Петар ИСКЕНДЕРОВ
Генерални секретар ОУН као огледало новог светског поретка: аспект Косово
Од извештаја, који је на заседању Савета безбедности ОУН о Косову 17. јуна поднео генерални секретар ОУН Бан Ки Мун, могла се очекивати не толико анализа развоја ситуације у покрајини у последњих три месеца, колико општа оцена тока косовског сређивања. Јер, тек нешто више од пре једне деценије ОУН се озбиљно позабавила косовским конфликтом, разместивши на територији српске покрајине Мисију за питања привремене администрације и преневши свој мандат мултинационалним снагама НАТО.
Пре тога се косовским сређивањем углавном бавила Организација за европску безбедност и сарадњу, која се прославила скандалом око своје Верификационе мисије на челу са америчким диопломатом - обавештајцем Вињамом Вокером. Тај ветеран за диверзионистичке операције ЦИА у Централној Америци, извршавајући нову наруџбину својих послодаваца, зажмирио је на антисрпски терор бојовника албанске Ослободилачке војске Косова (ОВК), али је зато вешто изрежирао такозвани „покољ у Рачку". Јануара 1999. године тела бојовника ОВК, који су погинули у сукобима са српским снагама безбедности, приказана су као жртве „етничког чишћења", што је САД и НАТО дало жељени аргумент за бомбардовање Југославије.
У јуну 1999. године чинило се, да је процес косовског сређивања најзад уоквирен у међународно-правне оквире. Међутим, каснији развој догађаја потврдио је, да се ради о новој етапи реализације западног сценарија, у коме улога извршиоца сада није поверена ветеранима ЦИА, већ функционерима са цивилним оуновским мандатом. Код сабирања два броја приликом промене њихових места збир се не мења, па је тако први шеф Мисије ОУН на Косову, Француз Бернар Кушнер (сада шеф МИП Француске) деловао у пуном складу са директивама Центра (очигледно се сетивши у доколици како су га Американци хеликоптером хитно извлачили из Сајгона, спасавајући му у паници живу главу од налета војетнамске војске).
Управо је за време док је Кушнер био на челу Мисије Косово напустило стотине хиљада Срба, који су бежали од терора албанских милитаристичких формација, да би на њихово место дошле стотине хиљада Албанаца из суседне Албаније, које је Мисија ОУН брижљиво снабдевала неопходним документима. И управо је тако стварана та демографска слика Косова, која данас омогућава албанским сепаратистима и њиховим западним покровитељима да тврде, како нема пута назад у српско Косово. Током последњих година сценариј није претрпео промене. Како су у разговору са аутором овог текста истицали представници косовских Срба, једино је Данац Ханс Хекеруп на положају шефа Мисије ОУН схватао суштину косовског проблема, али је он на тој функцији остао рекордно кратко време – мање од једне године. Сви остали, почев од Кушнера па до немачког генерала Јоахима Рикера, уз чију прећутну сагалсност су албански сепаратисти и прогалсили фебруара 2008. године независност, служили су као послушни извршиоци у западном сценарију за Косово. А један од њих, Данац Сорен Јенсен – Петерсен, прославио се по томе што је на сав глас означио бишег теренског командира ОВК Рамуша Харадинаја, кога је Хашки трибунал теретио за десетине убистава, „пријатељем" и човеком „динамичног руковођења, чврстих уверења и погледа".
Након десетак година таквог назови „миротворства", ОУН се нашла у дубоком косовском ћорсокаку, што је, уосталом, и потврдио најновији извештај Бан Ки Муна. Наравно, не можемо негирати да он у својим појединим констатацијама сасвим прецизно одражава косовске реалитете. Генерални секретар ОУН апострофира, да локалне власти на Косову „одржавају минимални контакт" са покрајинском Мисијом ОУН и чак захтевају да се она и уопште повуче, „тврдећи да резолуција СБ ОУН број 1244 из 1999. године нема више везе са Косовом, те стога оно нема ни правних обавеза да се исте придржава". Известио је Бан Ки Мун и о „серији инцидената" у северним регионима, у којима компактно живе косовски Срби.
Међутим, у извештају о Косову нема оног најзначајнијег – стратегије даљих потеза, што га чини безубим. А у својству главног закључка генерални секретар ОУН је позвао „све заједнице и владе у Приштини и Београду да наставе да одржавају тесну сарадњу са свим међународним представницима у циљу смањења напетости и изналажења мирног решења". Тај апстрактни позив је максимум на који се одлучио господин Бан Ки Мун, удостојивши се кудикамо оштријег коментара од стране сталног представника Русије у ОУН Виталија Чуркина: „Специјални представник генералног секретара и Мисија ОУН на Косову на чијем је он челу, дужни су да врше функције које су им поверене, укључујући помоћ у осигуравању права и безбдности националних мањина и постизање у покрајини демокреатских стандарда које је утврдила међународна заједница".
Неспособност и одсуство жеље садашњег руководства ОУН да реши проблем Косова индикативно је у контрасту са активним покушајима те исте организације да, уз помоћ западних држава, наметне своје виђење ситуације у Абхазији и Јужној Осетији. Око оног што се односи на Кавказ, и Бан Ки Мун, и САД, и водеће земље Европске уније, одједном испољавају и жестину, и одлучност у одбрани „територијалне целовитости", што су показали и резултати недавног заседања СБ ОУН о продужењу мандата оуновске мисије у Абхазији.
Актуелном генералном секретару ОУН Бан Ки Муну – бившем министру иностраних послова Јужне Кореје нипошто се не може приговорити да нема дипломатског искуства. Остаје само да жалимо, што он и себе, и своју организацију претвара у инструмент реализације сценарија, написаних у другим центрима власти. Сценарија, чији је циљ да се на планети успостави нови светски поредак, са улогом ОУН у својству смоквиног листа, који прикрива „двоструке стандарде", безакоње и право јачег.
________________ Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј».
http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2243
