Зоран Стијовић за ИН4С: Битка за Космет је тек почела!
subota, 23 januar 2010 09:22 ин4с
У интервјуу за ''ИН4С'', Зоран Стијовић, бивши високи функционер и шеф аналитике СДБ Србије на Космету, говори о својим искуствима и анализира могућа рјешења косметског проблема.
Пред Косметом, па и цијелим регионом, предстоји неизвјесна будућност. Историја Балкана нас учи да много тога не зависи од људи и народа који ту живе. Актуелни догађаји на КиМ говоре да се поново ради о сукобу интереса великих сила и да је на помолу поново криза. Једна слична, велика криза у 19. вијеку -''Источна криза'', ријешена је Берлинским конгресом, под вођством Њемачке и њеног великог политичара и државника кнеза Ото Фон Бизмарка. Можда нам данас на Балкану поново треба једна таква конференција. И површном анализом види се да постоје бројни проблеми, међусобно повезани и условљени, због чега је потребан нови договор, који би дао допринос учвршћивању регионалне стабилности и пуном заједничком окретању региона европској будућности. Ово, у интервјуу за ''ИН4С'' истиче Зоран Стијовић, пензионисани високи функционер Службе државне безбједности Србије и свједок у процесима пред хашким судом који су вођени против бившег предсједника СР Југославије и Србије Слободана Милошевића и команданта терористичке ОВК Рамуша Харадинаја.
Да ли се може рећи да су у оба случаја, у процесима у којима сте у Хагу свједочили, право и правда поражени и понижени, будући да је Милошевић, најблаже речено, под сумњивим околностима скончао живот у шевенингенској ћелији, а терориста Харадинај се у Приштину вратио на ''бијелом коњу'', пошто је ослобођен сваке одговорности?
| Испружена рука Зоран Стијовић, који је до повлачења српских снага безбједности из јужне покрајине био шеф аналитике СДБ Србије на Космету, открива за ИН4С да ће ових дана основати невладину организацију, регионалног карактера, која ће се бавити људским правима и помирењем у региону. Песницу треба да замијени испружена рука. Без обзира на актуелно стање, садашњост и будућност народа на Балкану је заједничка. Њихови проблеми су идентични – лоше социјално и економско стање, велика корупција, криминал, насиље, наспрам видног одсуства права појединца – каже наш саговорник, уз напомену да нема напретка док управо грађани поново не постану стубови друштва и његовог развоја. |
- Трагом злочина који су чињени на КиМ и стицајем околности, био сам у ситуацији да, истине ради, учествујем у процесима које помињете, у Хагу. Дубоко сам увјерен да свако ћутање о злочинима представља својеврсно саучествовање у њима. Са ове дистанце и личног искуства прије бих се опредијелио за оцјену да правда у конкретним случајевима није задовољена. Наиме, злочини против човјечности и ратни злочини не застарјевају и вјерујем да ће истина о томе шта се дешавало на Космету изаћи на видјело. Много људи је изгубило животе, много је несталих, а већина их је остала без огњишта и будућности. Прећуткивање злочина или нојевско завлачење главе у пијесак се не исплати, него чак и свети. Најбољи примјер је развој ситуације и актуелно стање на КиМ.
Што се тиче самог епилога суђења Рамушу Харадинају велику одговорност за то сноси и званични Београд. Одговорна власт у Београду мора да објасни како је могуће да Харадинај није оптужен по командној одговорности? Да ли то има (а тврдим да има) везе са документом Владе Србије из 2004. године, тзв. Белом књигом – ''Албански тероризам и организовани криминал'', у којој су изнијете бројне нетачности, а посебно закључак ''да ОВК у октобру 1998. године није имала командну и организациону структуру'', што је свакако био алиби Харадинајевој одбрани да лакше брани тезу да он не подлијеже командној одговорности?! Да ли је тужилаштво у Хагу због тога подигло оптужницу против Харадинаја само за период март-септембар 1998. године, иако се зна да је СБ УН утврдио мандат трибунала до јуна 1999. године, управо када су се десили бројни злочини у Метохији? Много је питања без одговора.
Сматрате ли апсурдом да осуђени терориста Хашим Тачи сједи у фотељи косовског премијера и да ли очекујете да ће једног дана он морати на издржавање казне од 20 година затвора, која му је изречена од стране правосудних органа Србије?
- ОВК је била кључни амерички савезник на терену током ваздушне војне интервенције НАТО на Југославију. Клинтонова администрација имала је опредјељујући утицај на избор Хашима Тачија за политичког лидера те организације а посебно на избор, априла 1999. године, за предсједника привремене Владе Косова. Тачи је био премијер до почетка 2000. године, а између осталих, Азем Суља је обављао функцију министра одбране, Реџеп Селими, министра јавног реда и мира, а Кадри Весељи је био шеф тајне службе. У организованом и контролисаном хаосу од стране те владе десили су се највећи злочини. Било је то вријеме убистава, пљачки и масовног протјеривања Црногораца, Срба и осталих неалбанаца. Метохија је потпуно етнички очишћена и многе породице су завијене у црно. У тих првих шест мјесеци ОВК и Тачијева влада су били једина стварна власт на Косову. Безбједносни вакум и неблаговремено распоређивање Кфора и Унмика коштало је живота више стотина лица само зато што нијесу били Албанци. Само то је довољно да се Тачи позове на кривичну одговорност. Знам да је припадницима Унмика било ограничено вођење истрага о злочинима који су почињени, а били су у вези са Тачијем. Са друге стране, интересантно је да је значајан број доказа о улози и одговорности Харадинаја добијен од структура и лица блиских Тачију. То је једна комплексна прича, коју ће на крају, вјерујем, сами Албанци отворити међу собом. Увјерен сам у такав расплет и он је, колико год то звучало чудно, у интересу саме албанске заједнице и у интересу мира и стабилности у региону.
Да ли актуелна власт у Србији води по Вама исправну политику у односу на своју јужну покрајину ?
- Вријеме је тешко, многи потези су изнуђени, многе шансе су раније пропуштене и тешко је објективно оцијенити учинак званичног Београда. Оцјена свачијег рада су резултати на терену и то једино мјерило, а не то шта ми мислимо о себи и свом раду. За политичаре, оцјена за рад се добија на изборима. Ипак, сматрам да у ишчекивању одлуке Међународног суда правде постоји још простора за активнију и конкретнију политику. Ту, прије свега мислим да би Београд морао да издејствује подршку утицајних земаља које су признале Косово да своју будућу економску помоћ Косову повежу са рјешавањем конкретних проблема на терену са којима се суочавају Срби, Црногорци, Роми и други.
Црна Гора је признала Косово, док за институције Косова Црногорци и даље не постоје као национална заједница. Нема их ни у тамошњем Уставу, парламенту, локалним скупштимама општина.... Како то коментаришете ?
| Рођен у Подгорици Зоран Стијовић, рођен је 1962. године у Подгорици. Одрастао је у Дечанима, у Метохији, уз ријеку Бистрицу и звона тамошњег манастира Високи Дечани, гдје је и крштен. Школовао се и радио у Приштини, у органима Државне безбједности. Отац је троје дјеце. Након прогона неалбанаца са Космета у љето 1999. године, настанио се у Београду, гдје се, како каже, моли за Космет и мисли на Србију. |
-Што се тиче односа власти на Космету према тамошњим Црногорцима, сигуран сам да Приштина, уз будну менторску улогу Тиране, зна шта јој је чинити. Треба очекивати формално поштовање права ''мањина'', па и црногорске, али не и суштинско, јер већ дуго постоји велики несклад између ријечи и дјела када је у питању Влада Косова и њен премијер. Стога, не треба потцијенити жилавост, снагу и брзину којом албански фактор цјеловито рјешава албанско питање на Балкану. Цијену тога је за сада платила само Србија.
Недавно је у интервјуу једном подгоричком дневнику, Албин Курти, лидер албанског покрета на КиМ ''Самоопредјељење, изнио тврдњу како је током рата у јужној покрајини убијено 12.000, а нестало 2000 Албанаца, док је, како такође истиче, силовано на хиљаде Албанки. Шта је од овога истина?
- Курти је нови, млади амбициозни лидер који тражи своје мјесто на политичкој сцени Косова. Он је већ дуго у ''загрљају'' са најекстремнијим дијелом албанског фактора. Под утицајем оца Зајима и његовог блиског пријатеља Адема Демаћија, октобра 1997. године инструментализовао је младе Албанце на политичку мобилизацију и подршку тероризму. Урадио је то са истим циљем, као што то ради данас са покретом ''Самоопредјељење'', само што сада нијесу мета полицајци и војници - Срби и Црногорци, већ међународни фактор – Еулекс и Унмик, који се ''дрзнуо'' да успостави ''правну државу''. Што се тиче бројки о страдалима, подаци су наравно нетачни, а манипулација бројкама жртава и трагедијом људи је испод сваког нивоа. Ништа ново за Куртија.
Курти такође каже да је Косово само формално независно, да му недостаје сувереност и да дјелује као облик без супстанце. Да ли је то баш тако ? Да ли је по вама подјела КиМ могуће рјешење проблема који траје деценијама и колико је оно уопште реално у постојећим околностима ?
- У овом се слажем са Куртијем. Прича о Космету ће још дуго трајати, без обзира на тврдње Приштине да је то ријешено питање. Проблем Косова је трајни безбједносни проблем, не само Србије него региона и Европе. Симбиоза корупције, организованог криминала и власти на Косову је од много ширег значаја него што Курти и њему слични мисле. Разматрају се и разматраће се многа рјешења. Можда и подјела, која је далеко комплексније питање него што се оно данас представља и тумачи у јавности.
Објавили сте књигу ''Космет – моје свједочење'', а у припреми је још једна. Као необориви свједок мучких злочина Албанаца, настојите, дефинитивно, да оставите упечатљив траг везано за косовско-метохијску голготу кроз коју су прошли тамошњи Срби и Црногорци. Желите ли да откријете чему ће бити посвећена Ваша друга књига ?
- Приводим крају своју нову књигу, под радним називом ''Метохија, зла времена 1998/99''. Она је свједочанство о догађајима који су се десили на подручју Пећи, Ђаковице, Клине и Истока.
Разговарао: Миленко ЈОВАНОВИЋ
http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=15750:-4-&catid=82:srbija&Itemid=197
