Европа подстиче албански сепаратизам

 

	23.08.2011, 15:29
© Flickr.com/iGenc/cc-by-sa 3.0

У прес-центру руске новинске агенције Новости одржан је телемост Москва-Берлин на тему Балкан: клупко нерегулисаних противречности.

Избор ове две престонице није случајан. Русија остаје главни европски бранилац територијалног интегритета Србије. Немачка претендује на улогу главног европског савезника „републике Косово" и у последње време појачала је дипломатску активност на Балкану – недавно је Косово посетио министар иностраних послова Немачке Гвидо Вестервеле, данас се са српским руководством састаје у Београду немачки канцелар Ангела Меркел.

Дискусија од сат и по руских и немачких експерата показала је да погледи ЕУ и Русије на будућност јужне провинције и даље остају супротни.

Тако је немачки политиколог Карстен Албрехт уверен да су још пре 20 година на Косову владале националистичке снаге, а сада се ситуација у региону налази под контролом. Под националистичким снагама берлински стручњак подразумева искључиво режим Милошевића, који је ускраћивао права албанског становништва на Косову.

Још једно мишљење, које су чуло из немачке престонице: да, чланови ЕУ за сада не могу до краја да одлуче како у потпуности да стебилишу ситуацију на Балкану, али је очигледно да се Косово никада неће вратити под контролу Србије и сада земље треба да мисле како да развијају добросуседске односе и како да заједно иду путем европске интеграције. Истина, како сматра експерт Минхенског друштва за проучавање Југоисточне Европе Франц-Лотар Алтман, није чињеница да Европа може да помогне Србији да изађе на крај са свим тешкоћама. Треба престати да се размишља шаблонски, наводно, Албанце продржавају САД, а Србију Русија. Важно је бавити се не националним питањима, већ побољшањем стандарда људи, али није чињеница да ће ступање у ЕУ решити тај проблем. Говорити становништву Балкана да ће живот после ступања у ЕУ одмах постати бољи, то значи бацати им прашину у очи. Пред нама је пример сложене економске ситуације у Грчкој, истакао је Франц-Лотар Алтман.

Руски историчари су убежени да је прилично тешко бавити се социјалним питањима у условима када у Европи и даље владају устаљена мишљења у погледу „правих" и „кривих" за косовску кризу, прилично је тешко. Пред микрофоном је научни сарадник Института за Славистику РАН Петер Искендеров.

 Компромисна решења за Косову су могућа, постоје различити модели сарадње: модел конфедерације, модел примања Косова и Србије у ЕУ без прецизирања статуса, на крају крајева, преседан пријема подељеног Кипра у ЕУ. Али поред свега осталог, постоји проблем територијалне целовитости Косова. На пролеће ове године Међународна кризна група објавила је реферат у којем упозорава да ће покушаји приштинских власти да узму под контролу север покрајине довести до ескалације конфликта. Ипак Немачка, изјављујући о својим покушајима да регулише проблем, не покушава да утиче на косовске руководиоце да ревидирају своју стратегију. Берлин сматра да се кључеви косовског проблема налазе искључиво у Београду и врши на њега притисак. Министар иностраних послова Гвидо Вестервеле у току своје посете Косову директно је изјавио да питања границе покрајине не могу чак ни да се подигну. Немачка се на тај начин бори против српског сепаратизма, подржавајући при томе сепаратизам косовских Албанаца. Тешко да се на тој основи може постићи компромис.

 Данас је немачка активност усмерена на то да се сломи став Београда, убеђена је руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за Славистику РАН Јелена Гускова. При томе, по мишљењу историчара, Косово до данас не одговара ни једном разумном критеријуму независне државе.

 Како нам се чини, госпођа Меркел путује на Балкан, благо говорећи, да посаветује Србији да призна независност Косова и Метохије. Зато што ако Београд призна самосталност покрајине, Русија ће подржати ту одлуку. Када би косовске власти желеле да учине своју земљу делом Европе, оне би испуниле услов прописан између остлог у резолуцији СБ УН 1244 о повратку неалбанског становништва у покрајину и обнови споменика православне културе. Међутим, данас, када косовски Албанци више не знају којим путем да ојачају своју државност, они решавају оружаним путем да интегришу север Косова. Каква је то демократска држава која се ствара путем етничког чишћења.

Ипак, ма колико често да путују на балканске турнеје европски чиновници, по речима преседника руске Академије геополитичких проблема Леонида Ивашова, јужна српска покрајиан и даље остаје непогрешиви инструмент утицаја на Брисел од стране Вашингтона.

 Путем стварања политичког превасходства за косовске Албанце и подршке муслиманског становништва на територији бивше СФРЈ, формирала се претња по Европу. У саком тренутку, када је преко океана потребно да се створи кризна ситуација по ЕУ, активира се одређени механизам који видимо у БиХ, а пре свега на Косову. Мени се чини да европљани треба заједно са Русијом да узму ситуацију у своје руке и да покажу косовским албанцима њихово место, како они не би заборавили на поштовање норми међународног права.

 Дискусија у току телемоста Москва-Берлин тешко да је могла да дода оптимизма присталицама територијалне целовитости Србије и оставила је мноштво отворених питања. Полазећи од изјава немачких политиколога, одговорност за јулски конфликт на северу Косова лежи на Београду, што не може да се не одрази на европске перспективе земље. Али берлински стручњаци су дипломатски прећутали покушај косовских специјалаца да силом интегришу север покрајине, као и то зашто је статусно неутрална мисија КФОР-а, на чијем је челу немачки генерал, у току нереда у српским општинама свим силама пружала покровитељство Приштини.

 Сасвим је могуће да је то још један симптом који сведочи о томе да је Европи све сложеније да испуни улогу гаранта стабилности на Балкану.

http://serbian.ruvr.ru/2011/08/23/55052554.html

Хашки трибунал ради невероватне ствари

Вести | 23.08.2011 | 22:34

(Преносимо у целости 349. конференцију Комитета за одбрану, објављену на сајту преседника Српске радикалне странке проф.др Војислава Шешеља) Борис Алексић: Даме и господо, добар дан и добродошли на редовну конференцију Комитета за дбрану др Војислава Шешеља. Знате да је Хашки трибунал био на незаслуженој паузи до 15. августа, а у уторак 23.августа очекује се статусна конференција у главном поступку пртив др Војислава Шешеља. Она је заказана у десет сати ујутро, у судници два и предвиђено је да траје само два сата, до 12 часова, иако обе стране имају намеру да покрену веома важна питања. Др Војислав Шешељ, пре свега, жели да покрене питање своје одбране, јер је очигледно да му Хашки трибунал ускраћује право на одбрану. Нису испуњени захтеви које је Шешељ претходно упутио трибуналу, иако су они засновани на самом Статуту Хашког трибунала и прописима на основу којих тај суд суди. Хашки трибунал је одбио да финансира одбрану Војислава Шешеља, а испунили су само један мањи захтев, који се тиче превода две књиге др Шешеља на енглески језик. Друге захтеве, који се тичу основних процесних права, нису испунили. Очигледно је да Хашки трибунал не жели да Војислав Шешељ изводи поступак одбране.Тужилаштво се плаши сведока које би др Шешељ могао да позове из Србије и из иностранства. Због тога су решили и да одуговлаче и да не испуне захтеве без којих он не може да настави и не може да води доказни поступак одбране. Са једне стране, они Војислава Шешеља држе већ девет година у притвору. Завршена је само половина pрвостепеног поступка. Са друге стране, видели сте да су у случају генерала Ратка Младића дошли на невероватну идеју да раздвоје оптужницу. То је предлог тужилаштва, предлог Сержа Брамерца. То је сасвим супротно прописима Хашког трибунала. Могуће је да се раздвоји оптужница у случају да постоји група, односно више оптужених, па да се за један део те групе суди према једној, а за други део групе према другој оптужници. Овде је реч о појединцу, па је очигледно да се нешто друго крије иза овог захтева тужилаштва. Шта? Крије се чињеница да желе да експресно осуде генерала Младића за наводни геноцид у Сребреници, а преко те пресуде да у наредним деценијама имају у шаци и Републику Српску и Републику Србију. Тако да, ако је неко мислио да се приближио крај испостављању захтева Србији, да смо дошли до краја тиме што је издајнички режим Бориса Тадића изручио и последњег Србина ког су тражили из Хашког трибунала, онда се тај неко преварио. Јер ће на основу пресуда које намеравају да донесу у поступку против генерала Младића и против Радована Караџића стизати нова условљавања према Републици српској и Републици Србији. То значи да декомпоновање Србије још није завршено.      Дакле, Хашки трибунал ради невероватне ствари: Војислава Шешеља држе девет година у притвору, а Ратка Младића хоће да експресно осуде у вези са Сребреницом за, како су проценили, неких годину дана. Невероватна ситуација. Баш као што је невероватно да представници Хашког трибунала, очигледно, лажу. Као што знате, генерал Младић је био одведен на операцију. Међутим, портпарол Хашког трибнала, Нерма Јелачић је изјавила да он уопште није напуштао ћелију. Видите, све податке које се тичу здравственог стања, све податке који се тичу Војислава Шешеља и Ратка Младића они напросто крију. А представљају се као отворени према јавноасти. Отворили су и свој „јутјуб" канал и разне налоге на „твитеру". Тамо су им пријатељи најокорелији злочици из муслиманско-хрватске федерације. Реч је неким муслиманским бригадама које су у току рата у Босни и Херцеговини побиле велики број Срба. Сасвим је јасно да трибунал има једне стандарде према Србима, и то негативне стандарде, а према свима другима знатно боље. Чине све да би очували своје накарадно наслеђе и да би га наметнули државама које су настале на Балкану, да би њихове пресуде апсолутно важиле и у будућности. То су пресуде у којима они доносе судове и о историјским чињеницама. Хашки требунал процењује шта ће наши ђаци да уче из историјие, па чак и из српског језика, јер су увели дефиницију босанско-хрватско-српског језика. Оно што је српско увек је на крају. Јасно видимо како делује Хашки трибунал. Од нових докумената у предмету против др Војислава Шешеља није било неких значајнијих ствари. Само је председник трибунала Патрик Робинсон 18.августа донео једну одлуку. Изгледа да се напрасно активирао после свог одмора; очигледно дугог одмора, јер на неке наше жалбе није одговарао по три месеца, што је супротно правилима о поштовању рокова. Донео је, дакле, једну одлуку у којој укида поверљив статус поднеска секретаријата по правилу 33 б, а која се тиче посете правних саветника др Војиславу Шешељу. Раније смо говорили о томе, реч је о одбијању трибунала да плати трошкове руководиоцу предмета Немањи Шаровићу, да плати трошкове пута и да га прихвати као руководиоца предмета у главном предмету који се води против др Војислава Шешеља. Ми смо толико имали за данас, да ли имате неко питање? Новинар: Да ли очекујете да би на статусној конференцији могло бити речи и о истрази против тужилаштва због притиска на сведоке. Борис Алексић: Да, наравно. О томе ће се разговарати, јер је тужилаштво упутило писмени захтев Судском већу да се и та тема разматра. Реч је о извештају амикуса курије који се очекује за октобар ове године. Међутим,они желе да о том извештају расправљају унапред и очигледно се тог извештаја плаше. Није им свеједно, јер су докази о непоштовању суда од стране тужилаштва заиста очигледни. Дакле, Хашки трибунал је покретао оступке за непоштовање суда против Војислава Шешеља и неких других лица за много мање прекршаје. Видите са чиме се суочавају  против тужилаштва: велики број компетентних сведока, њихових изјава оверених  у суду, где тачно описују како им је претило тужилаштво, шта им је нуђено да лажно сведоче против Војислава Шешеља, а видели сте и сведока ДС1 који је говорио о томе како је лажно сведочио против Слободана Милошевића и како су му нуђени новац и посао у иностранству, као и сваки вид заштите, ако лажно оптужи Слободана Милошевића. Заиста постоји много материјала против тужилаштва, које се плаши извештаја и саме најаве. То није покретање поступка за непоштовање, већ само истрага која треба да доведе до одлуке да ли да се покрене поступак за непоштовање против тужилаштва или не. Али, остаје чињеница да, ето, да је у питању Војислав Шешељ, они би по том основу покренули против њега бар 5-6 поступака за непоштовање, али како је реч о тужилаштву, нису спремни да тако нешто учине.   http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/1996

 

Балканске ротације или Нови амерички гувернер Србије

 

Мироје Јовановић

уторак, 23. август 2011.

Стејт дeпартмент не можеш преварити. Пре две седмице, тачније 9.8.2011. године, написао сам текст[1] у коме анализирам Томаса Кантримена (у даљем тексту: Тома), за кога је тог дана на релеватној веб страници његовог послодавца писало да је активни заменик помоћника државног секретара САД задужен за европске и евроазијске послове, али ме Ујка Сем опет надмудрио. То сам открио тек када је објављено да је заменик помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију Филип Рикер изјавио у Приштини да је Косово независна и суверена држава и да као таква има право да владавину закона уведе на целој територији, укључујући и север.[2] Одмах сам посетио веб страницу Стејт департмента, кад 'оћеш. Тамо сад на страници која се бавила Томином биографијом стоји: „Период мандата: Од септембра 2010. до 5. августа 2011. године." Дајем часну колумнистичку да у тренутку док сам ударао по животопису Томаса Кантримена овај податак није постојао, ал' ко ми је крив кад нисам иштампао садржај веб стране коју сам цитирао 9. августа. Тек, Тома је отишао, а уместо њега је дојахао каријерни дипломата, са мањком фризуре и вишком ароганције у дипломатском општењу. И тако, Филип Рикер, нови заменик помоћника државног секретара САД задужен за европске и евроазијске послове, наставља добро утабаном стазом понижавања Срба и Србије. Из овога такође произлази да САД 6. и 7. августа нису имале чиновника који би се бавио нашим балканским маленкостима, што значи да смо та два дана имали пуну сувереност, односно није било никог да нас зове, прети и омаловажава Новом Хиларином чиновнику задуженом за посвађана балканска племена у биографији стоји да своју тренутну дужност обавља, пазите сад, почев од 8. августа[3]. Овај пут сам опрезан, па сам фино иштампао садржај цитиране странице, да не бих морао на часну пионирску да се кунем шта сам прочитао на сајту наших милосрдних анђеоских пријатеља. Из овога такође произлази да САД 6. и 7. августа нису имале чиновника који би се бавио нашим балканским маленкостима, што значи да смо та два дана имали пуну сувереност, односно није било никог да нас зове, прети и омаловажава. Углавном, Тома обавештајац је отишао, а уместо њега прави амерички дипломата. Каже сајт његове фирме, да је завршио Јејл (Yale), да је радио по дипломатским службама у Мађарској и још којегде, а да је последња функција коју је обављао пре садашње била Амбасадор САД у БЈР Македонији, са мандатом од 10. септембра 2008. до 31. јула 2011[4]. Занимљиви датуми, посебно ако се сетимо да је 9.10.2008. године БЈР Македонија, заједно са Црном Гором, признала једнострано проглашену независност Косова. Значи, бивши амбасадор, тренутно главни балкански гуверенер САД, има драгоцено политичко искуство, а сада је очигледно „награђен" за успешну операцију стварања сукоба на релацији Београд-Скопље. Ово је посебно интересантно са аспекта грађења и одржавања добросуседских односа, на којима инсистирају западне земље у својим саопштењима и публикацијама. Поставља се сасвим разумно питање могућности одржавања добрих односа између две државе, када једна од њих отворено подржава територијално распарчавање друге, а да притом ни сама нема решене елементарне државне односе са трећом државом, у овом случају Грчком. Баш компликовано, зар не? Будући да је Филип Рикер, сасвим сигурно, инструирао срамотно држање БЈР Македоније према Србији, намеће се јасан закључак да ће његова улога у администрирању балканским колонијама бити иста као и његовог претходника Будући да је Филип Рикер, сасвим сигурно, инструирао (ово је благ термин, правилно би било рећи: Филип Рикер је наредио) срамотно држање БЈР Македоније према Србији, намеће се јасан закључак да ће његова улога у администрирању балканским колонијама бити иста као и његовог претходника. Та улога се, сасвим сигурно може свести на једну једину реченицу: „Сломити Србију!" Као прилог за биографију Филипа Рикера, додаћемо и то да је био портпарол Кристофера Хила током преговора у Рамбујеу 1999. године, што ће рећи да Тачија и друштво јако добро познаје од раније. Значи, стари знанци поново заједно, само што се овај пут, 12 година касније, млађани Филип нешто и пита. Понашање наших ратних непријатеља током 1999. године, безусловна подршка сваком пројекту којим се угрожавају српски интереси, наменско и циљано финансирање активности које доводе у питање основна начела међународних односа, и коначно, присиљавање једне суверене државе да преговара са нарко-картелима (сада у фотељама „државе" Косово) о питању граница и царине, јасно указују на сличност садашње политике запада према Србима са оном коју је водила Аустро-угарска 1914. и Немачка 1941. године. Колико год било тешко преко језика превалити, ето понављам: САД се према нама понаша као Трећи рајх, у готово свим сегментима економске и спољне политике. САД се према нама понаша као Трећи рајх, у готово свим сегментима економске и спољне политике Идемо редом. Војни аспект: Окупација дела територије након противправне агресије. Ограничавање, условљавање и контрола трговине оружјем према потенцијалним купцима на основу кршења правила међународне трговине. Безбедносно/обавештајни: Инфилтрација у државни врх и војне структуре. Стално присуство обавештајних структура у необавештајним делатностима. Финансијски: Контрола и диктат у области банкарства и јавних финансија. Непостојање елементарних ограничења у пословању банака чији су власници западне банке. Медијски: Потпуно онемогућавање пласирања реалног стања у Србији у америчким медијима. Контрола и усмеравање токова информисања путем безбедносних структура САД и В. Британије. Економски: Непостојање озбиљног привредног улагања („либерали" ће рећи да је Ју Ес Стил Србија (US STEЕL) највећи извозник, али заборављају и то да је највећи увозник). Културни: Вештачка имплантација образаца понашања и културне политике кроз политички притисак (нпр. добро плаћено „парадирање"). Cваког дана смо сведоци да се САД према Србији понаша силеџијски, а може се претпоставити да ће наведена држава због снижења кредитног рејтинга тек сада, у својој целокупној спољној политици наступати нервозније и дрскије него раније Наведени аспекти су дати само у грубим цртама, а сваког дана смо сведоци да се САД према Србији понаша силеџијски, а може се претпоставити да ће наведена држава због снижења кредитног рејтинга тек сада, у својој целокупној спољној политици наступати нервозније и дрскије него раније. Напред цитирана изјава Филипа Рикера о праву Косова да као суверена држава има право да владавину закона уведе на целој територији, укључујући и север, може се тумачити и као накнадно зелено светло Хашиму Тачију да може употребити сва средства у довршетку акција које је ОВК започео октобра 1997. године. Посебно истичем снебивање Мери Ворлик, амбасадорке САД у Србији, и њене тврдње да је „Одлуку о слању полицијских снага на север Косова донела Приштина без договора са Сједињеним Америчким Државама и међународном заједницом"[5]. Сада морамо застати са анализом, јер у предњој изјави постоје бројне нејасноће. Дакле, ако је Влада САД знала и одобрила акцију Хашима „Змије" на северу, а немогуће је да није поред онолико војске и безбедњака на терену, чему овакви умилни гласови „наше" Мери и њене свите. Разлог је веома једноставан, и горе већ описан. Пошто САД не поштује Србију и њене легитимне интересе, сасвим је логично да амбасадор САД у Приштини подстиче и усмерава акције специјалне полиције, док његова колегиница из Београда даје изјаве сличне Борису Тадићу Пошто САД не поштује Србију и њене легитимне интересе, сасвим је логично да амбасадор САД у Приштини подстиче и усмерава акције специјалне полиције, док његова колегиница из Београда даје изјаве сличне Борису Тадићу. Као, „нисмо знали, па да л' је могуће, те ево само док окренем Белу кућу и све томе слично". Боље би било да је Мери Ворлик модро ћутала, него што је обманула јавност и политичаре земље домаћина у којој обавља функцију, јер овако испада да америчка дипломатија није усклађена и координисана, што је наравно немогуће и нетачно. Ту се поново враћамо на Филипа Рикера. Управо је његов задатак да координише целокупну дипломатску активност у земљама из своје територијалне надлежности, и да амбасадоре инструише када, колико и кога да слажу, или бар да не кажу истину. Тако ће Филип у Подгорици и Приштини говорити о неповредивости граница, у Албанији о спорном питању Улциња и реке Бојане, у Србији о добросуседским односима и људским правима, у Сарајеву о потреби централизације, а у Загребу, ко зна о чему. Како то, ништа у Загребу?, пита се са правом читалац. Па тако лепо, Загреб је својих 500.000 проблема протерао од 1991. до 1995. године, па сада Рикер може са домаћинима опуштено да разговара о напретку демократије, и да хвали толерантне говоре премијерке Косор. Што би рекао Стаљин: „Смрт решава све проблеме. Нема човека, нема проблема." Мислим да се ова изјава која се приписује Јосифу Висаријоновичу, може применити и на политику САД према Србима на Космету, коју је најавио Филип Рикер, само што би иста сада гласила: „Нема Срба – нема проблема." Аутор је стални сарадник Српског културног клуба [1] http://www.nspm.rs/politicki-zivot/teca-kumove-ujne.html [2] http://www.nspm.rs/hronika/filip-riker-kosovo-moze-da-prosiri-vlast-na-celoj-teritoriji.html [3] http://www.state.gov/p/eur/rls/or/170153.htm [4] http://www.state.gov/r/pa/ei/biog/109481.htm [5] http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/170285/Ekskluzivno+-+Meri+Vorlik%3A+Ta%C4%8Di+nema+podr%C5%A1ku+SAD.html

 http://www.nspm.rs/politicki-zivot/balkanske-rotacije-ili-novi-americki-guverner-srbije.html

Истина о доласку Ангеле Меркел

---

аутор: Петар Искендеров

Ангела Меркел тражи да Београд напусти Србе са Севера Косова.

Београд, 23.08.2011

Посета Балканском региону Ангеле Меркел, немачког канцелара, која је управо у току, биће после наглог заоштравања крајем јула ситуације на Косову прва посета региона тако високог западног представника. Централно место на турнеји фрау Меркел треба да заузму преговори у Београду, и – судећи по информацијама којима располажемо, гошћа ће председнику Србије Борису Тадићу поднети два ултимативна предлога. Први – да се без имало оклевања врати за бриселски сто ради преговора са Приштином.

Други – да коначно и јавно одбије подршку Србима који живе на северу покрајине и да призна власт одлука које доносе албанске власти Косова, те да убудуће дијалог води са њима искључиво у међудржавном формату. У супротном, Меркел ће Тадићу изјавити - врата Европског савеза ће се пред Србијом залупити пре него што су се и одшкринула.

Уочи предстојећег дипломатског наступа федералног канцелара - као једног од твораца „Новог светског поретка" - основне принципе западне политике за Косово су синхронизовано огласили Гидо Вестервеле, шеф немачке спољнополитичке  управе, и Билент Аринч, вице-премијер владе Турске.  Посетивши Приштину хер Вестервеле је дао гаранцију да ће границе Косова „бити неприкосновене". „Од изузетне важности је једно: територијална целовитост Косова је беспорна. Јасно је да карта Балкана има коначан карактер и да то, куда пролазе границе, више неће да постоји као питање" – локални масмедији усхићено цитирају изјаву министра иностраних послова Немачке, која је изговорена на заједничкој конференцији за штампу са премијером Косова Хашимом Тачијем.

 Исте су оцене изговорили и представници друге земље – „савезника" албанских сепаратиста – Турске. Билент Аринч, који је на Косову био истовремено са Гвидом Вестервелеом је такође упозорио на непотребност даљих дискусија о деоби покрајине. По његовим речима, постојећи проблеми  треба да се решавају „посредством дијалога", а територијална целовитост Косова „ не представља предмет дискусије".

Колебања у ЕУ

Без обзира на то, у редовима европске заједнице сада се запажају колебања и сумње у вези са даљим развојем ситуације око Косова. Важан индикатор је еволуција позиције француске дипломатије која очигледно има жељу да на Балкану игра активнију улогу него до сада (као што се то тренутно дешава и у другој „врелој тачки", у Либији).

О томе најречитије говоре нове идеје дипломатског представника Француске у Приштини Жан-Франсуа Фитуа. Он је до сада  био познат по томе, што је са таласа косовског албанског „Радио Дукађини"  позивао да се што пре уклони међународни надзор на Косову јер су, као, косовске институције  у стању да самостално обезбеђују власт закона и демократије. „Што се пре заврши та надзорничка независност -  то ће бити боље, али тај процес мора што пре да почне" – убеђивао је Фиту.

Међутим, пошто је косовски специјални посматрач, месје Фиту, покушао у пракси да оствари своје  „ненадзирање", он је одједном отворено постао уздржанији у својим оценама. Говорећи на дискусијама, организованим у Приштини, он је признао да је операција владе Косова на заузимању контроле над северним деловима „учинила (Sic! –П.И.) да присуство КФОР-а буде неопходно, јер је ситуација, која је тамо направљена, осетљива". „Снаге КФОР-а су тамо још потребне…

То је неопходно… и ја мислим да ће те снаге бити потребне све док се не нађе решење" – констатовао је француски дипломата и подвукао црту: „Одлука владе у вези са севером (о операцији полиције – П.И.) је за мене и моју земљу изненађење, баш као и за међународне организације, које су присутне на Косову и у региону. Оно, што сада ја могу да претпоставим, то је да ми треба да радимо у складу са новонасталом ситуацијом, а коју је испровоцирала одлука владе од 25. јула". [3]

Полазећи од тога, да албанске власти у Приштини никада не би прихватиле предузимање такве опсежне операције, а да се пре тога нису посаветовале са својим партнерима у САД, НАТО и Европском савезу, као и посматрајући истовремено садашњу извесну сметеност западноевропских престоница – могу да се направе следећи закључци.

Заузимање административне границе Косова са осталом Србијом од стране сепаратиста је унапред планирано, као пролог за потпуно извођење из покрајине међународних миротворних снага, пре свега читавог контингента КФОР-а – потпуно према плану „Фиту-1" (о уклањању међународне контроле са Косова).

Међутим, европски и амерички представници су унапред себи оставили слободу за маневрисање -  уколико би дошло до крупних компликација - како би покушали да за себе из њих извуку одређену корист. Тако се и десило. Одатле и садашња размишљања без икаквог конкретизовања у оквиру плана „Фиту-2" – која могу да буду база за било какав будући сценарио.

Таква жеља се данас запажа и у коришћењу онога, што се тамо дешава, како би се одговорност за догађаје бацила не само на косовске Србе, већ пре на власти Србије – које као да стоје иза отпора Срба. Како је са страница највећих албанских новина на Косову „Коха диторе" изјавио експерт за геополитику и међународну безбедност Даниел Сервер – „Не схватам шта ће Тадићу север".

Тактика испољавања све јачег притиска само на једну страну косовског конфликта, успут, увежбана је још крајем деведесетих, између осталог и у Рамбујеу, у оквиру такозваних „преговора о Косову". Тада је, како су признали и сами амерички експерти, „груба сила преовладала над уметношћу дипломатије и, очигледно, победила на преговорима."

Раст напрегнутости

Међутим, маневрисање око Косова, последњих дана, има још једну важну димензију и може да сведочи о расту напрегнутости не само у редовима европске заједнице,већ чак и на линији ЕЗ – НАТО. Директор програма за Европу „Међународне кризне групе" Сабине Фрејзер, у чланку са симптоматичним називом „Косово-Србија: ризичан тренутак за међународну заједницу" скреће пажњу да се „први пут откако је 2008. године проглашена независност, на Косову појавило осећање да међународна заједница бира коју страну да заузме – при том НАТО подржава владу Косова, а ЕЗ је критикује".

Ако је то стварно тако, - прогнозира експерт, - „напрегнутост ће се повећавати, и за било коју страну ће бити много теже да буде посредник".

У сваком случају, пошто је под контролу преузела два контролна-царинска пункта на северној граници Косова, и НАТОва команда снага КФОР-а подржала операцију косовских специјалних посматрача, тон изјава чиновника ЕЗ – пре свега канцеларије Кетрин Ештон, њиховог врховног комесара за међународне послове и политику безбедности, има уздржанији карактер и углавном се своди на изражавање забринутости због „ескалације напрегнутости на северном Косову".

А грађанско-полицијска мисија ЕЗ у Приштини је кроз уста своје службе за односе са јавношћу подвукла своје „тотално неучествовање у било каквој операцији" и осудила „једнострана дејства ове или оне стране". Оваква колебљивост није прошла непримећено на самом Косову. Вице-премијер у Тачијевој влади Хајредин Кучи је провидно упозорио мисију ЕЗ тиме,  што је изјавио да ће она „деловати или на читавом Косову, или уопште неће деловати".

Шта је важно: пре је, ове године, „Међународна кризна група" у извештају, специјално посвећеном ситуацији на северном Косову, изјавила да је против било каквих насилних акција у односу на Србе који живе на њему. „Покушаји да се Север интегрише у државне оквире Косова тако што ће се гушити српске институције и у те делове уводити институције које су повезане са Приштином, ће продубити проблеме управе Севером" – такво упозорење је дато у извештају који је објављен средином марта

Међутим, овај сценарио је остварен крајем јула, и тако за западне институције створио нове компликације у вези са Косовом. А очекивано у тим условима јачање притиска на Србију неће бити ништа друго, до покушај да се на капитулацију натера „слаба карика" косовског ланца. А ту карику у овом тренутку представља садашње српско руководство.

Извор: Фонд стратешке културе