Велика опсесија Вашингтона: Како одвојити Србију од Русије и Кине

Велика опсесија Вашингтона: Како одвојити Србију од Русије и Кине

20.07.2023. - 10:45

© AP Photo / J. Scott Applewhite

Из сведочења Габријела Ескобара пред члановима Одбора за спољне послове Представничког дома јасно се види шта су циљеви САД када је о Србији и српском народу реч: да Београд прихвати француско-немачки споразум, из чега следи све остало – признање косовске независности, чиме из руку Русије и Кине и осталих који подржавају Србију избијају адуте.

Управо зато је акценат америчке спољне политике бачен на овај план, коментарише излагање специјалног америчког изасланика за Западни Балкан Габријела Ескобара политиколог Александар Павић.

Током представљања извештаја, америчке конгресмене је, поред Косова и РС, највише занимао утицај Русије и Кине на регион и количина наоружања Србије.

Према Павићевим речима, други циљ Американаца је да се Србија трајно одрекне своје оријентације на руско и кинеско наоружање, затим да се Србија одрекне руских енергената и преоријентише на западне енергетске ресурсе. Уз то долази и трајно неутралисање Републике Српске.

Опсесија Русијом и Кином – Србија је проблем

Опсесија америчких политичара утицајем Русије и Кине, не само на Балкану, већ и у целом свету већ је постала пословична, али на Балкану им је проблем Србија, као и Република Српска, зато што преко српског фактора Кина и Русија могу да остваре утицај, објашњава Павић.

„О томе се ради. Да могу, они би хтели да свуда избришу и неутралишу руски и кинески утицај. На неким местима то је, наравно, немогуће или много теже. Али, тамо где је то скоро урађено, као што је на Балкану, јако им смета острво где то још није урађено", истиче он.

Запад се, додаје Павић, претворио у тоталитарни систем – тражи тоталну послушност и не трпи алтернативе и конкуренцију. Зато поступају по принципу „све или ништа". На западу нећете чути да се јавно говори о томе да њихов систем није више толико атрактиван, али су свесни те чињенице. За разлику од ранијих времена, Запад је све мање спреман да се такмичи и све више примењује репресију, цензуру и искључивост.

САД желе да Србију одвоје од пријатеља

Ескобар је пред члановима Представничког дома изнео мишљење у складу са двопартијским консензусом међу америчким политичарима – да су Русија и Кина главне претње за Америку. Сваки амерички дипломата, да би придобио било коју америчку институцију, по аутоматизму ће поменути Русију и Кину како би им скренуо пажњу на оно што жели да постигне.

„Тако да је то нешто што је постало уобичајено. Као што је Катон завршавао свој говор речима да Картагину треба разорити, тако и је сада сваки амерички дипломата дужан да каже да треба сузбити руски и кинески утицај и да Србију вежу за ЕУ коју Америка активно деиндустријализује, вазализује и ставља у перманентно подређени положај. И то не могу да ураде са територијом на којој има значјног руског или кинеског утицаја", каже Павић.

Америка је успела да из ЕУ практично избаци руски и веома смање кинески утицај – у Србији то нису успели и отуд толика, како наш саговорник каже, манија да се створе услови да се у Србији то деси.

„Треба да нам буде јасно да, када говоре о алтернативним правцима енергентима, да само желе да нас вежу за њихове много скупље енергенте, који су много мање поуздани. То није како би нам омогућили већи избор. Исто важи и за кинеску инфраструктуру", сматра Павић.

Нашем саговорнику, како каже, пада у очи Ескобарова напомена да је увоз оружја из Русије скоро елиминисан, а да је увоз војне опреме из Кине у Србију смањен, као да се ради на томе да се Србија веже за европске и америчке снабдеваче наоружања. То је, према Павићевим речима, веома забрињавајуће и због тога на сваку одлуку Србије да купи оружје са Запада треба гледати као на погрешну. Одвајањем од Русије и Кине по питању куповине наоружања и војне опреме, Србија се одваја од пријатеља и везује за непријатеља, закључује Павић.

Подсећамо, Ескобар је током сведочења у Представничком дому, одговарао и на питања о утицају Русије и Кине у региону. Према његовим речима, Кина подржава инфраструктурне пројекте и на тај начин шири утицај, док је као погубну за Србију оценио наводну зависност од руских енергената и као алтернативу предложио да се Србија западним енергентима снабдева из Албаније.

sputnikportal.rs

https://iskra.co/srbija/velika-opsesija-vasingtona-kako-odvojiti-srbiju-od-rusije-i-kine/

politika.rs

Бајден не жели мир

Владимир Ђукановић

4–5 minutes

---

На недавно одржаном самиту НАТО-а у Вилњусу могли смо јасно да видимо додатно оснажено лицемерје иначе лицемерних великих сила које у лику Зеленског имају своју дворску луду која тера топовско месо, грађане Украјине, да гину у сулудом сукобу са Русима, а за интересе оних који им само дају чврста обећања без намере да их икада испуне. Ово последње да ће ући у НАТО свело се на добијање шипка, односно на нашу народну – не липши магарче до зелене траве. Зеленски је добио обећање да ће добити никад снажније оружје, што би у преводу значило – ево ти, мајсторе, да наставиш да гинеш, а ми да зарађујемо од продаје оружја.

И баш у том грму лежи зец где се не слажем са оценом председника Србије Александра Вучића, коју је недавно изнео гостујући на ТВ Пинк, како би до марта управо због америчких избора могло доћи до некаквог примирја које би значило подизање економије и унутар самих САД и да то одговара и самом Бајдену. Не, Бајдену, односно групацији која га окружује, то никако не одговара. Они су њега довели да би зарадили, а зарада од рата у Украјини им је огромна. Њих баш брига за глобалну економију, зато што они у овом хаосу одлично пролазе. Цене енергената су отишле у небеса и држе и данас прилично висок ниво, а оружје се само штанцује и зарада је никад боља. Ко је блесав да то поквари ради тамо неке сиротиње.

Отуда, убеђен сам, од примирја нема ништа. Напротив, рат ће се интензивирати. Све у вези с изборима у САД у тих неколико месеци најинтензивније кампање личиће на свеопшти рат традиционалне Америке, оних честитих и поштених људи, против најгоре либералне банде и лихвара који неће презати и саме САД да уведу у рат само да би они опстали и наставили да због својих пословних интереса тероришу читаво човечанство. Један од њихових приоритетних циљева је управо да се испорука оружја ка Украјини додатно појача. Да ли ће то оружје икада у целости доћи до Украјине, то је небитно. Битно је да се испостави фактура и да посао тече. Баш због тога ће пајацима попут Зеленског увек сервирати причу да само што није ушао у НАТО, али ето има још покоји услов. Но, љубазно ће му саопштити да је решеност савезника чврста, ма какви чврста, никад чвршћа, да Украјина постане члан, а док не буде, нека настави да купује оружје, а Украјинци нека наставе храбро да гину.

Жалосно је што нафташки и војни лоби у САД, који очито све чвршће држи Бајдена у шаци и финансира његов опстанак на месту председника, зарађује толики новац на лешевима украјинског народа. Њима је број изгинулих чиста статистика. Животи људи им не значе ама баш ништа. Једино што им душу разгаљује је енормни новац који од овог сулудог рата зарађују. Деловао је Зеленски у Вилњусу као да је схватио колико је испао глуп када им је веровао, али сада нема назад. На свечаном скупу, он онако сам, обучен у неку врсту униформе, шета се и гледа богату западну елиту која пије најскупља вина, „дон перињон", части се скупом храном и ужива у животу, док њему предстоји повратак у пакао звани Кијев. Рат је дефинитивно неком брат, док је већини пакао.

Зато је врло важно да ми не постанемо нешто слично оном што је постала Украјина. Полигон за испробавање најновије војне технике и шанса за енормну зараду на многим пољима, док Украјина лагано, али сигурно нестаје. Врло је важан сваки дан мира који купимо.

Бајден не жели мир. Заправо, питање је колико се он уопште пита, а колико они који га воде од тоалета до говорнице. Неко би то овде назвао тзв. дубока држава. Њима мир дефинитивно није циљ. Напротив, учиниће све да очувају оваквог Бајдена и да постојећи рат додатно поспеше, а можда још негде на свету и неки нови да изазову. Пара врти где бургија неће.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa