Milan Vidojević: REZOLUCIJA SMRTI

Milan Vidojević: REZOLUCIJA SMRTI

Da li ste se zgrozili nad podlom i providnom "slučajnošću" da se "rezolucija" o Srebrenici ponudi srpskom parlamentu baš na dan početka agresije NATO pakta, 24. marta, od pre jedanaest godina? Da li ste se zgrozili nad neskrivenom porukom ko je pravi inspirator "rezolucije"? Zar nije jasno da je to upravo nekadašnji agresor, SAD i NATO? Zar nije sad jasno da su magovi Iluminata, i njihovi "đavolovi šegrti" u Srbiji, od početka, nemilosrdno, prosipali svoj otrov samo sa jednim ciljem - da se Srbija potpuno uništi?

Još posle konferencije u Rambujeu koja je, ako se sećate, okončana 15. marta, na dan Martovskih Ida, kada je ubijen Gaj Julije Cezar, bilo je jasno da je Srbija ritualno ubijena. Svakog 24. u mesecu, koji je bio dan mrtvih u starom Rimu kada su prinošene žrtve bogovima, trebalo je očekivati da će se to desiti i u slučaju Srbije 24. marta 1999. godine, kada će imati svoje prve žrtve, nanete rukom dželata SAD-a i njihovih saveznika.
Danas ti isti "milosrdni (pali) anđeli" traže da se dalje uništenje Srbije izvrši kroz samoponižavanje u srpskom parlamentu prihvatanjem "rezolucije" o izmišljenom genocidu, još jedne ratne gebelsovske propagandne laži nabačene na Srbiju. Nikada srpski vojnici nisu izvršili genocid u svojoj istoriji, još manje nad bespomoćnim stanovništvom Srebrenice. Do sada pronađenih oko 1800 tela, isključivo muških, su tela mudžahedina i vojnika Nasera Orića, a cifra od 12.000 navodno pogubljenih muslimana je samo slika bolesne psihe agresora i njihovih saradnika koji ne biraju sredstva kako bi Srbiji prilepili etiketu "genocidnog naroda", čime bi se "zaboravilo" da je tu etiketu u dva svetska rata u XX veku nosila Nemačka, jedan od krvnih neprijatelja Srbije, ne samo u XX veku. No, sva ova bedna zamena teza ne može nametnuti laž umesto istine.

Sada je konačno vreme da se ispitaju navodi da je u Srebrenici holandski bataljon "plavih šlemova" pljačkao muslimanke, skidajući im zlatne lančiće i prstenje, prilikom njihovog izlaska iz Srebrenice. Sada je krajnji trenutak da ova šušumiga vlada, ima li imalo časti, morala i nacionalnog dostojanstva, zatraži od vlade nemačke da plati RATNU ODŠTETU Srbiji za PRVI i DRUGI SVETSKI RAT. Ratna odšteta za Prvi svetski rat plaćana je do dolaska Hitlera na vlast, 1933. godine, kada je prekinuta, a deo isplaćene odštete je vojska Vermahta DEMONTIRALA 1941. godine i vratila u Nemačku posle okupacije Kraljevine Jugoslavije. Za ratnu odštetu za Drugi svetski rat Nemačka, iako je na to bila obavezna, nije potpisala sa FNR Jugoslavijom međudržavni ugovor o isplati ratne odštete, iako je bila poznata i cifra, zahvaljujući onom kopiletu Franje Josifa, svetog rimskog cara, koji je dogovorio razbijanje Jugoslavije još dok je bio živ.
Zato nije čudno, da umesto nekoliko hiljada milijardi ratne odštete Srbiji i njenim građanima, Nemačka sa puno entuzijazma učestvuje u agresiji na Srbiju (za mnogo manje novca), dok neki srpski advokati-bitange, potajno nude ugovore bivšim preživelim logorašima nacističkih logora smrti, sa odštetom od par hiljada maraka (sada evra), kako bi se izbegla primena međunarodnog prava i odluka zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu, po kojima je Nemačka osuđena za genocid i plaćanje ratne odštete. Ovako, plan IV Rajha o pretvaranju Srbije u labavu konfederaciju kantona teče bez zastoja i ulazi u završnu fazu.
Sada je, valjda, i poslednjem srpskom slepcu jasno da "slučajno" potezanje brojnih afera treba da bude mamac za oči svima onima koji misle da su to važne i presudne stvari naše svakodnevice, a takvih je najviše, da bi se na mala vrata, u pozadini, proturila "rezolucija" o zločinu u Srebrenici.

Evo vam nekoliko ovlašnih primera, u samo nekoliko dana. Hrvatska nam nije poklonila prevod seta zakona EU i time nas "kaznila" za fijasko konferencije na Brdu kod Kranja (vlasništvu porodice Karađorđević, koji po zakonima demokratske Slovenije nemaju pravo na povraćaj imovine!). Miš zvani Hrvatska te "kažnjava", drugima daje a nama neće, kakva ludačka farsa, neke CD-ove, koji su kao važni! Taj miš prvi neće ući u EU, iako je preveo CD-ove, jer ne zna da je najjeftiniji sir upravo u mišolovci. To ne zna ni Srbija, mi smo gluplji od najglupljeg miša, jer "znamo" da EU nije mišolovka već rajsko naselje koje je stvoreno da nas usreći. Iako nam je izričito rečeno od zvaničnika EU, da nema šanse da budemo primljeni do 2017. godine, a verovatno je do 2020. godine, naša vlada je spremna da pezi i izvinjava se da bi dobila mufte neki CD.

Alo, bre, to ćemo da dobijemo od EU kad postanemo kandidati za prijem, a naći će se i prevodioci. Šta ste se uzvrpoljili pre vremena, em tada nećete biti na vlasti, em neće postojati ni EU!
"Afera" sa "Večernjim novostima" je druga zanimacija za dokone i praznoglave. Sve je započela TV B92, čiji zadatak i jeste, od osnivanja, da vodi specijalni rat protiv Srbije. Tako je pion raznih službi, Cane Subotić, a B92 slučajno zna gde da ga nađe, postao sagovornik u jednoj tv emisiji. Izbacio je niz "zapaljivih istina" o kupovini Luke Beograd i "Novosti" i sad se u srpskoj štampi drveni advokati prepucavaju ko je pošten a ko je prevarant. Jasno mi je zašto Subotić nudi pozajmice od 50 miliona, treba oprati novac od šverca cigareta i koječega drugog, ali me čudi da su Mišković i Beko toliko osiromašili, da nemaju svoj novac nego ga baš pozajmljuju od Subotića. Subotić želi da "Novosti" kupi za VAC, austrijsko nemačku prevarantsku firmu koja hara Balkanom, od kad ih je Zoran Đinđić, veliki drugar Bode Hombaha, doveo u Srbiju i u sumnjivoj transakciji im prodao "Politiku". Tu privatizaciju treba proveriti, tu Dačić treba da pošalje policiju. Sumnjiva je tvrdnja da je VAC vlasnik 50% "Politike". Ima indicija da nikad nisu ispunili svoj deo ugovora, pa je samim tim i privatizacija nevažeća!
Pravi cilj kupovine "Politike" (i kasniji pokušaj kupovine "Novosti") bio je da se dođe do prodajne mreže - kioska, kroz koju će se prodavati cigarete "Fabrike duvana Rovinj", čiji je VAC suvlasnik, a možda će i Cane Subotić proturiti poneki šleper cigareta BAT-a, koji je u vlasništvu engleske kraljice.
Jedini koji još nisu shvatili igru su dve medijske gromade, Aleksandar Tijanić i Manojlo Vukotić. Kao dva naivca, što zabrinjava obzirom na funkcije koje obavljaju, ušli su u klasičnu zamku koju tupanima postavljaju obaveštajne službe. Tako Tijanić penuša protiv "šnajdera Subotića" (kao da on sam nema sličan nivo obrazovanja) ne shvatajući da "firca" tamo gde su BND i B92 već "proštepali."
Još je čudniji Manjo Vukotić. U lošem, patetičnom napisu, zapeva da treba spasiti "poslednje srpske nezavisne novine". Pitanje je da li su "nezavisne", a hvala bogu, nisu "poslednje", sem što to Manjo misli. Toliko ih brani, kao da su njegove, pa jadni Beko ne bi mogao da ih proda, čak i da nađe kupca. Neda Manjo! U svakodnevnoj kampanji - anketi, koja izlazi u "Novostima", razni ugledni praznoglavci učestvuju kao ovce u manipulaciji, da će se "Novosti" prodati samo preko "njih mrtvih". (Pazite da vas ne čuju pucači VAC-a!).

Najtužnije od svega što od agitovanja nije mogao da se uzdrži i jedan ostareli akademik, koji malo, malo, pa apeluje da se ne proda "Prosveta - najvažnija srpska izdavačka kuća," sada "Novosti - najvažnije srpske novine." Ne vidi da ga vodaju kao mečku po vašaru, troše mu ugled i kriju se iza njega, razni muljatori javne srpske scene.
Sreća da nam vladu ne čine takvi likovi, već obrnuto, pametni, pošteni likovi sa velikim integritetom. Jedina mana njihovog političkog profila je naivnost, proistekla iz njihove neiskvarene duše. Zato nek se paze da im Hrvati ne uvale neke piratske CD koji su, šatro, iz EU. Posle će da ih cinkare toj istoj EU, pa će naše naivčine da završe pred sudom u Hagu. Kakav scenario! Srećom, spasiće se zahvaljujući pameti i činjenici da uskoro neće biti EU.

Beograd, 26.03.2010.
http://www.srpskaanalitika.com/

Демографска катастрофа Србије: Једно дете и пуна капа

Jedno dete i puna kapa

I. MIĆEVIĆ - B. STJELJA, 27.03.2010 21:00:27

Ocena: 3.06 (Glasova: 14)

Komentara: 10

 

 NIJE više izuzetak da se u porodilištu u 24 sata ne rodi nijedna beba, nije iznenađenje ni da je prosečna Srpkinja već ušla u petu deceniju, niti što odavno brojimo više starih nego mladih. Nejasno je, međutim, to što se olako prihvata izostanak državne strategije koja bi sprečila demografsku katastrofu. Epilog: razvodi pobeđuju venčanja, abortusi rađanja, a samačka domaćinstva velike, tradicionalne porodice...
Dok jedan deo stručne javnosti kaže da je ovaj trend očekivan, jer delimo sudbinu celog evropskog kontinenta, drugi upozoravaju da nam preti izumiranje...
Prema popisu iz 1950. godine, bilo nas je 5,9 miliona, a demografi procenjuju da će nas isto toliko biti i 2050. To znači da je čitav jedan vek, u konačnom zbiru, prošao - bez rađanja.
- Bitku sa belom kugom ne smemo da izgubimo, a nismo ni počeli da se borimo - upozorava sociolog Biljana Spasić, autorka knjige „Zašto Srbi nestaju". - U ovoj se borbi, u jedan front, moraju ujediniti patriotizam, politika i kapital. Zalud nam sve državne politike ako nema ljudi.
A ljudi je sve manje. Popis iz 2002. godine kaže da je Srbija imala 7,5 miliona stanovnika, a 2008. nas je bilo 150.000 manje. Dakle, za šest godina je nestao grad veličine Kragujevca. Samo u 2008. godini odnos rođenih i umrlih je 33.620 u korist umrlih, što je grad veličine Ćuprije ili Ivanjice...
Sa negativnim prirodnim priraštajem suočavaju se svi okruzi u Srbiji osim Raškog, gde je većinsko muslimansko, i Pčinjskog, gde je veliki udeo albanskog stanovništva.

NOVAC

DOK su brojke neumoljive i ne ostavljaju prostor za polemiku, koplja se lome oko traženja krivaca. Najviše je onih koji optužuju - novac. Nedostatak para mladi parovi najčešće navode kao razlog za nesamostalnost. Zbog malih primanja i nezaposlenosti neće napustiti roditeljsko gnezdo, teško će se odlučiti za zajednički život, a još teže da „pojačaju" prezime. Ima, međutim, sociologa koji se sve glasnije pitaju - da li je baš sve u novcu?
- Svi kao razlog navode ekonomsku situaciju. Ne mislim da je to pravi razlog, jer se u vreme siromaštva rađalo znatno više dece. Danas bogati domovi imaju jedno ili nemaju nijedno dete. I dalje najviše rađa sirotinja - objašnjava Biljana Spasić. - Moja istraživanja pokazuju da je zapravo glavni razlog to što patimo od nedostatka ljubavi. Sebični smo, egoistični i nismo spremni na žrtvu, a rađanje i vaspitavanje deteta upravo to zahteva. Egoistični smo toliko da ima sve više parova koji se, tobože, vole, ali ne žele da imaju potomstvo. Istraživanje je pokazalo da su u 93 odsto razlozi isključivo hedonističke prirode.
Pomera se i granica rađanja. Sada je iz ženinih dvadesetih prešla u tridesete godine. Kumuje i veliki broj razvoda.
- To takođe pokazuje da nismo spremni na kompromis. A bez braka nema ni potomstva. Brak rađa decu - zaključuje Spasićeva.
Takođe, pita se naša sagovornica, kako ćemo ohrabriti roditelje ako im nudimo najskuplju bebi opremu u Evropi, a jednokratni roditeljski dodatak za prvo dete umesto da bude najveći - ponižavajuće je nizak.

KRIZA

POSTAJEMO sve starija nacija. Prosečna starost stanovnika Srbije bila je 1953. godine 29,9 godina. U 2008. se prosek, kod žena, popeo na 42,2 godine. A demografi kažu da će prosečna starost polovinom ovog veka dostići 52 godine.
Tada će nas sustići niz gerontoloških problema. Biće potrebno više domova za stare nego porodilišta i obdaništa zajedno! A mali broj zaposlenih neće moći da izdržava ogroman broj penzionera.
Zato mnogi vide spas upravo u državi. Republička vlada je, doduše, pokazala raspoloženje da poboljša „krvnu sliku" zemlje. Ispisana je serija dokumenata i izglasan

niz odluka, ali malo je vajde od toga. Poslednji „papir" u koji su svi polagali nadu bila je Strategija za podsticanje rađanja, usvojena pre dve godine. U njoj je bio pobrojan niz mera koje bi pomogle mladim parovima da se odluče na roditeljstvo.
Ciljevi su podeljeni u dva paketa: na direktnu finansijsku podršku i na pomoć oko usklađivanja rada i roditeljstva. Država se obavezala da će uvećati iznos roditeljskog dodatka, kao i dodatke za drugo, treće i četvrto dete, čija bi isplata trebalo da bude jednokratna umesto usitnjena na rate, kao danas. Predložena je isplata pune zarade za trudničko bolovanje, besplatni udžbenici za treće i četvrto dete, povoljniji stambeni krediti za parove do 35 godina...
U Strategiji je navedeno i da će se učiniti sve da se mladi roditelji podstaknu u zapošljavanju, da će se pojačati inspekcijski nadzor poslodavaca zbog diskriminacije porodilja, da će se raširiti mreža predškolskih ustanova, obezbediti pomoć roditeljima čija deca imaju teškoće u razvoju... Ambiciozno zamišljeni planovi ostali su, ipak, samo na nivou ideje.
- Strategija je u 2009. godini trebalo da počne da se primenjuje. Desila se, međutim, svetska ekonomska kriza i mnogi planovi su odloženi - objašnjava Predrag Petrović, načelnik Odeljenja za poslove u oblasti populacione politike u Ministarstvu rada i socijalne politike. - Sve mere su vezane za novac i upravo je to ključni problem. Budžet je bio restriktivan, bez ikakve mogućnosti da se proširi. A ovi predlozi zahtevaju ogromna sredstva. Samo da bi se jednokratno isplaćivao roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete, kao što je slučaj za prvo, neophodne bi nam bile četiri milijarde, a još ako bi se uvećao, kako je predviđeno Strategijom, to bi koštalo osam milijardi dinara.
Zato je, prema tumačenju Petrovića, isplata u ratama podnošljivija, iako ni ona nije jednostavna.
- Kada bi se te mere sada primenjivale, one bi izazvale drastičan udar na budžet. Pri tom bi se to moralo uneti u zakon, dakle, neophodno bi bilo usvojiti i dopune važećeg zakona. A sve to dodatno košta i dugo traje - nastavlja Petrović. - Za finansijsku podršku porodici već sada se iz budžeta izdvajaju 32 milijarde dinara i to je ogroman novac. Jednostavno nismo imali prostor za novo proširenja prava.

PROBLEM

SVE je manje onih koji imaju razumevanja za državne omaške, makar one bile „samo" u proceni.
- Ne znam da li su u pitanju sredstva, ili resursi, ili kadrovski problemi, ali pošto Stategija postoji, u njoj treba tražiti šta država može i treba da učini kako bi podstakla rađanje. Strategija rađanja mora hitno da počne da se sprovodi, da se preduzmu radikalne mere u ovom najvažnijem državnom pitanju - smatra Dragana Soćanin, predsednica udruženja „Roditelj". -Država bi morala, pre svega, da pokaže da je iskrena. Kada već pokrene inicijativu, osnuje razna tela, piše strategije, da sve to zaista i sprovede, a ne da sve ostane samo na papiru.
U ovom udruženju napominju da podsticanje rađanja nije problem jednokratnih pomoći ili trajanja porodiljskog odsustva. U pitanju je nacionalni problem koji se stvarao dugo, decenijama, kao posledica niza drugih društvenih problema.
Koliko će u budućnosti biti pomaka - nema odgovora, ali ima sumnjičavosti. Sudeći prema energiji koja se ulaže u rešavanje ovog problema, mali su izgledi da se pogreši u pesimističkim prognozama. Poslednja je da ćemo do kraja veka imati upola manje stanovništva nego danas.      

DRŽAVA BEZ SLUHA
DRAGANA Soćanin navodi mnoge primere gde su ulaganja simbolična, ali država ni za njih nema sluha.
- Mnogo je majki koje imaju problem da skupe sva dokumenta potrebna za materijalnu pomoć države, jer nemaju koga da pošalju. Majke koje imaju komplikacije posle porođaja jednostavno ne mogu da stignu, a da ne govorimo o ozbiljnijim zdravstvenim problemima majke ili bebe. Tako za pomoć ne mogu da apliciraju upravo oni kojima je najpotrebnija. Ako želimo da podstičemo rađanje mora da postoji svest da su neke stvari lakše ako postaneš roditelj, da ti je nešto olakšano - a ne otežano.
Odnosno, da je tvoje da se baviš detetom, a država će se sama pobrinuti za svoj deo umesto da majka ili otac ili rodbina izigravaju kurire između različitih državnih službi.

SELA OPUSTELA
PRAVA slika demografske katastrofe najviše se ogleda u selima. U Zavodu za proučavanje sela izračunali su da će u Srbiji u narednih 15 godine čak 700 sela ostati bez stanovnika. Već danas u svakom od njih živi manje od 100 meštana. U njima su, mahom, ostali najstariji.

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=174725&title_add=Jedno%20dete%20i%20puna%20kapa&kword_add=deca%2C%20natalitet

ZEMLJE BIVŠE JUGOSLAVIJE TONU U ‘ŽIVO BLATO’ FINANCIJSKOG BANKROTA

ZEMLJE BIVŠE JUGOSLAVIJE TONU U 'ŽIVO BLATO' FINANCIJSKOG BANKROTA

'Zapadni Balkan' dužan čak 112 milijardi eura

Simbol financijske moći eura u Bruxellesu  počeo je tamniti zbog dužničke krize u Grčkoj

Vanjska zaduženost Hrvatske, Slovenije, Srbije te Bosne i Hercegovine premašila je 112 milijardi eura, dok je Jugoslavija uoči raspada inozemstvu dugovala "tek" 22 milijarde dolara.

Na prvu loptu mogli bismo izvoditi računice o tome za koliko su puta ove četiri države nasljednice uspjele nadmašiti jugoslavenski inodug ili samo za Hrvatsku koja je rekorderka s 44 milijarde eura vanjskog zaduženja. I tako bi se predvidjelo bitnu stavku: jugoslavenski inodug bio je potpuno državni, dok u današnjim vanjskim dugovima njezinih nasljednica uz državu sudjeluju i svi ostali sektori.

- Inozemni dug Jugoslavije bio je, ustvari, državni dug jer je gospodarstvo bilo društveno i nije usporediv s današnjom strukturom duga. Okviran iznos vanjskog duga Jugoslavije iznosio bi oko 22 milijarde dolara, no bilo kakva aproksimacija s eurima bila bi netočna - kaže nam Sanja Madžarević-Šujster, viša ekonomistica Svjetske banke.

Danas u 44 milijarde eura hrvatskog inozemnog duga na državu otpada 5,2 milijarde ili oko 12 posto tog zaduženja, dok gotovo polovicu čini dug poduzeća, nebankarskih financijskih institucija, obrtnika..., a oko 23 posto vanjskog duga napravile su banke. Slovenci su koncem prošle godine nakupili 39 milijardi eura inozemnog zaduženja, a njihovi ekonomisti ukazuju da je udio države u tom dugu bio 34 posto ili 13,3 milijarde eura.

Upozoravaju da se lani državni inodug udvostručio i nastavi li tako rasti, za tri bi godine Sloveniji mogao zaprijetiti grčki sindrom s padom sustava javnog financiranja, kočenjem razvoja zbog velikog pada kreditnog rejtinga i troškova servisiranja duga.

Dok je udio kompletnog slovenskog vanjskog duga u njezinu bruto domaćem proizvodu (BDP) krajem prošle godine iznosio 111,4 posto, hrvatski čini 97,7 posto BDP-a. Kao kriteriji visoke zaduženosti, no ne i prezaduženosti, uzima se veličina duga u BDP-u od preko 80 posto, te više od 220 posto izvoza. Hrvatska je i po tom drugom kriteriju od lani u kategoriji visokozaduženih jer joj inodug čini 273 posto izvoza koji je važan kao glavni izvor prikupljanja sredstava za otplatu duga.

Zrinka Živković Matijević, direktorica Direkcije za ekonomska istraživanja Raiffeisen Consultinga, ističe da je prezaduženost relativan pojam ovisan o veličini gospodarstva i stupnju razvoja.

- Obično veći razvoj znači i veći udio duga u BDP-u, malo gospodarstvo znači i veću zaduženost u odnosu na BDP. Za procjenu mogućih financijskih teškoća puno važniji je kratkoročni dug koji je za Hrvatsku između 10 i 15 posto, što je puno bolje u usporedbi s većinom država bivše Jugoslavije – objašnjava Živković Matijević.

Prema njezinu mišljenju, problem bivših država Jugoslavije je rast temeljen na domaćoj potrošnji, što u nedostatku vlastite konkurentne proizvodnje rezultira porastom uvoza i deficita platne bilance koji se financira novim zaduživanjem. - Za svako je gospodarstvo pogubno kanaliziranje uzetih zajmova u tekuću potrošnju da bi se financirao rast i razvoj.

Puno veći problem od visine vanjskog duga jest usmjerenost sredstava u javnu i osobnu, neproizvodnu potrošnju umjesto u investicijsku koja bi omogućila stvaranje nove dodane vrijednosti te održiv rast i razvoj - kaže Živković Matijević.

piše SANJA STAPIĆ

Strmoglavi pad BDP-a Pad BDP-a u BiH iznosio je četiri posto, a za ovu godinu se prognozira rast od jedan posto. Hrvatski BDP je lani pao 5,8 posto, a analitičari mu za ovu godinu prognoziraju 0,9 posto pada. Najviše realne stope pada od 7,8 i sedam posto zabilježene su lani u Sloveniji i Crnoj Gori. No, Slovenija je u međunarodnoj trgovini visoko integrirana, što je platila padom izvoza i BDP-a, ali će stoga njen oporavak biti znatno brži no u drugim državama bivše Jugoslavije, jer je više vezan za glavne trgovinske partnere.

 

Smanjen priliv stranog kapitala Kriza je države jugoistočne Europe naglo "suočila" sa smanjenim priljevom inozemnog kapitala kojim su financirale tekuću potrošnju odnosno rast te se još jednom pokazala velika vanjska neravnoteža i opasnost vođenja takve gospodarske politike – veli Zrinka Živković-Matijević. Navodi da takav model rasta treba mijenjati i temeljiti na domaćim izvorima štednje, a inozemno zaduživanje usmjeriti u investicijsku potrošnju. No, to se ne može postići kratkoročnim mjerama jer su problemi svih država jugoistoka Europe strukturne prirode i zahtijevaju korjenite promjene.

 

Srbija i BiH pozvale MMF Da bi lakše prebrodile krizu, lani su Srbija i BiH pozvale u pomoć Međunarodni monetarni fond. Srbiji je prošle godine BDP pao 2,9 posto, a za ovu joj godinu analitičari predviđaju blagi rast.

 

http://slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/96996/Default.aspx