23. 07. 2011. 12:00h | Piše: Ratko Dmitrović
Tadić konačno shvatio
Stavljam, kako se ono kaže, ruku u vatru da je Boris Tadić, predsednik Demokratske stranke i predsednik Srbije noć između srede i četvrtka proveo budan. Ovaj profesor psihologije, bez imalo političke inteligencije, poseduje nema sumnje, drugu vrstu inteligencije i baš ove srede iza nas shvatio je da se našao u čamcu koji je pušten niz vodu. Bez motora, bez ijednog vesla.
Istina, još neko vreme Evropa će sa širokim osmesima primati u goste "simpatičnog i šarmantnog" predsednika Srbije ali on, taj predsednik, Evropi više nije potreban.
Tadić je do te za njega grozne spoznaje došao samo 24 sata nakon što su njegovi operativci stavili lisice na ruke Gorana Hadžića i otuda njegova oštra izjava u vezi sa odlukom vlade privremeno okupiranog teritorija Kosova i Metohije da zabrani uvoz robe iz Srbije.
Tadić je, ako ste propustili da pročitate, kazao da je to odluka ohrabrena od nekih međunarodnih krugova i da Srbija očekuje reakciju Evropske unije i službenog Vašingtona.
Tako daleko u oceni jedne za ovaj prostor i ovo vreme benigne odluke Tadić do sada nikada nije išao. Ni blizu. Prozvati Evropu i Ameriku?! O tome on nije smeo ni da misli.
A šta se dogodilo u tih 24 sata nakon Hadžićevog hapšenja?
Prema informacijama do kojih se može doći u diplomatskim krugovima u Beogradu, Tadiću je sa nekoliko vrlo važnih adresa u Evropi saopšteno, otprilike: U redu je, momče, završio si glavni deo haške priče, čestitamo, pohvalićemo te javno, a sada krećemo sa novim zahtevima.
Zaista, sa tim novim zahtevima evropski oci nisu čekali ni minut. Dok je Tadić još bio na telefonskim vezama, čitaj instrukcijama, mediji najuticajnijih država EU javljali su da Srbija jeste uhapsila i isporučila sve koje traži haška aždaja, ali da to nikakao nije i kraj ove zabave.
Srbija, rečeno je, mora da uhapsi sve koji su pomagali skrivanje Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Posle toga, i to je rečeno, na red dolazi priznanje Kosova.
Nekoliko sati kasnije (slučajna koincidencija?) Apelacioni sud Srbije poništio je oslobađajuću odluku za "jatake" Ratka Mladića. Sledi novo suđenje pred novim većem.
Od 20. jula 2011. godine Boris Tadić nije više potreban ni Evropi ni Americi. Obavljeni su svi planirani poslovi; izručenja, izvinjenja svima i svakome, Deklaracija o Srebrenici, potpuno okretanje glave od Srba u Hrvatskoj i Srba na Kosovu, Statut Vojvodine, rasprodaja oranica i ostalih srpskih prirodnih resursa... a ono preostale antisrpske rabote uradiće, smatraju sa pravom u Evropi, svako ko dođe na Tadićevo mesto.
Boris Tadić se našao u situaciji u kakvoj su bili Slobodan Milošević i Zoran Đinđić.
Na ovu dvojicu, u prvoj fazi njihove karijere, igrali su i Amerikanci i Evropljani; govorili su im da su baš oni velika nada Balkana, faktori stabilnosti, političari budućnosti, a kada su u toj uljuljkanosti Milošević i Đinđić obavili gotovo sve što je od njih traženo saopšteno im je brutalno (Miloševiću) ili uvijeno (Đinđiću) da i nisu nešto posebno važni, da se svi ti silni procesi ne događaju zbog njih i njihove pameti već zarad stalnih i nepromenjivih ciljeva velikih sila. U toj partiji Milošević i Đinđić bili su tek žrtvene figure, pioni.
Od ovoga što sada imamo za Srbiju i Tadića lično postoji samo jedna gora opcija; da aktuelni predsednik Srbije zaključi da će ga samo novi ustupci svima i svakome i nova poniženja Srbije održati na poziciji "miljenika Zapada".
U tom slučaju neka je Srbiji bog na pomoći. Ako i on već nije digao ruke od te nesrećne zemlje.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Kolumne/152561/Tadic-konacno-shvatio
