среда, 8. јул 2009.
Косовски олтар и европски бонуси
Петар ИСКЕНДЕРОВ
Косовски олтар и европски бонуси
теги: Косово
Сасвим су прозаично српске власти обележиле ове године годишњицу историјског за српски народ и целокупни православни свет догађај - 620-ту годишњицу битке на Косову Пољу. 28. јуна 1389. године, на дан Светог Вита (на српском – Видовдан), војска српског кнеза Лазара пружила је херојски отпор бројчано надмоћнијој војсци турског Султана Мурата Првог и доживела пораз. Србија је постала вазал Османлијске империје. Битка на Косову у српској традицији сматра се бриљантним догађајем, примером хероизма и жртвовања српског народа. Легендом је постао подвиг Милоша Обилића, касније проглашеног свецем, који је мачем распорио Мурата Првог у његовом шатору.
28. јуна 2006. године у то време премијер Војислав Коштуница посетио је Косово, састао се са лидерима српске заједнице и учествовао у богослужењу у православном манастиру у Грачаници. У разговору са премијером старешина косовске епархије Српске православне цркве, епископ Рашко-призренски Артемије истакао је, да је Косово „духовна и културна колевка" Срба, „српски Јерусалим". „Читава је Србија – храм, а Косово – олтар тога храма". Војислав Коштуница тада је изјавио, да му је долазак у Грачаницу омогућио да „понови оно што треба да зна сваки Србин. Косово је увек било и увек ће остати део Србије".
Ове године косовски Срби, нису дочекали на свети дан за цео српски народ ни актуелног премијера Мирка Цветковића, ни председника Бориса Тадића. Једино је министар за питања Косова и Метохије Горан Богдановић одлучио да посети северне регионе покрајине. Али он то нипошто није учинио у намери да подржи косовсске Србе. Циљ му је био да убеди те косовске Србе...да одустану од својих протеста поводом делатности у покрајини цивилно-полицијске мисије Европске уније. Оне исте мисије која на најочигледнији начин реализује на Косову злогласни „Ахтисаријев план", којим се предвиђа јачање института независне косовске државе.
Током последњих дана косовски Срби су организовали протесте против покушаја мисије Европске уније да пооштри царински режим на административној граници Косова са осталом Србијом, на чему инсистирају албанске власти у Приштини. Масовне манифестације праћене су блокадом аутомобила мисије ЕУ на путевима који воде према контролним пунктовима на административној граници са Србијом. Лидери акције протеста наглашавају, да својим чињењем они потенцирају припадност Косова Србији, о чему неуморно говоре и политичари у Београду.
Међутим, код актуелних власти Србије речи се често разилазе са делом. Тако се догодило и овог пута. Министар Богдановић се упутио на Косово уочи годишњице Косовске битке не ради тога да би изразио подршку српском становнишптву покрајине, које у веома тешким условима наставља своју свету борбу за српско Косово, већ ради тога да би се солидарисао са албанским сепаратистима и њиховим западним покровитељима. Још пре свог доласка на Косово он је деловање косовских Срба означио као „обичну провокацију", што је изазвало природно негодовање са њихове стране. У резултату се пиар-акција господина Богдановића завршила скандалом. Чланови београдске организације са симболичним за Србе називом „Покрет 1389" блокирали су и гађали каменицама у подручју Лепосавића на северу Косова колону аутомобила, у којој су се налазили министар за питања Косова и Метохије Горан Богдановић, министар културе Небојша Брадић и саветник председника Србије Млађан Ђорђевић. У изјави коју је емитовала организација каже се, да су њени активисти покушали да "зауставе министра Богдановића и од њега затраже објашњење и извињење" због његових изјава које су шокирале косовске Србе. Богдановић је касније у разговору са новинарима апеловао, да се „не придаје значај оном што се догодило" и поново потврдио свој став о „провокацији" протеста Срба који живе на северу покрајине.
Индикативну трансформацију доживела је у последње три године политика Београда на најзначајнијем за судбину државе косовском правцу. Очигледне су демагошке изјаве које долазе из српских владајућих кругова о њиховој намери да до краја бране српски суверенитет над Косовом. За српске власти данас је важније да заслуже похвалу чиновника Европске уније и натовских генерала, него ли да бране позиције које су завојеване у вишевековној борби српског народа против туђих поробљивача. Косовске Србе данас издају и продају не само међународни представници, који уместо да спроводе одлуке ОУН, форсирано стварају нову албанску квази-државу у центру Европе. Још циничнија издаја челичи се у Београду.
А није то и први пут у последњој деценији борбе Срба за свој опстанак као народа. Аутор ових редова у више наврата разговарао је са представницима босанских Срба о улози коју је руководство Србије и Југославије (тада на челу са покојним Слободаном Милошевићем) одиграло у критичним за босанску Републику Српску месецима 1995. године. Речи о „издаји" и „злочиначком споразумаштву са Западом" нису и најснажније у лексици босанских Срба, који нису заборавили одбијање српског руководства да пружи војну подршку Србима у Републици Српској, која им је била толико неопходна. Јер босански муслимани су отворено добијали директну војну помоћ од НАТО и земаља исламског света. Чак су и у руском МИП, где се по традицији са великим опрезом односе према разматрању унутарполитичких проблема у Србији, дипломате са правом анонимности апострофирали да је управо бивши премијер, а сада лидер ДСС Војислав Коштуница остао један међу малим бројем актера српске политичке сцене који су задржали принципијелност и који јасно поимају истинске српске државне интересе...
Данас београдске власти поново покушавају да се ограде од својих „забринутих" саплеменика који живе с ону страну вештачки створених граница. Српска владајућа врхушка и овог пута рачуна на бонусе од новопечених вашингтонских и бриселских пријатеља. Међутим, вишевековна балканска историја неумољиво сведочи: Срби немају пријатеље на Западу. Није случајно што су управо Срби смислили термин „Само слога Србина спасава". Можда господину Богдановићу и компанији и овај слоган изгледа провокативним...
_________________
Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар економских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј».
http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2279
