SINIŠA LJEPOJEVIĆ: BRISEL NEĆE SRBIJU, I ZATO TRAŽI NEMOGUĆE PRIZNANJE KOSOVA
utorak, 18 oktobar 2011 14:10
Umesto priznanja da u ovom vremenu za Srbiju nema mesta u EU, postavljeni su uslovi za koje se veruje da ne mogu biti ispunjeni
Preporuka Evropske komisije (EK) od 12. oktobra povodom zahteva Srbije da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) je ipak samo još jedna obmana, i to veoma opasna obmana. Sada, kada su se početna medijsko-politička euforija i manipulacije smirili a uz dobro razumevanje jezika briselske birokratije i poznavanje tehnologije EU i potom pažljivog čitanja saopštenja EK, onda je, nažalost, jasno da predloga o statusu kandidata za Srbiju nema. Srbija u suštini nije predložena za status kandidata u onom smislu šta te reši znače.
Evropski komesar za proširenje Štefan File nije bio sasvim jasan kada je rekao da EK predlaže status kandidata, ali "uz pretpostavku da Srbija nastavi dijalog sa Kosovom i u dobroj meri primeni do sada ostvarene sporazume…". U samom tekstu preporuke EK su formulacije malo šire i zapetljanije.
U jednom pasusu se kaže da "Komisija preporučuje da bi Savet (Savet EU) trebalo da dodeli Srbiji status kandidata" za do sada postignuto i "razumevanje da se Srbija ponovo angažuje u dijalogu sa Kosovom i brzo krene u primenu do sada postignutih sporazuma". Ovde reč "razumevanje" znači "očekivanje". Ali odmah u narednom pasusu se, na izvestan način suprotno prethodnom, kaže da je Srbija "na putu" da ispuni uslove iz Kopenhagena (kriterijumi uspostavljeni 1993. godine) i procesa Stabilizacije i priključenja "ukoliko bude napretka" u kosovskom dijalogu i "ukoliko se pronađu praktična rešenja za probleme Kosova".
Prema toj formulaciji, "praktična rešenja" bi trebalo da budu u skladu sa Ugovorom o stabilizaciji i priključenju, što jasno znači dobrosusedske odnose sa Kosovom i tretiranje Kosova kao druge države. [1]
U prevodu na jezik stvarnosti, to znači da je predlog o statusu hipotetička stvar i važi samo uz pretpostavku o čijem ispunjenju će se naknadno odlučivati. A opet o tome se može na razne načine odlučivati. A kako to u slučaju Srbije radi EU u to smo se do sada mogli debelo uveriti.
Još preciznije, na dan 12. oktobra, kada je formalno EK trebalo da se izjasni o kandidaturi Srbije, nisu postojali uslovi za kandidaturu. Saopštenje EK i navodna kandidatura su u stvari samo bezobzirna legalizacija nelegalnih zahteva i uslova koje Brisel postavlja Srbiji već više od deset godina, a ovo je do sada najzgodnija prilika.
To je licemerna eksploatacija politike zvaničnog Beograda da "EU nema alternativu". To možda zvuči isuviše pojednostavljeno ili cinično, ali u osnovi je zaista tako. Izvorno mišljenje Evropske komisije ili ključnih zemalja EU bilo je da Srbija nije stekla uslove za status kandidata. I to mišljenje je još uvek na snazi.
STVARANJE „NOVE REALNOSTI" Nije samo u pitanju Nemačka, koja je u svom protivljenju verovatno najiskrenija, ima tu još dovoljno bitan broj drugih zemalja. EK, međutim, nema hrabrosti niti snage da taj svoj stav javno i prizna pa se krenulo ka traženju pogodnog ambijenta za prigodno licemerstvo. Tada se, a o tome se malo zna, umešala Amerika sa svojom tehnologijom i interesima. I, naravno, jedini efikasan a dostupan instrument je Kosovo. Umesto priznanja da u ovom vremenu za Srbiju nema mesta u EU, postavljeni su uslovi za koje se veruje da ne mogu biti ispunjeni. Ne radi se samo o neformalnom priznanju nezavisnosti Kosova, to se već i desilo, nego o ponižavajućem odricanju od kosovskih Srba. Pripreme su počele mnogo ranije od 12. oktobra. Prvo, pokušaj Prištine da silom preuzme granične prelaze na severu Kosova, pa potom neverovatna serija optužbi zapadnih klijenata u Beogradu.
Ne sme se zaboraviti da je Beograd lansirao mit da su kriminalci i šverceri organizovali proteste Srba. Sramno je to svođenje borbe za srpske interese i srpski narod na takvu manipulaciju. Kosovo je za EU efikasno po mnogo čemu. Prvo, birokratiji EU je veoma jasno da vlasti u Beogradu, šta god da misle o Kosovu, imaju dosta ograničen prostor u ispunjavanju traženih uslova. Uz to, Kosovo pruža skoro neograničene mogućnosti u postavljanju uslova Srbiji, pa lista zahteva skoro nikad ne može biti ispunjena. S druge strane, albansko rukovodstvo u Prištini je pod potpunom kontrolom i Brisela i Vašingtona, pa se spremnost i odanost Srbije uvek mogu dovesti u pitanje i "proces zaustaviti".
Srbija ima limite u ispunjavanju uslova na Kosovu a EU nema nikakve limite u svojim uslovljavanjima. Na takav stav EU prema Srbiji je još 2008. godine upozorio direktor studija na londonskom Kraljevskom institutu odbrane Džonatan Ajl. Komentarišući nemušt i neodlučan stav vlasti u Beogradu posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Ajl je primetio da će posle takvog reagovanja Beograda EU još više obećavati kule i gradove i postavljati bilo kakve uslove i to bez ikakve odgovornosti i obaveze.
Sve je to od takve pozicije EU do pojedinosti aktuelne drame kandidature odavno poznato vođstvu Srbije. Ali nije poznato javnosti Srbije jer to njeni na izborima izabrani, znači demokratski, lideri uporno kriju od svojih građana. Sve je, međutim, manje i ideja i energije u tim manipulacijama i lažima, a i sami građani osećaju šta je istina. Primetno je da nije bilo uobičajeno preterane euforije mada su se vodeći mediji dosta nestručno trudili da obmanu javnost.
Od čistih laži da je Srbija dobila kandidaturu, pa do beskrajnih priča o tome kako će sada kroz fondove EU u Srbiju uticati reke novca pa je to tako spas. A o Kosovu, takođe, obmane kako je reč samo o nastavku dijaloga. A Kosovo je ovde ključna prevara.
Osnovno je da EK, kao ni EU, nema pravo da uslovljava Srbiju Kosovom jer ne postoji stav Evropske unije, ne postoji jedinstven stav šta je pravilo te integracije. Još uvek pet zemalja nije priznalo nezavisnost Kosova. Naravno, u EU najjače države diktiraju ambijent, ali Srbija još uvek ima prostora jer je činjenica da jedinstvenog stava Evrope nema. I iz tog ugla sada te zemlje tajnim putem sugerišu svojim klijentima u vlasti Srbije da ne spominju ništa drugo nego da neće nikada priznati nezavisnost Kosova.
KOSOVO JE PREVELIKO ZA TADIĆA To niko i ne traži, jer je u ime EU to nemoguće i tražiti, ali se neformalno a suštinski traži da se Srbija odnosi prema Kosovu kao nezvisnoj državi. Tako će biti stvorena "nova realnost". Ako je suditi prema izjavama najviših lidera Srbije, a da ne ulazimo u njihove tajne pregovore, aktuelna vlast u Beogradu nema ništa protiv nezavisnosti Kosova. Naprotiv, oni to prihvataju i zato su i postali "partneri" Zapada. Ali problem je što je Kosovo ipak prevelik zalogaj i aktuelna vlast nema snage, nema kapaciteta da ispuni tu davno preuzetu obavezu. To dobro zna i Evropa jer ni ona nema kapacitet da reši kosovski čvor.
Taj ozbiljan problem je sada spao na komandanta KFOR-a, koji sve više drži i političke govore. Sada se taj ogromni problem, koji je Zapad u ovom savremenom obliku i stvorio, nastoji prevaliti samo na Srbiju. Srbiji je potrebna šira vizija, širi pogled na celokupan problem Kosova, na proces čiji je Kosovo samo jedan deo. Samo razumevanje tog procesa može Srbiji otvoriti prostor političkog manevra. Ali, kao i mnogo puta do sada, lideri i elita Srbije skoro tradicionalno imaju problem sa razumevanjem ili nedovoljnim razumevanjem sveta u kome žive i širih procesa koji definišu taj svet kao i funkcionisanja tog sveta. A istovremeno su na privincijski način oduševljeni svime što je tuđe, što dolazi iz "velikog sveta". Najnoviji primer tog nerazumevanja je predlog Dragoljuba Mićunovića o međunarodnoj konferenciji o Kosovu. To je potpuno nerazumevanje suštine kosovskog slučaja i novo zamajavanje.
Srbija mora da ima stav. Kakav god da je, to mora biti stav. Nije, međutim, realno da takav stav postoji o Kosovu kada, kako izgleda, takvog stava nema ni o samoj Srbiji. Tu je ključni problem savremene Srbije.
________
Napomene:
[1] Rečeni pasusi u originalu:
"The Commission recommends that the Council should grant Serbia the status of candidate country, taking into account progress achieved so far and on the understanding that Serbia re- engages in the dialogue with Kosovo and is moving swiftly to the implementation in good faith of agreements reached to date.
Serbia is well on its way towards sufficiently fulfilling the political criteria set by the Copenhagen European Council in 1993 and the conditions of the Stabilisation and Association process, provided that progress continues and that practical solutions are found to the problems with Kosovo."
