AUTORSKI TEKST AMBASADORA RUSKE FEDERACIJE POVODOM DANA POBEDE NAD FAŠIZMOM
Cinična kampanja revizije istorije uzima maha
Aleksandar Bocan-Harčenko
5–7 minutes
Danas Rusija i Srbija zajedno obeležavaju sveti praznik – Dan pobede. Za naš narod je bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke 9. maja 1945. godine označila kraj velikog otadžbinskog rata, koji je odneo živote skoro 27 miliona ljudi. U našoj zemlji nema porodice koju ova strašna tragedija nije zadesila.
Na današnji dan slavimo apsolutnu pobedu nad verolomnim i okrutnim neprijateljem i njegovom čovekomrzilačkom ideologijom, slavimo trijumf dobra nad zlom, života nad smrću. Klanjamo se bezgraničnom junaštvu i samopožrtvovanosti generacije naših očeva i dedova, koji su, stojeći rame uz rame na prvim borbenim linijama, u partizanskom podzemlju i u pozadini, po cenu najvećih žrtava, nenadoknadivih gubitaka i neizmernih stradanja, spasli svoju otadžbinu, oslobodili Evropu, odredili ishod najkrvavijeg svetskog rata. Tugujemo za onima koji se nisu vratili sa ratišta, kojima nije bilo suđeno da dočekaju pobedu. Sa zahvalnošću se sećamo onih koji su, prošavši kroz strahote rata, obnovili na zgarištima miran život. Odajemo počast našim veteranima, želeći im zdravlje i dugovečnost.
U našim srcima sećanje na veliku pobedu ne bledi – godine samo ističu njen neprolazan značaj, njenu grandioznu moralnu visinu. Istovremeno, poslednjih decenija svedoci smo toga kako u nizu zemalja uzima maha cinična kampanja revizije istorije i rezultata Drugog svetskog rata, koji su jasno i nedvosmisleno utvrđeni u odlukama Međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu. Pokušava se da se omalovaži odlučujući doprinos SSSR-a porazu nacizma i stvaranju moderne arhitekture međunarodnih odnosa, čiji su centar Ujedinjene nacije. Povećava se pritisak na samu svetsku organizaciju i druge inkluzivne multilateralne institucije, veštački se smanjuje njihova uloga u usaglašavanju međudržavnih pristupa, uništava se kultura dijaloga i kompromisa. Uska grupa zapadnih zemalja, opsednuta sopstvenom tobožnjom isključivošću, vođena pretenzijama na svetsku dominaciju, nastoji da proizvoljno tumači međunarodno pravo, da ga zameni nekom vrstom konjunkturnog „poretka zasnovanog na pravilima".
Pod maskom „učesnika nacionalno-oslobodilačkih pokreta" veličaju se pomagači nacista, koji su po svojoj surovosti često nadmašivali Hitlerove dželate. Moram priznati da takvih primera ima i na Balkanu. U Prištini se čuju pozivi da se „očuva zaostavština" albanskog kolaboracioniste Džafera Deve, jednog od organizatora SS divizije „Skenderbeg". Pojedini hrvatski političari i javne ličnosti ne kriju simpatije prema vođi marionetske NDH Anti Paveliću ili zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu, koji se ukaljao vezama sa ustašama.
Na glorifikaciju nacizma, brisanje istorijskog sećanja na borbu sovjetskog naroda protiv agresije Vermahta 1941–1945, podsticanje radikalnih desničarskih raspoloženja u društvu usmerena je državna politika aktuelnih kijevskih vlasti. Neonacistički stavovi su čvrsto ukorenjeni u redovima ukrajinskih oružanih formacija, koje već devet godina ratuju protiv civila u Donbasu, svakodnevno podvrgavajući varvarskom granatiranju kuće, vrtiće, škole i bolnice. U tom „ratu do poslednjeg Ukrajinca" Zapad za Kijev obavlja ulogu štaba, kao i snabdevača obaveštajnim podacima i najsavremenijim smrtonosnim oružjem: ceo vojnoindustrijski konglomerat NATO-a i EU deluje sa jedinom svrhom, kako bi pokušao da oslabi i slomi Rusiju. Elite zapadnih zemalja to više ne kriju.
Protiv neonacističkih zločinaca, za mirno nebo nad svojom otadžbinom i njenu bezbednost, za budućnost čitavog čovečanstva vode pravednu bitku ruski vojnici i oficiri, dobrovoljci Donbasa – naslednici slavne vojne tradicije naše zemlje.
U sklopu nepovratnih promena koje se dešavaju u svetu – formiranje istinski policentričnog svetskog poretka, prestrojavanje globalne privrede na osnovu načela pravde i ravnoteže interesa – jačanje strateškog partnerstva Moskve i Beograda dobija sve veći značaj. Samo takva – prijateljska i ravnopravna – saradnja, koja se temelji na poverenju, poštovanju i međusobnom uvažavanju interesa, obezbeđuje uslove za miran, skladan razvoj čitavog čovečanstva u njegovoj civilizacijskoj raznolikosti, omogućava da sačuvamo suverenitet i nezavisnost koje nam je zaveštala generacija pobednika.
Dan pobede ostaje čvrsta spona u odnosima između Rusije i Srbije, simbol nepokolebljivog duhovnog i istorijskog jedinstva naših bratskih zemalja. Naši narodi su se zajedno borili za slobodu, zajedno odoleli nacističkom agresoru i zajedno izvojevali pobedu. Danas ćemo zajedno sa našim srpskim prijateljima položiti vence i cveće u znak sećanja na podvig sovjetskih i jugoslovenskih vojnika koji su pali za oslobođenje Jugoslavije. Memorijalne ceremonije biće održane u Beogradu i mnogim drugim srpskim gradovima. Iskreno zahvaljujemo rukovodstvu Srbije, opštinskim vlastima, veteranskim organizacijama, društvima srpsko-ruskog prijateljstva, udruženjima sunarodnika, medijima i široj javnosti na nepromenljivoj pažnji koju posvećuju ovim događajima.
Neka nas ovaj Dan pobede još jednom podseti na potrebu mirne koegzistencije i solidarnosti među narodima zarad sveopšteg mira, prosperiteta i blagostanja. Obavezno ćemo dati sve od sebe da to postane stvarnost.
