MIROSLAV LAZANSKI: EU PO SVAKU CENU MINIRA ODNOSE SRBIJE SA RUSIJOM
nedelja, 21 oktobar 2012 16:13
Nekada komunizam, sada evropeizam. Iste „izme", sa istim žarom, zastupaju praktično isti članovi ili njihovi potomci
Evropska unija nastoji da po svaku cenu minira odnose Srbije sa Rusijom. Ili je Srbija već ušla u EU samo većina nas to još ne zna. Naime, početkom septembra, dan ili dva pre nego što se predsednik Srbije sastao u Sočiju sa predsednikom Rusije, na sednici OEBS u Beču Srbija je, zajedno sa svim članicama EU, osudila Moskvu zbog slučaja grupe Pusi rajat. Iz Moskve je od ruske ambasade u Beogradu zatraženo da se ustanovi o čemu se radi: da nije Srbija tajno već ušla u EU? Zbog toga je ambasador Rusije u Beogradu upitao naše nadležne o tom glasanju u Beču i dobio je odgovor kako je to bilo „po automatizmu". Po istom principu Moskva je mogla i da otkaže posetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, pa se postavlja pitanje je li do našeg ili EU automatizma došlo „po automatizmu", ili je neko mislio da su devojčice iz grupe „Pusi rajat" zapravo interkontinentalne rakete sa nuklearnim bojevim glavama? Rusija je to saopštenje EU proglasila „kontraproduktivnim". Ali Srbija je očigledno najrevnosniji i najagilniji kandidat za člana EU. Zapravo, mi smo pravoverci, ništa nas neće omesti na tom hodu ka boljoj budućnosti i na tom putu imamo samo jednu veru, a to je EU. Kad izaberemo veru, onda tu nema vrdanja, ostajemo verni do kraja potopa.Nekada komunizam, sada evropeizam. Iste „izme", sa istim žarom, obožavanjem i bezrezervnom podaničkom lojalnošću zastupaju praktično isti članovi ili njihovi potomci. Već me je strah da nas „po automatizmu" ne uvedu i u neki rat u kojem učestvuje EU. Pošto u vojnim misijama EU već sudelujemo. U Indijskom okeanu protiv pirata. Odlično iskustvo za borbu protiv pirata na Dunavu.
Dakle, zar nismo mogli da se suzdržimo oko saopštenja EU povodom pitanja grupe „Pusi rajat"? Pogotovo što želimo da dođe do potpisivanja ugovora o strateškom partnerstvu sa Rusijom. Gde, gle čuda, tek se sada u našoj javnosti otkriva da ruske firme nisu u prošlosti imale jednak tretman na našem ekonomskom prostoru, kao što su ga imale zapadne kompanije. Mislio sam da kod nas svi imaju jednak tretman. Prevarili su me.
Ministar spoljnih poslova Češke gospodin Karel Švarcenberg izjavljuje za jedan naš dnevni list kako je „bolje da pristanemo na ono što ionako ne možemo da promenimo, jer uslove morate da ispunite". Misli gospodin Švarcenberg na Kosovo, pa nastavlja „da je Srbija izgubila rat, a u ratu se često gube teritorije, da je to tako uvek bilo u istoriji, da svako mora od nekoga da izgubi". Zaista nisam znao da se u ratovima nekada gube i teritorije, zahvaljujem češkom ministru spoljnih poslova na epohalnom otkriću, valjalo bi njegovu izjavu staviti i u školske udžbenike. Istina, koliko znam, Čehoslovačka je izgubila Sudete i bez rata, bez ispaljenog metka, ali se nikada nije sa tom činjenicom pomirila. I to je tada bila realnost, trupe Vermahta u Sudetima, pa kasnije i u Pragu. Zašto Čehoslovaci tada nisu prihvatili tu realnost? Pa i to je bila „Nova Evropa". Bez granica. Hitler ih je malo porušio.
„Ko izgubi, mora da prihvati", kaže češki ministar spoljnih poslova i time direktno doprinosi urušavanju međunarodnog prava. Agresija NATO na Jugoslaviju 1999. godine izvedena je bez odluke Saveta bezbednosti UN, koji je jedini ovlašćen da odobri upotrebu sile. Onaj ko prihvata tu novu realnost, kao posledicu NATO agresije daje svoj doprinos „zakonu sile, zakonu carstva". Hoće li to gospodin Švarcenberg da definiše i nove norme međunarodnog prava?
Kakav je onda u tom kontekstu ukupan smisao Evrope? Vladavina prava, moral, korupcija, nacionalizam, rasizam, pojedinačni interesi, političko jedinstvo kontinenta, evrokratija iz Brisela, arogancija? Evropa Nemačke, ili Evropa malih otadžbina?
Pre mesec dana u jednom beogradskom autobusu slušao sam dijalog jednog mlađeg Engleza i jednog starijeg beogradskog gospodina. Beogradski je gospodin upozorio Engleza da ne bi smeo da drži noge na sedištu i zamolio ga da ih skine. Englez je bio direktan: „Neću, mi smo vas potukli u ratu 1999. godine".
Čak ni general Vesli Klark nije smeo, s obzirom na međunarodno pravo, to da proglasi ratom, pa se kasnije vajkao da nije mogao zbog toga da proglasi ni pobedu. A Čeh pokušava da nas uveri da su pobede i porazi večne kategorije. A nisu...
Izvor Politika, 20.10.2012.
