СРБИ БИРАЈТЕ: Бићете слободан народ Евроазије, или робље атлантиста у ЕУ!

СРБИ БИРАЈТЕ: Бићете слободан народ Евроазије, или робље атлантиста у ЕУ!

Борис АЛЕКСИЋ | 22.12.2012 | 07:30

Одлазећа министарка спољних послова САД Хилари Клинтон, свесна незаустављивог јачања Русије и чињенице да униполарни свет, стваран од стране вашингтонских јастребова одлази у прошлост, на кратко је упознала светску јавност са детаљима агресивне стратегије Вашингтона усмерене према Москви. На конференцији министара спољних послова ОЕБС-а у Даблину почетком децембра она је изјавила да њена земља неће дозволити обнову Совјетског савеза.[1] „То се неће звати тако. Зваће се Царинска унија, називаће се Евроазијска савез или нешто слично. Нећемо се задржавати на детаљима. Знамо шта је циљ свега тога и зато ћемо се потрудити да израдимо ефикасне начине како да то успоримо или спречимо", изјавила је Хилари Клинтон. Чини се да је ову, неочекивану искреност америчке министарке „изазвао" руски министар Сергеј Лавров износећи документоване податке о кршењу људских права у Сједињеним државама. По неким медијским извештајима цео сукоб је личио на „мали рат". Сергеј Лавров је посебну пажњу на скупу посветио примедбама на рад Канцеларије за демократске институције и људска права. Подсетивши да су 2012. избори одржани у Русији, САД, Француској, Белорусији, Казахстану, Украјини и низу других земаља, руски министар је приметио да је Запад користи различита мерила у њиховим праћењу и позвао је ОЕБС „да разради правила надгледања избора без двоструких стандарда"[2] Као одговор на ове речи Хилари Клинтон се ничим осим болном истином изазвана, пред целим скупом заветовала да ће САД учинити све што могу да разбију Евроазијски савез и све друге евроазијске интеграције у којима учествује Москва! Међутим, Руси су већ одавно схватили да Вашингтон поред вербалних залагања за мир и сарадњу са Москвом у пракси чини све како би ослабио Русију. Одмах пошто је Владимир Путин објавио да ће се залагати за стварање Евроазијског савеза 2011. године, према њему су полетеле отровне стреле са Запада.[3] „Владимир Путин обнавља СССР" вриштали су уредници и експерти са насловних страна, најтиражнијих листова из САД и ЕУ када је објављен текст тадашњег руског премијера у листу „Известија"[4]. Све то, иако у самом тексту Путин упозорава да је таква тачка гледишта наивна. „Ради се о стварању Евроазијског савеза – јаке економске заједнице у којој ће учесници у потпуности сачувати политички суверенитет а не о обнови СССР-а јер би било наивно стварати или копирати нешто што припада прошлости".[5] У свом чланку Владимир Путин је тачно рекао шта ће чинити уколико поново буде изабран за председника Русије, што се и десило. Он је осветлио будућности која чека Русију, Белорусију, Казахстан али и цео свет уморан од дуплих стандарда Запада. Путин види Евроазијски савез, као темељ који треба да постане један од полова савременог света и да игра улогу ефикасне везе између Европе и Азијско-Тихоокеанског региона. Запад је веома добро схватио његову поруку. Путинов пројекат ће угрозити нови светски поредак и униполарни свет који стварају САД, а који суштински представља амерички хегемонизам. Због тога су већ одавно у Вашингтону и Бриселу активирали све своје снаге како би зауставили Путина и успон Русије. У фебруару 2012. године пред председничке изборе заједничком акцијом, украјинска и руска полиција ухапсиле су у Одеси муслиманске екстремисте који су припремали атентат на руског премијера и председничког кандидата Владимира Путина.[6] Да би решио проблем са конкуренцијом Запад је прво покушао да убије вожда који је започео са обновом Русије и евроазијским интеграцијама. Како наводи руски стручњак за геополитику Игор Панарин, Запад већ увелико чини све што може како би спречио евроазијске интеграције. Главни идеолог те стратегије је агент британске обавештајне службе МИ6 Збигњев Бжежински. Под његовим вођством су аналитичари Оксфордског и Јејлског универзитета, као и специјални Аналитички центар МИ6, који се налази 100 км од Лондона (где је управо био сачињен план помоћи изненадном нападу фашистичке Немачке на СССР 22. јуна 1941. године), израдили операцију „Циклон-3" о блокирању интеграционих процеса Евроазијске уније. Операција је почела у октобру 2011. године, одмах после појављивања поменутог чланка Владимира Путина у листу „Известија". У првој етапи опарације из Лондона у Москву је допутовао са „консултантима" Михаил Горбачов, како би брзо убацио некадашње своје кадрове из ЦК КПСС на низ кључних места у државним структурама као и у руководства водећих средстава јавног информисања. Путину су затим нуђене, одлично плаћене функције високо у „међународној заједници" само да одустане од кандидатуре за председника Русије. После неуспеха тих подухвата у Москву 14. јануара 2012. године долази нови амбасадор САД Мајкл Мекфол, чији задатак је и координација делатности америчке обавештајне службе са невладиним организацијама, „борцима за људска права" који за то добијају паре од САД и Велике Британије. Он је 17. јануара организовао сусрет са опозицијом ради анализе настале ситуације.[7] Лукава лисица је почела да се претвара у прождрљивог вука. Русија је због тога била принуђена да се брани од субверзивног деловања прозападних НВО и нових обојених револуција, па је у јулу 2012. године Дума усвојила закон по којем се невладине организације, које се баве политиком и финансирају из иностранства именују за „стране агенте".[8] Јасно је и због чега Запад не трпи конкуренцију и неће, како је навела Хилари Клинтон, дозволити стварање Евроазијског савеза. Евроазија је вишеструко моћнија и перспективнија од ЕУ и САД заједно. Више од тога, она је једина нада за човечанство које тоне у трулежу палог западног света. Пред евроазијским интеграцијама због енергетског богатства, природних ресурса и људског потенцијала - оне евроатлантске изгледају слабе и без перспективе. Овде треба узети у обзир податак да чак и америчка Сити група, наводи да ће Русија, Кина и Индија 2025. године имати најмоћније економије на свету[9], док поједини прозападни медији признају да руска војска полако, али сигурно постаје најмоћнија на свету.[10] Разлике између евроазијског и евроатлантског концепта су суштинске, неизбрисиве и огромне. Евроатлантски систем је систем поробљене Европе којом доминирају „таласократије" САД и Енглеска, системом војних база, терористичких ћелија, мафије и мреже финасијских институција које намећу народима и државана дужничко ропство, искоришћавајући њихова природна богатства. Оне су лукаво реализовале своју историјску шансу, подстрекивале међусобно уништење СССР-а и Немачке, као и слабљење Старог континента како би њиме потпуно овладале. Александар Дугин наводи да су  атлантисти - стратези Западне цивилизације и њихове марионете у другим деловима планете који теже томе да читав свет доведу под своју контролу, да читавом човечанству наметну западној цивилизацији својствене социјалне, економске и културне стереотипе. Атлантисти су градитељи „новог светског поретка" – устројства света какво никад раније није постојало, својственог апсолутној мањини становништва планете – западној елити која има за циљ смањење светске популације и увођење, тзв. „златне милијарде" којом ће као робовима господарити из својих земљских рајева.[11] Са друге стране Евроазијство је по А. Дугину светоназор, философија, геополитички пројекат, економска теорија, духовни покрет, језгро консолидовања широког спектра политичких снага.[12] Овим речима можемо још само да додамо чињеницу да Путинов Нови патриотизам Евроазијство одређује као заштитника традиционалних религија, и темељи га суштински на Православном систему вредности, што је услов без којег покрет не би могао да успе. Нпр. Николај Трубецкој у својим делима до детаља објашњава значај Православља као интегришућег фактора евроазијске империје - Русије. И српски народ ће морати да се определи којим ће путем да крене. Док САД и ЕУ комадају Србију, а њихов осиромашени уранијум и даље односи жртве међу грађанима, Русија отворено нуди Београду да буде четврти центар Евроазијског савеза! Како истиче проф. Игор Панарин, Евроазијски савез треба да има четири престонице – Санкт Петерсбург, Алма Ату, Кијев и Београд.[13] Посматрано из угла сакралне географије Москва остаје оно што је и била – Трећи Рим. Међутим, приближавањем ЕУ и НАТО, Србија се јасно сврстава на страну евроатлантског концепта који своје канџе усмерава према Русији и њеним богатствима. Квазиелита на власти већ 12 године намеће српском народу евроатлантски концепт и ставља га на исту страну са терористима, трговцима људских органа, наркомафијом, као и њиховим креаторима из САД и ЕУ. У том поретку Срби могу да буду само робови атлантизма и отпадници од своје историје и славних предака, најамна војска које ће учествовати у походу на Русију. Међутим као део Евроазијског савеза, Срби ће бити један од његових ослонаца, слободан, усправан народ који ће се борити раме уз раме са својом браћом против Империје зла. Света је дужност сваког Србина да ником и никад, не дозволи да нашу државу и народ окрене против братске Русије. Онај ко окреће Србе против Руса, ма каквим се лукавством служио, непријатељ је који завређује само презир. Сваки напад на Русе, је и напад на Србе, а када до тога дође сви ћемо бити у обавези да се боримо против заједничког непријатеља – До победе! [1]  http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:410682-Moskva-Americki-desant-na-Sovjetski-savez [2]  http://ruskarec.ru/articles/2012/12/09/rusija_nezadovoljna_radom_oebs-a_18641.html [3]  Известија 03.10.2011, В.В. Путин, Нови интеграциони пројекат за Евроазију је будућност која се сада рађа. [4]  http://www.enovosti.info/lat/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=29812&Evroazijski-savez-i-mesto-u-istoriji [5]  http://rt.com/politics/union-putin-integration-soviet-207/ [6]  http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:368050-Sprecen-atentat-na-Putina [7]  http://www.standard.rs/igor-panarin-poceo-je-ciklon-3-americko-britanski-plan-blokade-evroazijskih-integracija.html [8]  http://ruskarec.ru/articles/2012/07/13/nevladine_organizacije_postaju_strani_agenti_15747.html [9]  http://gdeinvestirati.com/makroekonomija/svet/10324-do-2025-najmocnije-ekonomije-sveta-bice-kina-indija-i-rusija [10]  http://www.blic.rs/Vesti/Svet/292154/Rusija-stvara-najjacu-ratnu-mornaricu-na-svetu [11]  А. Дугин, Део Програма Међународног евроазијског покрета, објављен у руском часопису „Геополитика" бр. 13. [12]  Исто. [13] http://www.diplomatija.com/sr/2750/news/dr-igor-panarin-interes-da-se-spase-ljudska-civilizacija-zahteva-tesni-savez-i-dejstva-dr%C5%BEavotvornih-lidera-rusije-i-sad/

http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/22/srbi-biraite-bihete-slobodan-narod-evroaziie-ili-roble-atlantista-u-eu.html

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: ДВОЈАЦ

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: ДВОЈАЦ

Да је кренуо свако на сваког и да овај сулуди рингишпил толико убрзава да ће осовина пући и све се откачити у три лепе ка небу, и да Србија догорева уз цику и лом, то више не налажу закони политике, већ закони физике.

Најпре су Вучић и Дачић – нови Миљеник Империје и Миљеник Рецидивист – међу собом заиграли ва банк за Врховог Миљеника Империје. У тој суманутој трци света за кога нема сутра, у спринту где се побеђује за прса ко ће Империји да понуди више, дотрчало се, много пре времена. Дотрчало се чак до договора о размени дипломатских представника Београда и Приштине, еуфемистички названих „официри за везу" иако за сада та ствар ни Империји није била оглаву. Наравно, питање је докле ће они ићи у тој бесмисленој трци, који ће се од њих први сетити да би могао и да призна Косово, и хоће ли онај други одговорити тако што ће се ставити на чело Шиптара и сам провести чишћење Срба са Севера, па да види овај други коме је он нашао да признаје Косово.

Потом је Вучић понизио Тому хапсећи Мишковића, док то исто са Дачићем не престаје отварајући истраге против његових људи да би се рекло како више нико ко је за последњих шест месеци прошао поред згаде СПС не иде на спавање, а да није спаковао торбицу са четкицом за зубе, топлим чарапама и нечим против затворских шуљева (Да се разумемо, тешко је ту оманути, јер ће се пре наћи невина у Улици фењера него невино оптужен у СПС, наравно под условом да буде оптужен.)

ОЛИМПИЈАДА У ДАВАЊУ Дачић, наравно, не престаје да бесни на Тому што га не брани од Вучића, уосталом сви виде ко је ту први почео. Тома потом понижава обојицу, лупивши на њихова грандиозна обећања око Косова своју платформу, поред које они не могу Империји да испоруче ни пола од оног што су обећали и ни десети део од оног колико су спремни. Истина, са таквом платформом, као што они Косово не могу да предају, тако ни Тома не може да га брани, док странци, запамтивши колико су им ова двојица обећали, сикћу на ту исту платформу, а Дачић их умирује, сада и он понижавајући Тому, како ништа ту „није свето писмо" и како ће он ипак дати и више, и брже, и уз песму.

Колико јуче, страховао је пристојан свет од тога да ће странци успети да владу ставе на колосек поред жутих, па да се с њима утркује у типичној српској распродаји „све за ништа", не слутећи да ни жути то више не прате и да их је, конкуришући један другом, двојац из владе оставио далеко иза себе. Наравно, оно што ни Дачић ни Вучић не могу да разумеју нити да виде са тог рингишпила који вози све брже врло је једноставна ствар: за четири месеца владавине Империја их је више потрошила него него што је потрошила Бориса за две године, а њега је баш трошила.

И тако ће Вучић, ако преживи сударе своје амбиције и обневиделости – што је код њега већ виђен притисак сто са двеста – за неки месец бити начисто с тим да његова борба против криминала и корупције код Срба ствара тренутну заљубљеност, али да ту нема љубави за њега. Дачић ће, опет, ако преживи сопствене изјаве и ако се већ наредних дана услед неке од њих под њим не отвори земља, ускоро морати да се суочи да су од његовог политичког кредибилитета остале само крпе и да је, бежећи целу деценију од новог Петог октобра, доспео у опасност да упадне у нешто много теже и смртоносније.

КАКВА КОРИСТ ОД ЊИХ Док се они утркују, пљујући се међу собом, гребући и претећи, похвале из иностранства греју их и запљускују. Код куће их хвале Весна Пешић, Вук Драшковић, Небојша Прокић, невладин сектор ћути и држи им палчеве, да им не малерише, још само да укапира колико их воли и Теофил Панчић. Медијска елита, која их је до јуче описивала као преједноставне облике политичког живота, одушевљена је њима двојицом, све жалећи што на време нису открили њихов таленат. Јер ово је прва власт у историји Срба која није терала медије да прате њихову политику, већ је с песмом преузела политику коју заступају ти исти медији. Притом, док двојац, на радост свег овог полусвета, обавља посао који пре њих није могао да обави нико јер никога још рингишпил није толико завртео, они не виде да иза аплауза те елите нема дивљења, већ само суспрегнутог презира, какав се показује само пред нижим врстама када нам докажу колико су спремне да учине да би личиле на нас, и када то раде толико савршено да све изгледа савршено,осим што само ми знамо да то неће постати никада.

И ту више политичка анализа не помаже, ко још може да се бави тиме шта њих двојица могу да ураде за Србију, када су толико мало спремни да ураде и за себе. Осим једног: ово што они раде то више није ни колонијална управа, већ њена карикатура, и ако је у Србији још остало некога ко може да види даље од вечерас, можда им и тај аплаудира јер, кад та осовина пукне, и тај рингишпил полети у небо..., ваљда ће тада наступити тај тренутак тишине када ће се моћи чути нека разумна реч и кад ће се положити нека цигља за нешто што до вечерас нити ће бити готово нити срушено.

Или на српском: ваљда је и тај двојац за нешто добар. Ја, истина, не видим за шта, али ми нешто каже да има неко ко и то види. Иначе свет не би имао смисла.

 

 http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-dvojac.html

 

Завртањ

Завртањ

Пошто је сва неозбиљност око питања Косова и Метохије показана, сада званична Србија тражи ентитет за Србе на северу

„Завртањ" је окренут... Како то обично бива проклети круг неправде-притиска-попуштања-фрустрације-лажи је пређен, сада је дошло време за понављање процеса. Пре годину дана Србија је, једина од држава које су учествовале у југословенским ратовима, испунила све услове Хашког трибунала, онда су уследили нови захтеви у вези са Косовом и Метохијом. Прошла влада их је срамотно извршавала али су у Берлину и Вашингтону приметили да то може орније и боље. Затегли су мало са кандидатуром за чланство у ЕУ и потпомогли опозицију на изборима. Нова влада није управљала Србијом ни стотину дана, а нашли смо се под новим и тежим притисцима. Хашки трибунал се коначно представио као део ратних напора против српског народа. Одмах после те отужне представе, добили смо „задатак" да успоставимо границу са независним Косовом. Садашња влада, уверена да нема опозицију на десници и рањивија на недостатак страних кредита, спремније извршава налоге. Постала је актуелна прича о српском ентитету на северу Косова.
Чујемо од министра Илића да су „други довели владу у теснац", вели још да је „Устав закомпликовао неке ствари око Космета"(!?)

Наравно ни новој влади није блиска замисао о демократској расправи у Народној скупштини о решењу за Косово и Метохију. Пре пет година званична истраживања, које је поручило Министарство за Косово и Метохију, показивала су да је већина грађана за историјски споразум са Албанцима и поделу покрајине. Али тада су актуелне парламентарне странке имале друга посла: требало је једни друге да изварају и добију изборе. Надали су се да ће моћи да одлажу решење и да ће неког другог да снађе одговорност за решење статуса. Владу и опозицију није много брига што је скупштина донела десетине резолуција, декларација, закона, чак и један Устав, који се противе сваком од решења која су данас у оптицају (укључујући ентитет и поделу). Сви су они томе кумовали и сада имају образа да придикују како је прекасно за споразум. Пошто је сва неозбиљност око овог питања показана, сада званична Србија тражи ентитет за Србе на северу. Афере и медијска борба против корупције прикривају пуно и безусловно признање независног Косова. Ипак, нико од наших посланика и министара не размишља о томе да се спрема и следећи завртањ. Прво ћемо помагати укидање Републике Српске (циљ је да она постоји колико и суверенитет државе Србије на независном Косову). Србију, која је јемац Дејтонског споразума, уцењиваће кредитима и наравно осамостаљивањем АП Војводине.

Наша јавност можда није приметила, али прва чарка у новој борби за опстанак српске државе на северу наше земље је недавно завршена.
Уставни суд је рекао своје о деловима Статута АПВ, на изборима су по ко зна који пут смрвљене аутономашке странке, изгубиле су поново Нови Сад, прескупа кампања за стварање војвођанске нације завршила се потпуним дебаклом. Мала удружења грађана и огранци појединих странака показали су се утицајнијим од партија, невладиних организација, читавих установа аутономије, пребогатих фондација из САД и ЕУ. Мада, треба рећи, ово је била само припрема. Пут је јасан. После више од деценије припреме, након неминовне поделе у ДС-у, биће створена некаква „Демократска партија Војводине", која ће уз помоћ новца из иностранства, злоупотребљавајући буџет и установе АПВ, полако стећи потпуну власт на северу. Затим ће припадност покрету за отцепљење и војвођанској нацији бити услов за државно запослење, бесплатно школовање у иностранству, укратко припадност елити... Сваки демократски одговор биће ометан финансирањем или макар медијским подстицањем недемократских и екстремних политичких снага српског народа. Пут ка независности биће спор, али сигуран колико је сигурно да је СР Немачка моћнија од Републике Србије. Ако из Београда наставе да избегавају суочавање с процесом, ако сами не диктирају „дневни ред" догађаја, не спрече злоупотребу оправданог незадовољства тако што ће створити регионе у Срему, Банату и Бачкој и преместити главни град Србије у Нови Сад... исход ће бити предвидив и лош.

Буџет АПВ представља добар пример. Он износи око 628,3 милиона евра!
Као, то је мало: иако државни буџет финансира школство, војску, полицију... Па буџет независне Босне и Херцеговине је једва 25 одсто виши (а финансира војску, део полиције итд). Пошто у Новом Саду минијатурна и исувише утицајна војвођанерска мањина често спомиње европске (можда хрватске) узоре, ето им Истре. Жупанија нема аутономију. Буџет јој је 15 пута мањи од војвођанског (у поређењу са бројем становника, површином и животним стандардом за 75 одсто нижи) а она учествује у хрватској привреди у већој мери него Каталонија у шпанској.

Чедомир Антић

Напредни клуб


објављено: 20.12.2012.

http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Zavrtanj.sr.html

Pravo u centar | 20/12/2012 12:20

Svaka cast na ovom clanku! Svakom ko ne zivi u utopistickim iluzijama o "evropi" je jasno da ce se razlaganje nase drzave nastaviti.
Nazalost, mnogi to ne vide ili ne zanima. Ali pitanje svih pitanja je> kako spreciti ove procese koje g. Antic lepo opisuje? Nazalost, ni on sam nije dao odgovor na ovo pitanje. Dao je dijagnozu, ali nije preporucio lekove da se popravi stanje. To je veliki problem, jer mnogi nacionalno svesni ljudi, zabrinuti za sudbinu svoje zemlje uocavaju lose stanje i predvidjaju sta ce se desiti, ali malo ko jasno i odlucno sme da kaze da je ovaj i ovakav "put u srecnu porodicu evropskih naroda" put u provaliju i da je neophodno da glavu okrenemo i na drugu stranu, ka Istoku. Ako treba i ruske baze da se prave po Srbiji, neka se prave. Za Zapad cemo doveka biti "mali Rusi" na Balkanu i ne treba ocekivati nista prijateljski sa njihove strane.
Tako da ako treba da privezemo nas mali camac za veliki brod neka bude to ruski brod. Jer ovako tonemo sigurno.

Mića Smederevac | 20/12/2012 15:25

Za desetak godana kada se Amerika potpuno zaglavi i ratove koje vodi i koje namerava da vodi,a Rusija još više ojača,mi ćemo ući u GEOGRAFSKU EVROPU t.j. u Evropu bez Amerike ali sa Rusijom.Zato sa Kosovom ne žuriti,pregovarati da bi smo bili u igri,a Vojvodinu zauzdati kao što je u tekstu rečeno.

Jaka ličnost | 20/12/2012 15:50

Nama trebaju jake ličnosti. Ne autokrate, već ljudi od struke i integriteta, koji često ne menjaju stav. Mi i dalje pitamo za mišljenje ljude koji su 90-tih hteli da seku ruke. Danas im je Brisel nova Sveta Gora. Evo npr. ministar nije znao za značaj mirovnih misija, ali ga je vlast prosvetlila. Retki su ljudi kao Antić, Koštunica... Proverene demokrate kojima čast i znanje ne dozvoljavaju da se toliko pogube ili unize.

Djordje Konjikovic | 20/12/2012 16:50

Steta sto G. Antic nije dao nijedan predlog za resavanje navedenih problema, nijednu ideju, nijedan licni stav

Dragana Lazarevic | 20/12/2012 17:49

Dragi G. Anticu, sve shto ste napisali potpuno je istinito i, nazalost, neizbezno u datom istorijskom trenutku. Vrlo chesto sam u prilici da iznosim slichne stavove u Britaniji. Za to imam i podrshku Vasheg nekadashnjeg mentora, Dr J.R. Whittam-a, kome povremeno prevodim tekstove iz "Politike." I on se slaze sa Vashim mishljenjem i pridruzuje se pozdravima koje Vam upucujem.

petar nemec | 20/12/2012 17:52

Besprekoran rezime naše stvarnosti i svodjene problema u surovu istinu koju političari izbegavaju radi svog rejtinga. Ali kao i do sada na kraju će "film snimljen po scenariju Amerike i Evrope" a Rusi će biti kao i obično samo gledaoci.Pa dokle tako "za jednog ubijenog Nemca ubijeno 1oo Srba"....Trebalo nas je biti na pragu 21.veka oko 2o miliona a nas ima oko 7 miliona sa tendencijom nestajanja...Država Srbija najlepša na svetu sa narodom čiste duše, trpi tortutu svojih vladara već stotinama godina.Shvatite jednom da pravila igre odredjuju najbogatiji a time i najjači i nadjite već jednom mesta ovoj maloj državi dužine 6oo km. i širine 4oo km. za stolom ostalog sveta.Dokle da skupljamo mrvice ispod stola...Sramota.....Od Stefana Nemanje do Tome Nikolića je užasno dugačak period i zaista je došlo vreme da Srbija bude država jednom i zauvek sa jasnim granicama i srećnim narodom...Bili kakvi ustupci danas, budućnost će pokazati da su oni bili mali u odnosu na živote naše dece ...