њих, тако и од Србије. Пантићу су још за живота испред стадиона Атлетика подигли споменик, а када је Радомир Антић преминуо, шпанска „Марка" опростила се од њега целом насловном страном. Наслов је био искрен: „Радомире, волимо те", уз Антићеву велику фотографију. Шпанци су му указали, очекивано, много већу почаст него домаћи медији. За земљу изранављену короном, смрт Радомира Антића била је вест дана.

Ко се данас сећа Драгослава Аврамовића, декице са цегером неконвенционалног понашања кога је довео Слоба на место гувернера да заустави рекордну светску хиперинфлацију? Деда Аврам је стабилизовао курс динара и постао толико популаран, да је постао пример српског апсурда: склоњен је са Слобиног двора, али ту није крај. Кратко време био је лидер коалиције „Заједно", чак и виђен за будућег премијера. Издржао је месец дана! Стари мудрац, експерт Светске банке, схватио је да се иза исполиране демократске фасаде крију сујетни лидери у борби за превласт. Економиста није желео да буде монета за поткусуривање.

Зато мудри Кон инсистира да се његова идеологија зове епидемиологија. Знао је с ким ће све имати посла. На једној страни, то је део опозиционе хистеричне јавности, а на другој, високопозиционирани Вучићеви људи који га посматрају као потенцијалну опасност за њихове фотеље које су стекли победом у такмичењу целивања руке. Ванредно унапређен у санитетског потпуковника, епидемиолог зна да епидемије пролазе, али одаје утисак човека који је свестан да ће опстати друга врста вируса против које Срби нису пронашли вакцину, нити ће икада постићи колективни имунитет. Тај вирус зове се завист.

Ово није прича о доктору Кону. Ово је прича о нама.

Umesto pomoći, Brisel Srbiji "pakuje" ucene

novosti.rs

Sramne packe EU zbog veza sa Pekingom i konvoja sa Dalekog istoka: Umesto pomoći, Brisel Srbiji "pakuje" ucene

D. MILINKOVIĆ

4-5 minutes

Izvestilac EP preti Beogradu. Evroposlanici protiv naših mera, iako ih koriste i njihove matične zemlje

UMESTO solidarnosti, pomoći i skidanja embarga na kupovinu medicinske opreme, iz Brisela se put Beograda "pakuju" nove ucene o usporavanju našeg evropskog puta, pod plaštom optužbi da ne sledimo spoljnu politiku EU i njihove demokratske vrednosti!

Na meti su, pre svega, dobri odnosi koje Srbija ima sa Kinom, zemljom koja je prva reagovala i pomogla našoj državi u borbi protiv virusa korona. Ali, političke krugove u Briselu "žuljaju" i mere koje su srpske vlasti preduzele kako bi zaustavile epidemiju kovida 19, a za koje, paradoksalno, tvrde da su "nedemokratske", iako su slične odluke primenjene u mnogim zemljama, članicama EU.

Naime, najpre se oglasio 21 poslanik Evropskog parlamenta, koji su u pismu evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheiju optužili srpskog predsednika Aleksandra Vučića da je "vanredno stanje uveo ne zbog borbe protiv kovida 19, već da spreči slobodu kretanja i govora i obezbedi punu kontrolu nad medijima"

SKUPŠTINA MEĐU zamerkama iz Brisela našle su se i one na račun toga što srpski parlament ne zaseda. Predsednik Vučić najavio je da bi poslanici uskoro trebalo da se nađu u klupama: - U roku od sedam do deset dana trebalo bi da se zakaže sednica Narodne skupštine. Za parlament i poslanike biće obezbeđena dezinfekciona sredstva, maske i viziri.

Uz to, grupa poslanika, koje predvode neki od oštrih kritičara srpskih vlasti, poput Tanje Fajon i Tonina Picule, podseća da je predsednik Srbije na početku pandemije virusa korona izjavio da "evropska solidarnost ne postoji", kao i da je nastavio "spektakularnu saradnju sa Pekingom i Moskvom".

Prema nezvaničnim informacijama, tekst pisma sročio je mađarski poslanik Atila Ara Kovač, koji dolazi iz redova opozicione Demokratske koalicije i koji je žestoki kritičar premijera Viktora Orbana. Tako on u pismu pita Varheija "koje akcije namerava da preduzme kako bi osigurao da EU reaguje ne samo rečima, već i delima na ekstremne mere srpskih vlasti".

Ubrzo se, u sličnom tonu, oglasio i Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On je kao dodatni argument "povukao" i izveštaj o napretku Srbije koji treba da bude objavljen u maju, indirektno zapretivši da bi se u njemu mogle naći ocene koje bi mogle da ozbiljno uspore naše evropske integracije.

Vladimir Bilčik

- EU bi volela da od Srbije vidi više približavanja prioritetima spoljno-bezbednosne politike i investicijskim i trgovinskim obavezama Unije. To će biti naglašeno u izveštaju o napretku - rekao je Bilčik, dodajući da je zabrinut za vladavinu prava.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za "Novosti", da Srbija ne bi trebalo da se obazire mnogo na bilo kakve izveštaje EU:

- Davno smo mogli da vidimo da EU nema solidarnost - kada je većina država članica priznala Kosovo. Sada je vreme da vlasti u Srbiji konačno daju odgovor na pitanje da li je EU za nas zaista budućnost kojoj treba težiti.

IVICA DAČIĆ, ZA "NOVOSTI": LICEMERI NAM DRŽE LEKCIJE

NA optužbe iz EU oštro je, za "Novosti", reagovao srpski šef diplomatije Ivica Dačić:

- Sve ozbiljne države, uključujući i one u EU, ograničile su neke slobode, a naročito slobodu kretanja, koja je prvi preduslov za zaustavljanje zaraze. Zato nam lekcije o demokratiji ne mogu držati ni Fajonova ni Bilčik. Naročito je licemerno optuživati Srbiju da prihvatanjem prijateljske pomoći iz Kine i Rusije izdaje nekakav evropski koncept, koji se raspao već prvog dana kada su počela umiranja u Italiji.