„Новац из хеликоптера" је геополитичка прекретница - Нови Стандард
Alister Kruk
13-17 minutes
Dok posmatraju kako se na Zapadu hiljade milijardi dolara dele šakom i kapom, Rusija i Kina ne mogu da se ne zapitaju je li došao trenutak za restart sistema
Dok SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo, u cilju suzbijanja infekcije covid-19, usvajaju pristup blizak ratnom, sa sve nametljivijim nivoima intervencionizma u društvenom životu, vlade ovih zemalja kao paralelu karantinima predlažu i ogromne „bejlautove" (pozajmice za spas od bankrota). Na prvi pogled, ovo bi moglo da deluje i razumno i prikladno. Ali sačekajte, šta se ovde zapravo spasava? Naravno, finansijskih tržišta, ali i sve ostalo: Boing, američke industrije naftnih škriljaca, avio-kompanija, turističke industrije, a u Americi i svaki građanin uz pomoć čekova na 1000 ili 2000 dolara koji će im leći ove nedelje ili, kako je predlagano u Vašingtonu, koji će im legati svakog meseca. Sjajno! Kao božićno vreme darivanja.
Tržišta su izgubila pola biliona dolara likvidnosti tu, bilion i po tamo – i onamo, i onde. Prava papazjanija pozajmica, uskoro ćete početi sve češće da slušate sintagmu „stvarni novac". Ova papazjanija skriva zbirnu veličinu likvidnosti koja je dostupna bankama. Pa i fizičkim licima. Dvestadesetmiliona (210.000.000) odraslih Amerikanaca, puta 1000 dolara, puta 12 ili 18 meseci je zapanjujuća suma novca, bliža iznosu od četiri biliona dolara, odnosno 18 odsto američkog BDP-a. Slično tome, britanski ministar finansija Riši Sunak obećao je 330 milijardi funti – odnosno 15 odsto BDP-a – za podršku ekonomiji, i to uz tromesečni odmor od plaćanja hipoteka i niza poreskih odlaganja. I on je obećao da će se voditi principom „koliko košta neka košta".
OTKUD NOVAC?
Ali kako je ovo moguće? Otkud je odjednom sav ovaj novac dostupan, kada nam od 2008. stalno govore da je štednja jedini odgovor? E pa, dobrodošli u „novu ortodoksiju", koja zapravo nije nimalo nova: Francuska je pokušala isto to kada je u 18. veku krenula da štampa asignate. „Helikopterski novcac", ili takozvana „savremena monetara teorija" je princip po kojem je u redu da vlada štampa novac u situaciji kada nema drugog načina da ga pribavi. Poenta je da pribegavanje strategiji „novca iz helikoptera," odnosno novca stvorenog iz ničega, koji nema nikakvu realnu ekonomsku vrednost, predstavlja promenu paradigme.
To je zaveštanje 2008. godine. Bila je to primarno bankarska kriza i tada je elitama delovalo da štampanje novca funkcioniše veoma dobro. Glavni razlog zbog kog su „eksperti" nakon 2008. pomislili da je štampanje novca spasonosno jeste to što su centralne banke bile u stanju da revalorizuju finansijske mehurove. „Ali to nije bio uspeh, nego neuspeh", komentariše finansijski guru Piter Šif. Bio je to neuspeh jer je rezultovao još većim mehurovima i još većim dugovima – što je upravo ono što nas je sve dovelo u sadašnju krizu, u kojoj smo lišeni bilo kakvih delotvornih alata za reakciju na šok snabdevanja.
Godine 2008, svi su verovali da je štampanje novca samo privremeno: bilansi banaka bili su upropašćeni i verovalo se da će FED biti u stanju da naknadno normalizuje kamatne stope i skreše svoj završni račun. Ali ovaj put niko neće poverovati u tu priču. Dugovi će nabujati i postaće „večiti".
Zgrada Federalnih razervi u Vašingtonu
Međutim, današnjim političarima cela ta priča deluje krajnje razumno i uverljivo: ukoliko FED preplavi finansijski sistem novcem, kamatne stope će zauvek ostati na nuli. Kako to nekome može da se ne sviđa? Ovo se svakako lepo uklapa u Trampovu karijeru, građenu u biznisu nekretnina zasnovanom na niskim kamatama i lakim kreditima. Vlade bi sada mogle da pozajmljuju novac bez kamata u narednih stotinu godina, a banke bi mogle da dele pare kao novogodišnje konfete, pošto je FED ukinuo zahtev da banke moraju imati određenu rezervu kojom će pokrivati pozajmice (u prevodu – odobrio im je da lakše izdaju kredite povlašćenima).
Još bolje od toga, vlade mogu prosto da stvaraju novac ni iz čega (monetizovanjem svojih dugova): one mogu da koriste ove finansije da spasavaju sve one kompanije i građane pogođene krizom koju je izazvao virus covid-19, i tako postati heroji. Dobrodošli u novu „ortodoksiju".
MONETARISTIČKI ĆORSKOKAK
Šta je alternativa? U tome je poenta. Finansijalizovani, monetaristički svetonazor koji je dogmatski propagiran poslednjih decenija, sveo je paletu mogućnosti na samo jednu opciju – više novca, više likvidnosti. Tako je svet sateran u tekući monetaristički ćorsokak. Oni koji su zastupali ovaj pristup nastavljaju da rade istu stvar (likvidnost i bejlautove) iznova i iznova, uvek se nadajući drugačijem i boljem rezultatu (prema Ajnštajnu, to je definicija ludosti). Ali to neće funkcionisati. Neće funkcionisati jer danas problem nije u manjku likvidnosti, već u tome što kompanije uopšte ne mogu da posluju dok se nalaze u pandemijskom karantinu. Bolje bi nam bilo da na vreme shvatimo posledice ovog ludila.
Ovog puta recept iz 2008. neće funkcionisati. Amerika će pretrpeti teške udarce. A Amerikanci tek počinju da shvataju ovu činjenicu. Ova nova ortodoksija nije ništa više od očajničkog bacanja kockice u nadi da će se hiperfinansijalizovani zapadni sistem održati. Narativ „mobilizacije za rat" je pokušaj da se opravdaju autoritarne mere i lažni čin izbavljenja: ni tokom ratova nikada nije postojao „besplatni novac".
Tokom krize iz 2008/09, javnost je bila zbunjena: finansijski svet delovao je previše ezoterično da bi bio u potpunosti shvaćen. Tek je kasnije doprlo do svesti da su banke spasavane „podruštvljavanjem" njihovih greški i gubitaka. Ti gubici bili su „podruštvljeni", odnosno prebačeni na teret građana, kojima je rečeno da se pomire sa štednjom i zaborave na zdravstvenu i socijalnu pomoć kako bi se naplatila spasavanja iz 2008. godine.
Ovog puta, ne radi se o bankama nego o korporacijama i njihovim dugovima koje nadležni nastoje da spasavaju (isto onako kao što su ranije spasavali banke). Prosto rečeno, prezaduženim kompanijama će biti omogućeno da se još više zaduže, pri čemu bi ove nove pozajmice sada imale podršku američke federalne vlade.
No, hoće li se bolje informisani deo javnosti tako rado saglasiti da Boing zaslužuje 60 milijardi dolara finansijske pomoći, kada je sav njegov keš poslednjih godina trošen na otkupljivanje sopstvenih deonica i isplate velikih dividendi. Ako se novac tek tako naprosto doštampava, onda bi se moglo tvrditi da mere štednje uopšte nisu neophodne. Ali štampanje novca smanjuje kupovni potencijal. To znači da će opet donjih 60 odsto na društvenoj lestvici platiti cenu. Nove „mere štednje" zapravo će predstavljati transfer bogatstva koji će biti izvršen putem umanjivanja kupovne moći građana.
ZAKONI EKONOMIJE VAŽE ZA SVE
Kako Šif primećuje, monetarna inflacija „verovatno nije samo najgori, nego i najverovatniji scenario… zakoni ekonomije ovde važe isto onako kako su važili u Vajmarskoj republici, Zimbabveu ili Venecueli. Ukoliko se budemo vodili istom monetarnom i fiskalnom politikom kao oni, dobićemo isti monetarni ishod kao i oni (hiperinflaciju)".
Ovo bi nekima moglo da deluje kao pomalo nategnut argument, ali implikacije – kako političke, tako i geopolitičke – su ogromne. Ovaj ratni ekonomski pristup – sam po sebi – neće doneti radikalnu promenu našem neoliberalizovanom institucionalizovanom svetu, niti ga reformisati. Ta prilika je propuštena nakon 2008. godine. Realnost današnjice je da bi „diranje" sistema povrh nastupajuće recesije izazvane šokom snabdevanja moglo da dovede i do deflacije dugova – što je perspektiva koja istinski užasava establišment.
Saterani smo u ćošak zahvaljujući greškama centralnih bankara, pa nije ni čudo da vlade pokušavaju da rasplamsaju ratnu atmosferu kako bi mogle da kažu da je „helikopterski novac" okej. „U ratu smo". I verovatno će uskoro vojsci biti naređeno da izađe na ulice. Što znači da će uskoro ono što je napisano u ovom tekstu biti tretirano kao „neprijateljska propaganda".
Nacionalna garda oružanih snaga SAD pomaže u suočavanju sa posledicama krize izazvane pandemijom koronavirusa, Njujork, 12. mart 2020. (Foto: U.S. Army National Guard/Col. Steve Rowe)
Efekat kvaziratne planske ekonomije neće biti pomeranje društva ili ekonomije ka novom kursu, nego ponovno ukopavanje u stare okvire. Zar bilo ko verovuje da u ovoj novoj eri „planske ekonomije" novac za spasavanje od bankrota i kreditne linije pod dirigentskom palicom vlada neće biti prvenstveno usmeravani ka političkim elitama i njihovim saveznicima?
Međutim, baš onako kako je nakon žrtava dva svetska rata među ljudima nastalo raspoloženje „Nju dila", isto se desilo i nakon 2008. godine: mogli su se čuti pozivi za reformisanje sistema koji je ušančio jedan odsto najbogatijih (autor verovatno misli na pokret Okupirajmo Volstrit; prim. prev.). Ali umesto toga dobili smo štednju i povratak na stari princip poslovanja. Politika je namerno definisana tako da podrži stari sistem i omogući mu da funkcioniše kao i pre. Ostali smo uskraćeni za reformu.
Danas su ljudi potpuno fokusirani na uređivanje svojih života u karantinima, pod pretnjom virusa, ali se političko klatno upadljivo pomera protiv onoga što se naširoko tretira kao politički i ekonomski „namešten sistem" (to pomeranje političkog klatna nazvano je pojavom „populističke politike").
ŠALA, A NE UPUTSTVO
Prema tome, prvo pitanje je hoće li američke monetarne akcije uspeti. Hoće li uspeti da spasu finansijski sistem „onakav kakav je bio"? Pa, počujmo pozive za „novac iz helikoptera" – ovaj termin se odnosi na direktno davanje novca pojedincima kao da se keš baca iz helikoptera. Ali Šif ističe da je Milton Fridman (otac monetarističke ekonomije) nameravao da ovaj termin bude šala onda kada ga je skovao:
„Koristio ga je kao primer šta ne treba činiti – i zašto kejnsijanski monetarni stimulusi ne funkcionišu. Govorio je da je to luda, glupa ideja… Jer bacanjem novca iz helikoptera ne postiže se ništa. To je samo inflacija. Od toga samo porastu cene".
Drugo, hoće li ovaj pristup – koji ionako ne funkcioniše, pošto tržišta nastavljaju da implodiraju – isprovocirati još veće protivljenje protiv nejednakosti i finansijskih viškova u svim njihovim raznovrsnim oblicima? Hoće li zahtev za reformom neoliberalnog sistema postati nezaustavljiv? Možda „duh zajedništva" skovan kroz zajedničke muke karantina i virusa neće biti tako tolerantan prema liderima koji su propustili da preduzmu adekvatne korake da zaustave širenje zaraze na vreme?
U tom smislu će „rat" protiv covid-19 – a ne ovaj drugi „rat" za spas ekonomije – imati ključnu ulogu u oblikovanju geopolitičke budućnosti. Dosta ljudi je već primetilo da je koronavirus doveo do stvaranja kolektivnog nacionalnog sentimenta. Ovde u Italiji, Italijani se zaista u osećaju međusobno povezanim dok se bore protiv zajedničkog neprijatelja (na kraju krajeva na neki način i jesu povezani). Svi saosećamo sa stanovnicima Lombardije i Bergama. A Italijani takođe znaju da su prepušteni sami sebi.
SPASAVAJ SE KO MOŽE
Ova percepcija evropske politike po modelu „spasavaj se ko može" je vrlo živa i osećaju je i oni koji se nalaze na granicama Evropske, budući da je i predsednik Srbije, ogorčeno reagujući na vest da je EU nametnula izvozne zabrane na opremu poput maski i kombinezona za zaštitu medicinskih radnika, rekao: „Međunarodna solidarnost ne postoji. Evropska solidarnost ne postoji". Na to bi većina Italijana odgovorila sa „tako je". Jedina pomoć za Italiju stigla je iz Kine.
Ovo jeste povratak nacionalne države. Covid-19 će promeniti kurs italijanske politike i značajno uticati na budućnost EU. Da ne bude zabune: SAD i UK mogu da nude rast likvidnosti i spas od bankrota jer štampaju svoj novac. Ove zemlje kontrolišu sopstveno snabdevanje novcem, sopstvene deficite i, doduše u dosta manjoj meri, utiču i na sopstvene kamatne stope. Države članice EU ne mogu time da se pohvale. Svađe unutar EU povodom finansijskog saniranja pandemije covid-19 prodrmaće institucije i jedinstvo Evropske unije, možda i do tačke pucanja.
Ruska vojska isporučuje pomoć Italiji uz natpise „Iz Rusije s ljubavlju" na engleskom i italijansksom jeziku,
A ovaj generalni stav „spasavaj se ko može", kao i nedostatak empatije, verovatno se nigde ne oseća tako duboko kao u Kini. Još više nego u Italiji. Kina je ocrnjena, naročito u Americi, na način koji mnogi Kinezi smatraju gotovo rasističkim. Pepe Eskobar je napisao:
„Među brojnim globalno rušilačkim geopolitičkim posledicama koronavirusa, jedna je već nezaobilazno očigledna. Kina se repozicionirala. Po prvi put od početka reformi Denga Sjaopinga iz 1978, Peking otvoreno tretira Ameriku kao pretnju, što je pre mesec dana izjavio i ministar spoljnih poslova Vang Ji na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji tokom vrhunca borbe protiv koronavirusa.
Peking pažljivo oblikuje narativ da je, od početka napada koronavirusa, rukovodstvo države znalo da se nalazi pod hibridnim napadom. Sijeva terminologija je krupan nagoveštaj. Rekao je, zvanično, da je ovo rat, a kao kontranapad morao je da bude pokrenut „narodni rat"."
ŠTRČEĆA SLABOST
Evropa i Amerika će se suočiti sa veoma drugačijom kinesko-ruskom osovinom nakon pandemije koronavirusa. Rukavice su spale. A Evropa će prva osetiti promenu: neće više biti prostora za evropsko vrdanje. Drugim rečima, neće više biti „korak napred, korak nazad" u odnosima sa Kinom (kao na primer povodom Huavejeve 5G mreže).
Rusija i Kina će razumeti: novac iz helikoptera i „štampanje" novca za spasavanje od kompanija i banki bankrota su potez bez presedana, to je tačka preokreta. U ovom trenutku, dolar skače usled potražnje država koje se suočavaju sa propašću sopstvenih valuta, ali su ranije uzimale dolarske pozajmice. Međutim, te dolarske pozajmice postaju zapanjujuće skuplje iz dana u dan.
Centralne banke zemalja G7 u konačnici će morati da se uhvate ukoštac sa čudovištem inflacije kojeg će „helikopterske teorije" osloboditi sa lanca. Poverenje u dolar će opasti, što više „helikoptera" bude pristizalo. Kamatne stope će skakati, a zapadni otpadni dug će postati toksičan i neodrživ pri višim stopama.
Ukratko, svet će videti kako Amerika postaje mnogo slabija i daleko nesposobnija nego što pokušava da se prikaže. Njena slabost će naprosto štrčati.
Dok dolar gubi svoj sjaj, Putin mora da se pita je li se približio trenutak za globalni monetarni restart.
Više o virusu COVID-19 pročitajte OVDE.
Preveo Vladan Mirković
Izvor Strategic Culture
