Претражи овај блог

субота, 20. јун 2020.

Срби неустрашиви пред вирусима и – истраживачима

politika.rs

Срби неустрашиви пред вирусима и – истраживачима

Вишња Аранђеловић

3-4 minutes


Србе не брину последице које нови корона вирус може да остави на њихово здравље, али нису много уплашени ни за здравље наше економије, показало је испитивање „Штада групе" спроведено у 12 европских земаља међу 24.000 испитаника. Сваки шести учесник из Србије казао је да уопште не страхује због пандемије, а тек 27 одсто показало је забринутост због могућег губитка посла. Ипак, страх од незапослености посебно мучи Италијане (48 одсто) и Русе (53 одсто).

Испитаници су, када се спомене корона, највише забринути за здравље других. Половина свих учесника у истраживању страхује за животе својих породица и пријатеља. И ова претња више мучи жене него мушкараца, док чињеница да не постоји вакцина против новог корона вируса брине 42 одсто анкетираних.

Ово међународно истраживање открило је још један ефекат кризе с короном – веће уважавање припадника здравственог сектора. Већина учесника је задовољна медицинском негом у својој земљи – чак 61 одсто испитаника је оценио као позитивну или врло позитивну, док је само 15 процената оних који су критиковали услове лечења у својој земљи, а остали су неутрални. Интересантно је да је највећи број задовољних у земљама у којима је и стопа смртности висока – у Шпанији и Великој Британији.
Ковид 19 променио је и ставове великог броја Европљана о идеји лечења на даљину. Овакав начин лечења, према последњим резултатима, прихватљив је за 70 одсто испитаника, док је само годину раније на лекарски преглед камером пристајало 54 одсто испитаника.

Срби су међу најпозитивнијим од свих нација када је реч о консултацијама са лекаром преко веб-камере или интернета због неке мање или секундарне болести. Чак 75 одсто испитаника је могло да замисли да користи ову опцију у односу на просек анкете од 70 процената. Овај резултат Србију је ставио на четврто место по спремности на онлајн консултације, и то одмах после Шпаније, Финске и Италије.
– Пандемија ковида 19 имала је каталитички ефекат на телемедицину. Пре само неколико недеља даљинско лечење је било интересантно углавном за лекаре и пацијенте који су генерално отворени за нову технологију. Пандемија је одједном натерала људе да му дају шансу. Лечење путем веб-камере више није такозвани нишни производ, већ се све више доживљава као алтернатива одласку у ординацију – казао је др Шари Лангемак, стручњак за дигиталну медицину.
Грађани Србије који су учествовали у овој анкети показали су и просечно европско знање о предиспозицији за болести и генетским везама, а изнадпросечну свест о генетским везама са кардиоваскуларним болестима.
Међутим, када им је понуђена могућност да промене своје гене да би избегли озбиљне болести након генског теста, 45 одсто Срба је рекло да би то учинило, а просек на европском нивоу је био 51.


View article...

Enclosures:

160z120_CVE_0833.png (49 KB)
http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_06//160z120_CVE_0833.png

 

Анђелковић: Реализацијом Путинове замисли почело би рјешавање глобалних изазова

rtrs.tv

Анђелковић: Реализацијом Путинове замисли почело би рјешавање глобалних изазова

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

5-7 minutes


Историчар Драгомир Анђелковић оцијенио је да ће почети трасирање пута ка решавању најопаснијих глобалних изазова, уколико буде реализована замисао предсједника Руске Федерације Владимира Путина о одржавању састанка лидера водећих сила побједница у Другом свјетском рату а од 1945. чланица Савјета безбједности УН.

Драгомир Анђелковић (Фото: mc.rs)

Анђелковић је оцијенио да појединци и нације често памте оно што није тачно а заборављају истину, те да се то дешава и без манипулације, а тим прије са њом.

- Ту, односно у спонтано а неретко и систематски искривљеном памћењу, лежи велика опасност. За појединце, нације, цео свет. И то не само за оне који у сфери историје и на другим пољима себично раде против других већ и за њих саме! Лажи се на крају неретко врате као бумеранг и покосе оне који су их пласирали. На све то, смирено и аргументовано, без фобија и филија, добронамерно али енергично, у свом ауторском тексту објављеном у САД указује Владимир Путин - навео је Анђелковић у ауторском тексту за "Руску газету".

Он је истакао да кроз причу о Другом свјетском рату, ономе што му је претходило и шта је дошло послије њега, руски предсједник је проговорио о садашњости и будућности човјечанства.

- Многи који реторички говоре о историји као 'учитељици живота' из ње заправо не желе да извуку поуке. Инструментализују је у функцији својих геополитичких интереса а то је, време је то већ показало, опасно и за њих саме. Живимо у свету дуплих стандарда и грубе злоупотребе приче о демократији и људским правима. Док се о томе полетно говори, агресивно се газе права других, и то неретко баш од оних који се најгласније заклињу у поменуте вредности - оцијенио је Анђелковић.

Да је тако, указао је Анђелковић, најбоље су на свом примеру осјетили Руси и Срби за које ријечи и даље нису само моменти пропагандног карактера.

- Али то почињу да осећају и Американци, Британци и неки други народи запада, који су веровали да глобална конструкција која се гради на темељима лажи, њима користи и вечно ће бити основ њихове доминације. Данас док помахнитала руља руши споменике у Америци и Енглеској, док се затиру вековни трагови њихове историје а и сама идеја државе извргава руглу, прави је тренутак да се проговори о прекрајању историје, о њеној инструментализацији и бумеранг ефекту који она са собом носи - навео је Анђелковић.

Он је оцијенио да је то Путин то маестрално учинио кроз осврт на Минхен и подјелу Чехословачке, преко сагледавања узрока и посљедица Другог свјетског рата и његовог тока, уз анализу непринципијелности оних који себи дају право да буду арбитри моралности.

"Све то је учино не само због истине о прошлости већ и ради будућности. Сада када је свет поново дошао до опасне раскрснице, историја уистину треба да нас поучи, да нам помогне да избегнемо нове трагедије. Они који себично мисле само на себе, обично не желе да нешто стварно науче из историје нити дају другима да тако поступе, али дошли су до тачке када би морали дубље да размисле колико је то штетно. Више се не ради само о поигравању туђим судбинама већ и о њиховом опстанку! Надам се да су довољно паметни да то разумеју", нагласио је Анђелковић.

Он је навео да су се глобалне противрјечности нагомилале до нивоа потпуног закречења односа међу великим силама и да се на националним нивоима накупило много разорног талога.

- Већ видимо у колико опасном правцу све то води свет. Да из тога не би произашао погубни пожар, који питање је ко ће и у каквом стању преживети, данас без губљења времена мора енергично да се делује. Сажимајући бројне и дуготрајне напоре руске међународне политике усмерене као очувању глобалног мира и стабилности у једну велику иницијативу, зато на крају свог историјски утемељеног текста руски председник предлаже одржавање састанка лидера водећих сила победница у Другом светском рату а од 1945. чланица Савета безбедности Уједињених нација - додао је Анђелковић.

Он подсјећа да је Путин нагласио да би на самиту требало разговарати "о корацима за развој колективних принципа у светским питањима, о очувању мира, јачању глобалне и регионалне безбедности, контроли стратешког наоружања, заједничким напорима у борби против тероризма, екстремизма, и другим актуелним изазовима и претњама".

- А међу њима је, и то како је с правом истакао као посебно важна тема, и велика економска криза изазвана 'пандемијом вируса корона'. Не заборавимо: велики сукоби израњају из дубина огромних привредних и финансијских недаћа - нагласио је Анђелковић, додавши да је Путин у тексту закључио да "ослањајући се на заједничку историју, можемо и морамо вјеровати једни другима", те да ће "то послужити као чврста основа за успешне преговоре".

- Као реалан политичар свакако је свестан да је 'можемо и морамо' често далеко од онога што важи у овом тренутку. Али у кључним периодима битно је одредити идеале којима се тежи. Неће се до њих стићи брзо, нити у потпуности, но битно је имати путоказ који води ка спасу. Такав оријентир је потребан свету а добра прилика да се ради на његовом постављању је одржавање састанка лидера великих сила. Не треба имати илузију да ће и после њега сви проблеми нестати преко ноћи али ако се реализује Путинова замисао почеће трасирање пута ка решавању најопаснијих глобалних изазова. Самит ће сам по себи бити симбол добре воље а из ње пре или касније произлазе и добра решења - оцијенио је Анђелковић.

Он је додао да остаје само једно питање да злокобно лебди над свима нама, а то је "да ли и лидери водећих западних земаља, а поготово САД, ту вољу коначно имају или бар почињу да схватају да су дошли до фазе када ће даље инсистирање на самовољи скупо коштати и њихове народе"?

- Од одговора на то питање у многоме зависи судбина човечанства - закључио је Анђелковић.