25.08.2010
Борис АЛЕКСИЋ (Србија)
Покренута истрага против тужилаштва МКТЈ
Први пут у 17 година постојања Трибунала у Хагу донета је одлука на основу које ће се испитати да ли је тужилаштво уцењивало, подмићивало, претило и на други начин застрашивало сведоке како би од њих изнудило изјаве. Одлука је донета по захтеву професора Војислава Шешеља, од стране Претресног већа III, 29. јуна 2010. године.1
Још 23. марта 2007. године поднет је „Захтев проф. др Војислава Шешеља да Претресно Веће III покрене поступак за непоштовање Међународног суда против Карле дел Понте, Хилдегард Уерц – Рецклаф и Данијела Саксона". Тужилаштво је свој скромни одговор предало 12. априла 2007. године да би судско веће којим је председавао садашњи председник Трибунала Патрик Липтон Робинсон 15. маја 2007. године донело налог којим се разматрање наведеног захтева одлаже за крај суђења др Војиславу Шешељу.2
Чега се то судко веће на челу са г. Робинсоном уплашило? Њихов изговор наведен у налогу је био прилично танак. Веће одлаже одлучивање по овом важном захтеву да наводно не би одлагало почетак суђења Војиславу Шешељу. Након 4 године су се сетили да његово суђење дуго траје. Међутим, оптужбе које је изнео др Шешељ на рачун тужилаштва у свом захтеву нису биле ни мало наивне. Овде се радило о озбиним притисцима на сведоке, о тортури коју је тужилаштво спроводило над њима. Сваки суд у свету би прво одлучивао по овом питању. Прво да би се сведоци заштитили и осигурало право Војислава Шешеља на правично суђење. Друго да би се уопште видела доказна вредност њихових изјава. И треће да се притисци не би понављали. Иако је у свим дотадашњим предметима предност давана поступцима за непоштовање суда иако се налогом суда кршило право на правично суђење судско веће на челу са г. Робинсоном стало је на страну тужилаштва.
Поврх свега они су налог потврдили 19. јула 2007. године „Одлуком по Захтеву оптуженог за преиспитивање Налога од 15. маја 2007. године".3 Претходно 5. јуна 2007. године професор Шешељ је поднео поверљиви захтев за преиспитивање Налога. У тој Одлуци судије предвођене Робинсоном подсећају да судско веће има дискрециона овлашћења да одлучи како му падне на памет и да је Војислав Шешељ прекорачио прописани број речи у свом захтеву. Уместо да сву своју пажњу усмери на угрожавање безбедности сведока суд се посветио формалним питањима.
Са друге стране судска већа су показала спремност да на сваку реч тужилаштва покрећу поступке за наводно непоштовање суда од стране др Шешеља. За сада су поренули два таква поступка и питање је где ће да стану.4
Као што смо већ рекли Претресно веће III на челу са судијом Жан – Клод Антонетијем (Робинсон је прешао на њему примеренију функцију председника Трибунала у Хагу)5 одлучило је 29. јуна 2010. године да секретаријат именује пријатеља суда (amicus curiae) чији ће задатак бити да испита да ли има основа за покретање истраге против тужилаштва због притисака на сведоке. Како су нове судије навеле акт је донет јер претресно веће има дискреционо право да преиспитује своје одлуке и како би се избегла неправда.
У својој Одлуци веће наводи нека имена сведока који су након 2007. године (дакле оне године када је др Шешељ поднео захтев за покретање поступка против тужилаштва) у својим јавним сведочењима потврдили да су били под великим притисцима од стране тужилаштва како би лажно оптужили Војислава Шешеља. Сведок Небојша Стојановић је 22. и 23. јула 2008. године у судници изјавио да тужилштво врши огроман притисак на њега и његову породицу. 6
Сведок тужилаштва Александар Стефановић је на суђењу 25. и 26. новембра 2008. године изјвио како је др Шешељ одведен у Хаг по договору тадашњег премијера Зорана Ђинђића, главног тужиоца Крле дел Понте и министра правде Владана Батића, како би био елиминисан са политичке сцене. Навео је да је своје изјаве против Шешеља потписао без читања и превода на српски језик. 7
Сведок Војислав Дабић је 26. и 27. јануара 2010. године приликом јавног сведочења у Хагу потврдио да су му представници тужилаштва нудили азил у САД уколико буде сведочио како му они кажу против др Шешеља. Он је истакао да је потписао само енглеску верзију сопствене изјаве иако не зна добро тај језик. 8 Сведок Јован Гламочанин је на претресу 10. и 11. децембра 2010. године у Хагу изјвио како га је истражитељ тужилаштва присилио да потпише изјаву која терети Војислава Шешеља. 9
У наведеној Одлуци већа наводе се речи још једног сведока тужилаштва чије је име редиговано, а који је истакао на суђењу да његова изјава коју је дао тужилаштву 1996. године не одражава верно оно што је он тада говорио. 10
Иако се то не прецизира у Одлуци судског већа још најмање 13 сведока је потврдило Тиму који помаже одбрану проф. др Војислава Шешеља у Хагу да су представници тужилаштва на различите начине вршили притисак на њих.11
Из наведног јасно можемо да приметимо да су Налог и Одлука (из 2007. године) претресног већа на чијем челу је био Патрик Робинсон и чији је члан био судија Јан Бономи, омогућили тужилаштву да још три године настави са притисцима на сведоке.
Одлука од 29. јуна 2010. године којом се налаже истрага против тужилаштва разбила је илузију коју су годинама стварали тужиоци и истражитељи. Њихове измишљене и нетачне оптужбе, као и њихови измишљени злочину (попут „удруженог злочиначког подухвата") могли су да опстају само до оног тренутка док се није посумњало у њих. Тактика тужилаштва је таква да не трпи било какву званичну критику. У очима јавности они морају да буду безгрешни симбол добра који кажњава – који се свети у име „хиљада жртава" „злочинцима и дивљацима" са Балкана, а то су по тужилаштву Срби (док су сви други српске жртве). У јавности они никако нису смели да буду представљени као фалсификатори, уцењивачи и као тужиоци и истражитељи који се служе тортуром како би изнудили исказе.
Управо из тог разлога на званичном сајту Трибунала у Хагу више од месец и по дана није објављена верзија Одлуке од 29. јуна 2010. године на енглеском и српском језику. Тек након што је на конференцији за штампу у Хагу 18. августа 2010. године један новинар љутито упитао због чега не може да добије тај акт на енглеском језику и истакао да Трибунал у Хагу не објављује јавно одлуке које су лоше по тужилаштво, Одлука је јавно публикована.12 До тада иако су правни саветници др Војислава Шешеља у најмање три наврта информисали јавност о покретању истраге против тужилаштва, медији у Србији (осим Танјуга) и у свету су ћутали о томе.
Истог дана Гардијан је објавио текст под насловом „Карла дел Понте под истрагом због лажних доказа".13 Сада више нико није могао да скрива тај податак лош по углед тужилаштва.
Након тога је и агенција „Сенсе - Трибунал" која предано прати рад Трибунала у Хагу и која је такође више од месец и по дана игнорисала ову вест, објавила да се покреће итрага против тужилаштва, нарвно правдајући тужилаштво.14 Агенцију „Сенсе – Трибунал" иначе спонзорише Европска унија, Холанско министарство спољних послова, Пакт за стабилност Југоисточне Европе на чијем челу је Бодо Хомбах који је и директор немачке медијске групе „Вац" у Србији, и немачки Инститит за спољне и културолошке односе.
Да би се колико – толико одбранили представници тужилаштва Трибунала у Хагу су послали допис медијима у којем истичу да под истрагом нису Карла дел Понте, Хилдегард Уерц – Рецклаф и Данијел Саксон, већ да се они само помињу у одлуци због Захтева др Шешеља из 2007. године којим је он тражио истрагу против њих. Међутим и овај аргумант тужилаштва „не пије воду" јер судско веће у одлуци јасно налаже да пријатељ суда испита све случајеве застрашивања или притисака од стране тужилаштва и да обавести суд о томе. Дакле amicus curiae може да испита све од главног тужиоца до најнижег службеника тужилаштва – цело тужилаштво.15
У наведеној Одлуци Претресног већа III којим председава судија Антонети наведено је да пријатељ суда који треба да спроведе истрагу мора да има искуство у вођењу истраге и да по могућношћу влада француским језиком и добро познаје ситуацију у бившој Југославији.
Наравно Одлука сама по себи је само делимично обављен посао јер ће сада представници тужилаштва покушати да „убаце" себи наклоњеног пријатеља суда.
Подсетимо се да је бивши портпарол тужилаштва Флоренс Артмн у својој књизи „Мир и Казна" навела да је велики број припадника британске обавештајне службе и америчке обавештајне службе убачен у тужилаштво Трибунала у Хагу. Она напомиње и да је тужилац из предмета Слободна Милошевић, Џефри Најс био агент британске обавештајне службе. 16
Поред Флоренс Артман и Марко Атила Хоаре истржитељ тужилаштва који је учествовао у писању оптужнице против Слободана Милошевића тврди да су у тужилаштво Трибунала у Хагу инфилтрирани у мањем обиму припадници британске и америчке обавештајне службе. 17
Дакле јасно је да још пуно тога има де се испита када су у питању тужилаштво Трибунала у Хагу и његови кадрови. Уколико се ове речи покажу као тачне испоставиће се да су оптужнице против Срба писали обавештајци британске и америчке обавештајне службе и њихови агенти, а то је више него довољан основ за ревизију пресуда и целокупног рада Трибунала у Хагу.
_________________________
1 http://www.icty.org/x/cases/seselj/tdec/en/100629.pdf
2 http://www.icty.org/x/cases/seselj/tord/en/070515.pdf
3 http://www.icty.org/x/cases/seselj/tdec/en/070719.pdf
4 Види: http://www.icty.org/x/cases/contempt_seselj/cis/en/cis_seselj_contempt_en.pdf
5 Види: http://www.icty.org/sid/149
6 Одлука, стр. 3, пар. 10.
7 Одлука, стр. 4, пар. 10.
8 Исто.
9 Исто.
10 Исто.
11 Види: http://www.vseselj.com/files/books/Ili%20Karlin%20svedok%20ili%20smrt.pdf
12 http://www.icty.org/sid/10445
13 http://www.guardian.co.uk/law/2010/aug/18/carla-del-ponte-prosecution
14 (http://www.sense-agency.com/ba/stream.php?sta=3&pid=16126&kat=6)
15 Одлука, стр. 10 – 11, пар. 32.
16 Paix et chatiment: Les guerres secretes de la politique et de la justice internationales, Flammarion, 2007, p. 140 – 141.
17 види: http://greatersurbiton.wordpress.com/2008/01/10/florence-hartmanns-peace-and-punishment/
http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3233
