Претражи овај блог

понедељак, 11. април 2022.

Сребреница, Рачак и Буча, исто лице западне пропаганде: Финска професорка разоткрива лажи америчко - нацистичке дијаспоре

in4s.net

Сребреница, Рачак и Буча, исто лице западне пропаганде: Финска професорка разоткрива лажи америчко - нацистичке дијаспоре - ИН4С

7-8 minutes


Пропаганда река од прошле недеље ме је снажно подсетила на пропаганду око уништавања и окупације Југославије, коју су покренуле САД – ЕУ – Немачка пре 30 година. Акције маркетиншке фирме „Рудер-Фин", које су плаћале и подржавале ЦИА и америчко-нацистичка дијаспора, личиле су на данашњу западну пропаганду

Сада то није само једна фирма, већ више од 100 пропагандистичких фирми. О свему овоме у ауторском телсту за „Вечење новости" пише професорка Пирко Турпеинен-Сари.

„Рудер-Фин" је имао тада сталну сарадњу са 400 новинара, којима су давали информације које су ЦИА и америчка спољна политика и БНД, ЕУ и Немачка желели да пренесу.

Новинари су морали само накратко да посете места догађања да би се осетио тај укус оригиналности и крви у њиховим причама.

Срби, који су подржавали међународно право, морали су бити демонизовани. Генерал Ратко Младић морао је по овом наративу бити окарактерисан као „ратни злочинац", баш као што је председник Путин у садашњем сукобу у Украјини.

Експлозије на тргу Маркале и у реду за хлеб биле су акције „лажне заставе" којима се оптужује друга страна и дале су повод да НАТО бомбардује Србе.

„Сребренички масакр" је наредио председник Клинтон још 1993. године. Реализација „масакра" почела је у августу 1995, приликом посете званичника Хашког трибунала Тузли. Истовремено, раме уз раме са њим био је и званичник УН који је интервјуисао Сребреничане, од којих нико није видео масакр.

На столу имам велику књигу: „Сребреница, стварност и манипулације". Чланке су писали научници, генерали, команданти УН од којих је генерал Кареманс објаснио колико је велики политички притисак био непосредно после сукоба, да се опише шта се догодило, према западном наративу.

Упркос свим доступним информацијама, први пропагандни наратив је веома жив и поново се користи у информационом рату у вези са руском војном операцијом у Украјини.

За мене је најболније да својим унуцима кажем у којој мери је финска влада на челу са Павом Липоненом била спремна да служи САД и Немачкој.

Полиција Владе Србије обавестила је медије и друштво да ће 15. 1. 1999. године село Рачак на Косову испразнити од терориста и оружја пошто су Албанци претходно убили локалне полицајце. Камере АП-ТВ снимале су борбе од раног јутра до поподневних сати негде до 15 часова. Неколико новинара, инспектора ОЕБС-а било је стационирано на врховима брда.

 

Тела погинулих нису могла да се извуку са брда јер се спорадично пуцало на правосудне службенике који су покушавали да ураде судски увиђај.Пошто су сутрадан дошли судија и полицајци да провере безбедоносну ситуацију, Вилијам Вокер је већ био на месту догађаја са великом групом новинара. Група се окупила око једног јарка, који је био пун лешева – 45, све њих заједно. Вокер је тврдио да су људи погубљени на бруталан начин. Одсечене главе, упуцане у врат док су жртве покушавале да се попну из јарка.

Ова лажна изјава је телефоном послата свим НАТО владама током викенда, пре него што су новинари објавили своје чланке и филмове за јавност.

Југословенска влада је позвала фински форензички тим да проучи тела у Рачку и открије да ли су жртве умрле од погубљења или борбе. Фински форензичари су утврдили да нико није упуцан са кратке удаљености, као што је Клинтон тврдио. Није било ни малолетника.

Влада Финске је одабрала стоматолога Хелену Ранту за председавајућег форензичког тима.

Шта су њене колеге заиста утврдиле, уопште није објаснила медијима. Уместо да јасно каже резултате, она је филозофски размишљала о стварима које нису имале никакве везе са задатком тима. Израз злочина против човечности био је у њеном речнику, а не у чињеницама.

После свега Влада Финске је у сарадњи са немачким министарством спољних послова одлучила да трајно сакрије резултате форензичког тима. Главни специјалиста форензичког тима, светски познати професор Анти Пентила није могао да прихвати овакав крајњи резултат. Резултате је објавио у међународном форензичком часопису – две године након што су се бомбашки напади догодили.

Због одлука финске владе, бомбардовање Југославије почело је неколико дана након медијских изјава Хелене Ранте. Фински медији не знају за америчке и британске војне саветнике у Украјини. Они не знају да је нацистичка војска, у војном државном удару, неприметно интегрисана у украјинску војску. Не знају да је руски језик забрањен у јавности, као и образовање.

Западни медији су тврдили да су руске снаге бомбардовале породилиште у Маријупољу. Без икаквих даљих информација, председник Финске и премијер Марин оштро су осудили стравичан напад Руса на болницу.

Само неколико дана касније до публике је стигла информација да је болницу заузео украјински батаљон Азов, који је пре бомбардовања испразнио болницу због својих пацијената. Такође је постало познато да су азовске снаге злоупотребиле пацијенте и спречиле их да побегну из града пуцајући на њих током евакуације.

У близини главног града Кијева, у граду Буча, руска војска је оптужена за убијање цивила и остављање тела по улицама. Након првобитног извештаја, фински председник и премијер поново су на „Твитеру" осудили бруталност руских војника.

Из неколико извора се чинило да је прича другачија.

Након што су руске трупе напустиле град 30. марта, градоначелник Буче се радовао повратку града у руке украјинске војске, а нацистичке групе Азов су стигле следећег дана.

Чланица градског већа у војној опреми хвалила се на телевизији да је стигао Азов и почео да чисти град од сарадника. Убијали су цивиле који су на рукама имали беле траке које су руским војницима симболизовале да су ти цивили њихови пријатељи.

Иља Кива, посланик у украјинском парламенту и председник Социјалистичке партије, пријавио је да су убиства руских снага у Бучи лажна акција коју је планирала и организовала СБУ, украјинска обавештајна служба, заједно са МИ6, британском обавештајном службом.Маријупољска фабрика челика у Донбасу је сада последњи бастион нацистичко-азовске армије. Један део команде те војске побегао је у два хеликоптера.

Међу путницима су били војни саветници САД, као и у Сирији. Након ослобођења Алепа, амерички и други саветници НАТО-а пронађени су у цементним тунелима које су западне снаге изградиле за побуњеничке борце.

Зашто врх Финске подржава лажне информације у случају за случајем, иако нема доказа шта се заиста догодило? Зашто Влада Финске крије форензичке резултате онога што се догодило у селу Рачак у зиму 1999. године?

На правој страни историје

Сада је ред на Русе да буду на месту Срба. Руси су успели да победе нацистичку инвазију 1940-1945. Они никада неће заборавити злочине нациста, без обзира на то да ли су сада у источној Европи или Украјини. Руси су на правој страни историје, граде мултиполарни свет заједно са земљама које су уморне од америчких зверстава, војног угњетавања, убистава, економских санкција, неправде и колонијалног односа према другим земљама.

(Новости)

 

Рат у Украјини: Чијим очима веровати

politika.rs

Рат у Украјини: Чијим очима веровати

Јелена Церовина

6-7 minutes


Изгледа да ће украјински рат бити крвавији и суровији него што је ико могао да предвиди. Још испред очију светске јавности нису избледеле слике десетине тела Украјинаца по улицама Буче, малог места близу Кијева, за које је чуо ваљда свако на овој планети, а Володимир Зеленски тврди да има још нешто горе и од Буче. Украјински председник упозорава да је ситуација у оближњем месту Бородјанка још страшнија јер је много страдалих у рушевинама зграда.ТЕРЕТ НЕПОВЕРЕЊА: Свет је сагласан да се у Бучи десио ратни злочин за који је крива Русија. Москва је суспендована из Савета за људска права Уједињених нација. У Бучу је одмах отишао и Зеленски, а онда су се друштвеним мрежама почеле ширити његове фотографије с лица места, на једној је тужан, на другој се смеје. Па ко у шта жели да верује. Неколико дана није било потврде аутентичности снимака из Буче, а онда су немачки медији објавили аудио-снимак са радија за војну комуникацију који је, кажу, пресрела немачка обавештајна служба БНД, а на коме се чује како руски војници причају о убиствима украјинских цивила у Бучи. На једном снимку, како су пренели немачки медији, руски војници причају о томе како су испитивали људе, а затим их убијали.

Узалуд негирање руских званичника да нису одговорни за масовна убиства у овом месту. Украјинска верзија онога што се догодило је, како је рекао Сергеј Лавров, „лажни напад" чији је циљ подривање Москве. Догађај је, тврди руски шеф дипломатије, „инсцениран". Међутим, чак и да су у праву, тешко је да могу убедити већину света јер су ономад, пред сам упад у Украјину, тврдили како западне обавештајне службе лажу, те се чак и подсмевали таквим најавама. А онда се 24. фебруара десила „специјална војна операција у Украјини". Можда је забуна настала јер су на Западу најављивали „инвазију".

КАД МОСКВА ПОВЕРУЈЕ АМЕРИЦИ: Још, додуше стидљиво и полако, испливавају и снимци злочина које чине украјински војници. Најсвежији је потресни снимак убиства групе заробљених и рањених руских војника у селу близу Кијева. Сличних смо се, нажалост, нагледали из ратова на простору бивше Југославије пошто сваки рат на површину избаци људски муљ. На снимку се види како украјински војници испаљују неколико хитаца у руског војника који лежи на путу и још даје знаке живота. У близини се може видети још неколико тела. Аутентичност снимка је потврдио „Њујорк тајмс", наводећи да су Украјинци на том месту из заседе напали руски конвој.

Наравно, у Русији су одмах пренели писање њујоршког дневника. Русија је поверовала „Њујорк тајмсу". Како то чудно звучи. Верује јер је овога пута на њеној страни. Али заправо и није. Овога пута „Њујорк тајмс" је на страни истине. Ваљда је то нешто као када би проруски медиј потврдио неки руски злочин.

КАД ЗЕЛЕНСКИ ПОДВИКНЕ: Светски политичари и дипломате све чешће не знају како да се понашају са Зеленским, односно како да реагују на његову интонацију и завођење реда, практично мешање у спољну политику неке земље. С једне стране, не можете приговорити човеку на чију је земљу извршена инвазија, који се напрасно нашао на месту какво захтева државника и политичара светског калибра и не можете замерити јер је нормално да не може бити хладнокрван када његови сународници беже из земље, гину, а градови остају у рушевинама.

А опет, дипломатске уши нису навикле на такву интонацију која је понекад на граници доброг васпитања. Али, како у свему није баш по ЕУ стандардима тако није ни у овом случају, па је први на ту тему проговорио Виктор Орбан.

„Никада нисмо имали толико противника. Бриселске бирократе... међународне мејнстрим медије и украјинског председника", констатовао је мађарски премијер после критике Зеленског да се Орбан плаши утицаја Русије и упозорења да ће Мађарска на крају бити приморана да бира између Москве и „остатка света".

Ништа боље нису прошли ни бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и некадашњи председник Француске Никола Саркози. У видео-поруци украјински председник је позвао Меркелову и Саркозија да на лицу места у Бучи виде шта је њихова политика према Русији донела. После критике немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер се посуо пепелом. Признао је грешке у опхођењу према Русији, рекавши да је било погрешно његово залагање за гасовод „Северни ток 2", који је још прошле године називао „мостом".

Зеленски се, међутим, посебно истакао током „наступа" у грчком парламенту када су се уз њега појавила двојица припадника озлоглашеног неонацистичког покрета „Азов", што је изазвало политички шок и осуде у Грчкој, која је, као и многе друге земље, имала термин за обраћање Зеленског у парламенту.

ВОЗ ЗА КИЈЕВ: Ноћним возом у Кијев су допутовали бриселски званичници, Урсула фон дер Лајен и Мишел Барније како би и на симболичан начин пружили подршку украјинском руководству и народу. Прошле недеље је била председница Европског парламента Роберта Метсола, а први су у Кијев путовали премијери Словеније, Пољске и Чешке, Јанез Јанша, Матеуш Моравјецки и Петр Фијала

Краматорск (Фото Бета/АП)

Дакле, Зеленски је у Кијеву, није побегао из земље, као што су то тврдили и предвиђали проруски политичари и аналитичари по избијању рата. Многи, укључујући и Америку, понудили му су азил. Још неке прогнозе са руске стране се, чини се, нису обистиниле. На почетку ове војне операције у Москви су тврдили да ће она бити краткотрајна, али се, како време одмиче, чини да неће бити тако. То су и прогнозе Пентагона, чији аналитичари тврде да би могла потрајати годинама. Ако опет не оману.


View article...