Zvonimir Trajković
politički analitičar
24. januar 2010. Beograd | |
Čudna ruska očekivanja i poverenje u Obamu kao da će on uopšte moći da vodi bitno različitu politiku od ostalih predsednika SAD Ruske zablude Šta su u suštini dobri odnosi Rusije sa SAD? To možemo bez velikih analiza uporediti sa dobrim odnosima „vuka i ovce". Vuk je moguće neće pojesti samo ako je baš sit, ali ako je gladan, poješće je odmah, a o „dobrim odnosima" će možda razmišljati tek kada se dobro najede. Pa i tada će zaključiti da je dobro što ju je pojeo jer od „dobrih odnosa" su mu samo krčala creva. Amerikanci nikada nisu ispoštovali ni jedan dogovor sa Moskvom, pa to neće učiniti ni sa ovim „Ugovorom o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja" koji trenutno vode predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i predsednik SAD Barak Obama. Geneza američkih prevara o smanjenju, ograničavanju, raspoređivanju… ofanzivnog nuklearnog naoružanja, kao i o smanjenju konvencionalnih vojnih snaga, je dosta duga – što možete videti i na slikama. I u doba najžešćeg hladnog rata potpisivali su se neki ugovori ali ni jedan od tih ugovora SAD nisu ispoštovale do kraja. Večito se na kraju ispostavilo da su Rusi ostali prevareni a da se američka politika prema Rusiji u suštini nikada nije promenila. Da ne pominjem na koji način i kako je od strane zapada obmanut poslednji predsednik SSSR-a Gorbačov koga su uvukli u zamku „modernizacije i demokratizacije" SSSR-a da bi ga na kraju rasparčali. Koju je sve pomoć zapad obećavao SSSR-u da bi se povukao iz Istočne Nemačke i omogućio Nemcima da se ponovo ujedine i danas dominiraju EU. Od sve te obećane pomoći i para nije bilo ništa, ali je zato jedna imperija (SSSR) rasparčana, a umesto pomoći i temeljno opljačkana. Iako je tvrdo obećano da se NATO neće širiti na bivše republike SSSR-a danas je NATO stigao na granice Rusije a ostalo je da se u NATO uključe još Ukrajina, Belorusija i Gruzija pa da Rusija bude potpuno opkoljena. S toga smatram da je ovaj sporazum Obama pokrenuo kako bi samo simulirao poboljšanje odnosa sa Rusima a u pozadini se krije kupovina vremena kako bi SAD izašle iz ekonomsko-finansijske krize u koju su upale. Prema američkim stručnjacima i strateškim planovima SAD bi ako naprave dil sa Kinom mogli da iz krize izađu za dve godine. Bar tako Amerikanci misle. U međuvremenu treba „kupiti" 2010 i 2011 sa što manje potresa, pogotovu na privredno-finansijskom planu, naftnom i energetskom tržištu, oko rata u Avganistanu i obuzdavanje Irana, a tu su im Rusi jako potrebni kao saveznici. SAD je neophodno potreban predah da bi se konsolidovali i novim snagama krenuli na kaspijski region bogat naftom – koga ne bi bilo ni moguće osvajati da SSSR nije razbijen. Stoga Obama ima vrlo delikatnu ulogu da kroz najavu obustavljanja gradnje raketnog štita u Evropi, taj posao samo prolongira i praktično zavara Ruse da se odnosi sa Amerikom poboljšavaju - te da novog hladnog rata sa Rusijom neće biti. Drugi Obamin zadatak je da obustavi dalje širenje NATO-a na Ukrajinu i Gruziju kako bi Moskvu i praktično uverio da je došlo do obustavljanja ekspanzionističke politike SAD i opkoljavanja Rusije. U ove dve godine na unutrašnjoj destabilizaciji Rusije treba sprovesti suptilan plan i udariti klin nesloge između Putina i Medvedeva. To treba sprovesti sitnim koracima favorizovanjem i „popuštanjem" Medvedevu kako bi se on ruskoj javnosti predstavio kao efikasniji i operativniji u komunikacijom sa svetskim liderima. Odnosno kao bolji državnik od Putina. Kada taj razdor na liniji Medvedev – Putin proradi, onda je za 2012 godine sve pripremljeno za napad na Rusiju i iznutra i spolja. To je pogodna godina jer su u aprilu 2012 izbori za predsednika Rusije, pa će političke snage biti okrenute ka izbornim kampanjama. Još ako to bude izborna trka između Medvedeva i Putina, ruska javnost se može podeliti a sa time i stvoriti pogodno tlo za delovanje stranih specijalizovanih službi kako se to danas događa u Iranu iako je Ahmedinedžat ubedljivo pobedio na izborima. Već su plasirane priče o 2012 godini kao godini svetske kataklizme zbog navodnog udara meteora, ali tu i tamo pominje se i mogućnost velikih sukoba, svetskog rata… Važno je da priča uđe građanima u uši, a da li će 2012 godine udariti meteor u našu planetu ili će taj „meteor" biti veliki potresi u Rusiji još nije za priču. Ta priča iz svetskih globalnih medija biće tačno i precizno tempirana kada ovaj mogući raskol između Medvedeva i Putina bude vidljiv, za šta će se opet pobrinuti ti isti globalni mediji - stvarajući klimu razdora i napetosti među Rusima. To je već više puta viđena dobro uigrana taktika destabilizacije jedne države – a država se najlakše urušava raskolom njenog rukovodstva. Nisam protivu ograničavanja ofanzivnog nuklearnog ili konvencionalnog oružja, i uopšte do smanjenja pretnje i upotrebe sile, ali ovakvi dogovori do sada nikada nisu doveli do povećanja bezbednosti u svetu niti do prestanka mnogih veštači isprovociranih ratova. To se neće ni dogoditi sve dok se SAD ne „sruše" kao dominantna vojna sila Sveta. Od samog završetka Drugog svetskog rata SAD terorišu planetu izazivajući ratove, rušeći vladare i režime, postavljajući neke druge (još gore) ali prema svojim potrebama „kooperativne" da ne kažem podaničke režime. Radi se to kroz formu zaštite ljudskih prava, „demokratizacije" pojedinih zemalja, ili u najnovije vreme kroz formu borbe protivu terorizma. Iza svih tih opravdavajućih floskula stoje goli pljačkaši interesi SAD, odnosno preciznije rečeno određene grupe ljudi, ispred kojih je Predsednik SAD samo paravan, koga su oni i postavili da državne resurse sile stavi u funkciju njihovih pljačkaških apetita. Svetski resursi sirovina su se drastično smanjili, naročito u domenu energije. Ostala je još Rusija i Afrika koje tim prirodnim bogatstvima raspolažu. Apetiti američke pljačkaške elite se nisu smanjili, i ne treba biti posebno pametan pa zaključiti da je na red došlo otimanje ruskih bogatstava. Zato je bilo potrebno razoriti SSSR, zato se NATO širi i instalira na ruskim granicama. Zato je mala Gruzija od 4,5 miliona tako značajna zemlja, da se SAD i njeni evropski „saveznici" žestoko bore za njenu „demokratizaciju"…. A šta je suština? Jedino preko Gruzije mogu da idu naftovodi i gasovodi iz zemalja Kaspijskog regiona mimo ruske teritorije, pa se Gruziji mora pomoći da se navodno demokratizuje – u prevodu Gruzija se mora staviti pod kontrolu SAD kako bi se naftne i gasne rezerve mogle eksploatisale iz novoformiranih država bivšeg SSSR-a. Nije ni Avganistan izvoznik terorizma kako Amerikanci tvrde, već jedini put za naftovode i gasovode iz zemalja sa istočne strane Kaspijskog mora. To je cela suština politike koju vode SAD i vodeće zemlje EU – pljačka po svaku cenu. Sve ovo što sam napisao svako je poznato i Moskvi, ali zašto na sve to Rusija ne reaguje adekvatno već se zanosi popravljanjem odnosa sa SAD. Šta to Rusija nema a SAD imaju, pa su joj dobri odnos sa Amerikom neophodni da bi do toga što nema, mogla da dođe ili kupi. Američki pileći bataci, hrana, nafta, minerale sirovine, odeća…ili američka savremena tehnologija koju joj ionako neće prodati. Ako se zbog gramzivosti, pljačkaške filozofije življenja, izgrađenog načina razmišljanja i delovanja, SAD ne mogu izmeniti, čak i da Obama hoće, šta to Rusi „grade" i kave to dobre odnose očekuju. Obama kao i svi predsednici SAD radiće ono što od njega zahteva taj gramzivi, ratoborni deo krupnog kapitala koji i inicira ratove, pljačke i sve ostalo što uz to ide - predsednik to samo sprovodi. Obama je i doveden na vlast da održi politički primat Vašingtona u Svetu, ali i ostane neprikosnovene vojne sile da bi se pljačkanje moglo nastaviti. Ako to ne ostvari biće smenjen, a možda i ubijen, suprotstavili li se ciljevima krupnog kapitala. Kako sa takvom državom i predsednikom, i sa tim zadatim ciljevima, napraviti dobre odnose. Čista zabluda ili obostrano blefiranje u formi kupovanja vremena. Rusiji treba još vremena da ojača, presloži i utegne svoje redove, ali tog vremena nema – a neće ga ni biti. Ovaj predah svakako više odgovara SAD-u jer se ekonomsko-finansijska kriza dobrim delom preliva na Rusiju a ni ruske baze se ne primiču Americi dok je NATO već na granicama Rusije.
Svako da važniji deo politike nije javan već tajnovit, ali se i u politici nekad mora povisiti ton, reći dosta, ili pretiti cipelom u sred Ujedinjenih nacija. Rusi mora da se toga sećaju, a sećaju se valjda i „Gospodina Njet". I Gospodin i Njet (Andrій Andrійovič Gromiko) su napisani velikim slovom s razlogom - da se podsetimo da je i to bila politika i to vrlo uspešna i plodonosna. Jednostavno ne volim ljude koji mucaju ili se ne čuju dok govore, naročito kada predstavljaju tako moćne zemlje kao što je Rusija. Nisam pobornik rukavičara, i njih po nekada morate skinuti bar da je nekome „bacite u lice". Previše je arogancije, bahatosti pa i pravog siledžistva isplivalo u zadnjih dvadesetak godina na svetskoj sceni, da bi se stvari još uvek mogle rešavati u rukavicama. Bez namere da bilo čim povredim bratski, slovenski, ruski narod, sve me ovo mnogo podseća na jednu dečiju pesmu „Vuk i oca", našeg velikog književnika Ljubivoja Ršumovića, i pošto je kratka navešću je: I stvarno „ne razumem te odnose", ali znam „zašto se ne podnose". Životna filozofija razvijenih zemalja zapada već nekoliko stoleća zasniva se na pljački ostatka Sveta. Njihova bogatstva i standard je direktan plod te pljačke. Bilo da ona ide kroz finansijsko-monetarne tokove, kroz kupovanje ili direktno otimanje jeftinih sirovina i energenta, pa sve do same eksploatacije ljudi kao radne snage. Zalihe sirovina i energenata su se na planeti drastično smanjile pa bi zapadni pljačkaši do ruskih bogatstava. To je za njih imperativ, jedino je diskutabilno kako, kojom otimačkom tehnikom….? Rusija je možda jedina zemlja na planeti koja ima sve i apsolutno sve. Svoju energiju, ogromna rudna bogatstava, velike obradive površine da može proizvesti hrane za pola planete. Prva je po rezervama pijaće vode na svetu, nepregledno šumsko bogatstvo i da ne nabrajam - ima sve da se ni pred kim ne mora saginjati. Ima školovan i hrabar narod, vojsku i oružje, na koje bi se bilo ko teško usudio da udari. No i pored svega Rusija je stalno u poziciji da se nešto, i od nekoga brani, pravda. Da li zato što je na ovoj planeti isuviše „vukova" i neko bi iz čopora uvek da krene u svoj (Drang nach Osten), ili Rusi nikako da iziđu iz svog defanzivnog načina razmišljanja. Setiće se da mogu i ofanzivno da deluju tek kad im neko dođe do Moskve, jer celu Rusiju je teško pregaziti sa bilo koje strane da se počne. Ali kad sve ovo znamo, a i nisam izneo neku kapitalnu novost, onda naiđe ono „ne razumem te odnose" i kave to „dobre odnose" misle da izgrade sa pljačkašima. A šta u stvari ne razumem?. · Prvo ne razumem kako će i kada „vuk" i „ovca" da naprave „dobre odnose" – nikad osim ako vuka dobro ne vežu ili smestite u kavez. · Ne razumem zašto Rusija naftu i gas i dalje prodaju za dolare i evre koji su se sveli na obične papiriće jer ih zapadne štamparije besomučno štampaju i peglaju svoje gigantske budžetske deficite, saniraju propale banke i tim lažnim novce kupuju realne vrednosti u koloniziranim zemlja bivšeg socijalističkog bloka. · Zašto se ti energenti i strateške sirovine ne prodaju za Rublje ako Rusija ostvaruje zavidan godišnji suficit u trgovini sa Svetom. Ako imaju pristojne devizne rezerve o kojima SAD i mnoge razvijene zemlje zapada mogu samo da sanjaju. · Zašto dozvoljavaju da im se trgovanjem u dolarima i evrima urušava sopstvena privreda i na njih prevaljuje deo finansijske krize koju su berzanskim špekulacijama izazvali upravo oni koji štampaju te fiktivne dolare i evre. · Znate li Rusija da gospodi u EU, odgovori: Da mi vas energentima politički ucenjujemo, isto onako kako ste vi nas ucenjivali kreditima kad je Rusija bila na kolenima. Ako nećete ovaj „ucenjivački" ruski gas kupite ga negde drugo – mi samo prodajemo robu, a kupac odlučuje hoće li je kupiti. · Ne razumem zašto Rusija kupuju državne obveznice SAD, zemlje sa katastrofalnim budžetskim deficitom i tako joj pomažu da i dalje teroriše Svet, vojno razara male zemlje, i širi NATO ka ruskim granicama… Ima još puno pitanja koja bih javno postavio, mada su mi odgovori i na ova koja sam već postavio sasvim jasna. Razumem da Rusima nije do novih zaoštravanja, novog hladnog rata, a po najmanje do ratovanja. Takav rat divova, čak i ako počne konvencionalnim sredstvima, završiće se sigurno atomskim – gde ni ostali neće ostati pošteđeni. Ali sa ovim iskustvom mogu da tvrdim da su ruske računice stalnog popuštanja i povlačenja pred agresivnim prodorima SAD apsolutno pogrešne. Mi Srbi smo tu „filozofiju" izbegavanja odlučnog suprotstavljanja platili mnogo skupo. I Milošević je zatvarao oči kada se Slovenija odvajala. Žmurio je kada je Hrvatska uz pomoć zapada lomila deo po deo Republike Srpske Krajne, da bi na kraju je doneo odluku da sve te srpske teritorije prepusti Hrvatskoj, kako bi se SAD, Nemačka, i ostali zapadni „vukovi najeli". No „vukovi" su ubrzo ponovo ogladneli pa su na red došli novi ustupci u BiH. Mislio je Milošević da je tu kraj te halapljivosti, ali nije – kraj nije došao ni kada su i njega samog „proždrali". Čak i kad su zapadnjaci instalirali svoje marionetsko rukovodstvo u Srbiji situacija se nije promenila – uvek se tražilo još. Instalirane „demokrate" im ponizno idu niz dlaku već 10 godina, svu privredu su im prodale (poklonile) ali nam oni i pored svega odanog, poniznog klečećeg moljakanja oteše Kosovo i Metohiju. Sad bi Vojvodinu, a sutra…? To je bila ta duboko pogrešna računica „bežanja od sukoba sa stalnim pokušajima da odnose popravimo". Nemoguća misija „dobrih odnosa vuka i ovce" koju i Rusija ponavlja – možda u nekoj blažoj varijanti, ali sumirani rezultati su dosta slični. Ako Rusija iz našeg, a i sopstvenog iskustva, nije shvatila da se „vuk" jednom za svagda ne može najesti - onda će to zakasnelo osvešćivanje skupo platiti. Bar predvodnik čopora zapadnih vukova se mora što pre smestiti u kavez, kako bi se ostvarila prirodna ravnoteža planetarnog opstanka. To će Rusi morati da učine ako želite da i sami opstanu - a i ostalom delu Sveta omoguće da živi onako kako želi i može. Shodno svojim kulturnim tradicijama, radim navikama, privrednom i prirodnom potencijalu… Koga će Rusija u hajku na pobesnelog vuka pozvati, nije moje da komentarišem – ili bar ne u ovom tekstu. Zvonimir Trajković politički analitičar |
http://www.trajkovic.rs/novo/032.html
