Претражи овај блог

субота, 15. септембар 2018.

Вили Вимер: У наредним месецима, у свету ће се много тога променити

У наредним месецима, у свету ће се много тога променити

Вили Вимер

5-6 minutes


Вили Вимер – немачки политичар, с великим словом. Тај бивши депутат Бундестага, државни секретар Министарства одбране СР Немачке, бивши потпредседник ОЕБС и тако даље, никада се није бојао да каже оно што мисли. Ипак, од 2014. године он се у потпуности изражава директно.

Посебно, у својој недавној речи немачки експерт је упозорио све присутне на то да ће се у предстојећим месецима у свету много тога променити. У Сједињеним Државама, по његовим речима, долази до врхунца борба за власт и та борба, заједно с акцијама Русије, као резултат може да дотакне цео свет..."

Кључне тезе

„Кажите, желите ли ви рат с Русијом? Па наравно, не. Али, схватате ли ви да нас управо ка томе гурају? Догађаји у Америци – тај грандиозни рат елита, може да доведе свет до велике катастрофе. Џорџ Сорош, на пример, отворено говори да с његовим могућностима он може и да ће инвестирати против САД. Против америчког курса акција „док за кормилом земље стоји такав председник". Трамп, у одговору каже да ако га смене у свету ће се (не без учешћа његовог и оних који стоје иза њега) све срушити. И то у потпуности може да буде истина.

Та борба за власт и грозница долара може све да нас избрише с лица земље, а њене спољашње нманифестације ми видимо сваки дан у британској и америчкој штампи.

И ето сада кад смо објаснили да последице такве „туче" може да допру до свих нас, важно је схватити ко у њој учествује и с каквих позиција. На пример, Трамп, по мишљењу наших СМИ просто је тиранин, али при томе он до данашњег дана још није почео никакве ратове. И то је потпуно нетипично за америчке председнике. Они тек што бивају изабрани на дужност одмах су почињали рат. Трамп то за сада не чини и управо стога њега мрзе. Он не жели тврди конфликт с Русијом. А сада погледајте на наше СМИ. Замислите се, на чијој страни су европске владе и штампа, ако они грде јединог америчког лидера који не жели да води рат и жели да се споразуме с Путином!? Почињући од Клинтона – сви амерички лидери су водили ратове, а сви руски одлазили у изолацију. Али сада, ни један ни други председник то не чине.

А знате ли о чему не говоре наши СМИ у принципу? О томе да су се и до америчких избора САД већ налазиле на ивици грађанског конфликта. И сада је та вероватноћа још више порасла! Трамп реализује жеље народа – зауставити незаконите ратове и прекинути ток мртвачких сандука у Америку. Али, корпорације и елите нису те ратове тек тако покренули, они од њих добијају профите и не желе да се заустављају. И ето вам питања – ко је купио СМИ Европе и њене политичаре, ако они иступају против Трампа и Путина, а на страни оних који хоће наставак конфликата? Код нас у Немачкој министар одбране долива уље у ватру, час у један оружани конфликт, час у други. Дакле, ко контролише наше елите и медије, ако се чак и Трамп хвата за пружену руку из Кремља, а нама говоре да се с Русијом не може споразумевати?

Ако у САД победе погрешне елите, хаос у Европи и хистерија против Рсуије ће процветати. Ако у САД почне грађански рат, то ће бити ужасно за цео свет. Зато што је амерички народ толико наоружан да чак и цела армија с њим неће моћи да се избори. А хаос у економији САД лансираће цунами по целом свету. То ће бити тотални хаос.

У Америци ће се кроз неколико недеља одржати међуизбори и ако на тим изборима противници Трампа успеју да га избаце као запушач на боци, онда тај ужас неће дотаћи само САД.

Ми сви разумемо да ако би Клинтонова била на власти у управљала, онда би елите које стоје иза ње већ одавно изазвале конфликт с Русијом. Даме и господо, зашто је Немачка дужна да све то подржава? У свету и тако не постоји ни једно ведро прљавштине које не би излили на Путинову и Трампову главу. И ако Трампа одбаце, онда ће наднационалне елите помоћу нас водити игру против Москве.

Пријатељи, ми се управо налазимо у оном граду кроз који опет пролазе тенкови упућени ка „Москви". Али, и ми и ви памтимо она времена, и знамо да наш народ не мора да има такву будућност. Ми морамо да чујемо Путина и да трезвено погледамо на Трампа.

Добар пример је Крим. Тамо се такође све показало не онако како се многима чини. Прошле године, у априлу ја и низ немачких политичара путовали смо на то полуострво. И морам да кажем, да ме је као ретко када привлачио тај пут. Али Кримом ја сам био очаран. Када се налазиш у Јалти, онда с једне стране видиш Црно море, јарко летње сунце, а иза тебе су планине и на њима је још снег. Нама говоре бесмислице о Криму, у ствари он није постао магнет за европске туристе само зато што томе сметају санкције. После 2014. године Русија је тамо извела колосални рад, и сада се Крим не може препознати. Исто оно што имамо с прихватањем Русије, САД, Путина и Трампа. Све је неједнозначно, али у потпуности не тако како нам причају купљене владе и ангажовани медији..."

Превео с руског: Рајко Буквић

Извор: https://bit.ly/2Nt9t3I

amurweb, 4. септембар 2018.

 

Вођа у мантији

in4s.net

Вођа у мантији - ИН4С

4-5 minutes


Поглед на ловћенски масив са звоника ман. Савина (Фото: Н. М.)

Ни у Србији, ни у Црној Гори, бившим југословенским републикама гдје Вучић и Ђукановић владају маниром copy-paste по дозволи странаца, опозиција се за много година неће домоћи зелене гране.

Да ли је то стога што опозиција у Србији и Црној Гори нема оперативну идеологију спрам ове мочваре без владајуће идеологије, да ли је то зато што су гласачи анестезирани техникама специјалног рата у коме отровне ријалитије не треба занемарити ат алл – враг зна – али је једно сигурно: и ово ће проћи.

Но да би поредак у коме се већина не осјећа комотно био замијењен, потребно је глобално мијешање карата. Као народ с великим искуством имамо право да потајно потражујемо да нас та чаша жучи мимоиђе.

Док ми тако тражимо да нас чаша жучи од глобалног мијешања карата мимоиђе, иза све празнијих села пуни се Београд, да би се и он испразнио пошто млади узму диплому и запале у свијет као виши и бољи који одлазе вишима и бољима, а нама да остану доктор Мали, доктор Стефановић и њима слични који крај реченице не могу дочекати у прес цлиппингу колико их је само брига што оде сва памет и расијава се све наше сјеме...

А зашто су најбољи отишли и тек стасали који су, зашто одлазе? Зато што им је пун бееп квислиншких власти и њихових негативних селекција, по којима је могуће да кадар с фалсификованом дипломом буде министар, премијер – контра биолошког рода, а предсједник – и контра кода свога рода.
И сад…

Прича се откако знамо за себе да је црква одвојена од државе. Никад нисмо чули да је држава одвојена од цркве, јер није: увијек је држава уметала ципелу у двери, између олтара и народа.

Широм отворених очију, упознали смо се и са феноменом раскола, о коме деценијама нисмо знали ништа, те спознасмо да ако црква и јесте одвојена од државе, ђаво није.
Ђаво је најближи сарадник државе.

Ђаво је постао савјетник Србији & партнер Црној Гори.
Није још било у историји примјера да народ који је формирао властиту културу на бази једног идеала промијени тај идеал и почне да ствара нову културу на нову тему.

Не. Народи ваплоте дух једино у њима својственој форми и тиме генетски трају у датом оквиру, развијајући га, дијелом модификујући, али не замјењујући и не издајући га.

Црногорска издаја представља не само отпадништво него и културно самоубиство. Истим путем иде Србија, чиме доказује синдром етничке старости.

Зар је било потребно да нам витални ислам сервира муфтију Зукорлића као примјер на длану?

Зар нисмо имали владике који су били и духовни и световни поглавари свога народа? Зар нисмо имали попове-устанике? Што је проблем да се јаве опет и ставе се на чело народа, попут Зукорлића – у демократском поретку?

Свештено лице које би се родило да поведе већински православан народ морало би да зна како би се, чином кандидатуре, медијско небо, сав НВО кал на земљи и амбасадори западних земаља окренули против њега. То би био човјек који нема што да изгуби, јер Србија и Црна Гора изгубише скоро па све.
Срећа па би и иза свештеног лидера кога би вјероватно убили – остало њих море.

Народ који једва дише од историјских силовања, има излаз, знају то чак и демонизоване НВО жене. Али… Црква и оваква каква је, новотарска и разводњена, са златним дворима и аудијима, није нити може бити одвојена од државе.

Све смо друштвене системе пробали, савјест нам је чиста. Сада је ред да српска цивилизација покаже драм виталности тако што ће изабрати свој лични пут оличен у формули по којој је наша перспектива у нашој ретроспективи – или да неславно буде свргнута с историјске сцене.