Kad groblja
postanu tesna
V. C. SPASOJEVIĆ - A. MACANOVIĆ, 20.05.2010 21:00:25 | | Komentara: 0 |
POGLED na Hadžiće, nekadašnji deo onoga što se zvalo Srpsko ili Istočno Sarajevo, već posle sklapanja Dejtonskog mirovnog ugovora, u novembru 1995. godine, delovao je zastrašujuće. Više od 5.000 žitelja odselilo se u Bratunac, gradić između Zvornika i Srebrenice. Nije to bila obična selidba. Uz žive, išli su i mrtvi. Preneli su 156 grobova!
A onda je novopreseljeno groblje odjednom počelo da se širi. A umirali su samo ljudi pristigli iz Hadžića. Starosedeoci - ne. Prvo su nestajali stariji, čiji je imunosistem i inače bio narušen ratom, a onda sve mlađi i mlađi. Dijagnoza je svima bila ista - rak! Ratko Radić, bivši gradonačelnik Hadžića, umro je od raka pluća, njegova žena Ljilja od leukemije. Od raka su umrli i Dragan Dujović, pa Dejan Jeličić, Mihajlo Andrić, i još gotovo hiljadu ljudi do danas!
Kao pokošeni umirali su i ljudi iz sela Grivci, nadomak Hadžića. Prvo vojna kuvarica Ljeposava, koja je preminula u 45. Onda 60-godišnji Budimir Bojat, pa Goran Bastel i mnogi drugi. Već 1998. stopa smrtnosti "prešišala" je stopu nataliteta. Dvadesetak ljudi umiralo je svakih pola godine.
Hadžići su gađani tokom NATO bombardovanja srpskih snaga u avgustu i septembru 1994. i 1995. (5. avgusta i 22. septembra 1994. i od 20. avgusta do 14. septembra 1995. godine). Osim što su mislili da se tamo krije Radovan Karadžić, bombarderi Alijanse gađali su i Tehničko-remontni zavod za opravku oklopnih vozila u ovom gradiću. Upravo zato su i koristili projektile sa osiromašenim uranijumom, koje su u Zalivskom ratu u Iraku, 1991. godine, nazvali "ubice tenkova". Oni bukvalno probijaju sva oklopna vozila i tvrde podloge, razvijajući izuzetno visoke temperature (od 800 do 3.500 stepeni).
Kriju istinu
KAKO nam je objasnio patolog dr Zoran Stanković, bivši načelnik VMA i ministar odbrane, danas sudski veštak i univerzitetski profesor, posle probijanja i razvijanja visokih temperatura, uranijum se pretvara u uranooksid (prašinu), koji, u zavisnosti od ruže vetrova, može da stigne na daljine i do 40 kilometara. Verovatno zato su stručnjaci tima UN za ekologiju (UNEP), punih osam godina posle bombardovanja u vazduhu otkrili ostatke uranijuma!
- Na VMA smo pratili slučaj devojčice Slađane Šarenac, koja se posle bombardovanja, kao sedmogodišnjakinja, igrala u krateru od bombe - priča dr Stanković. - Pravila je kolačiće od blata. Prvo su joj otpali nokti i na rukama i na nogama, kasnije su se pojavili epi-napadi, pa opstruktivni bronhitis - kaže dr Stanković.
Za Slađanino zdravstveno stanje nije bio kriv samo uranijum, već i hemijski sastav barutnog punjenja, gde je umesto vodonika korišćen fluor, koji je u dodiru sa vodom gradio fluorovodoničnu kiselinu, a ona nepovratno razara meka tkiva. Zato su joj otpadali nokti.
Slađana je, srećom, danas živa, za razliku od mnogih svojih komšija.
- Tada smo imali prilike da upoznamo i momka koji je tvrdio da mu uranijumski metak ne može ništa - nastavlja dr Stanković. - Nosio ga je stalno u džepu. A onda je umro u najstrašnijim mukama.
U mukama su, od raka, umrli i vojnici Vojske Republike Srpske, koji su od otopljenih uranijumskih metaka pravili pancire!
Strašne su i Stankovićeve priče sa Kosova, sa područja koja su takođe gađana osiromašenim uranijumom. Recimo, priča o dva vojnika koji su bili kod Uroševca na straži, kada je ispaljeno ne zna se koliko uranijumskih projektila. Obojica su dobila karcinom očne jabučice
i oči su im izvađene.
- Kada smo to hteli da objavimo, kolege, hirurzi, koji su ih operisali, nisu hteli da nam daju medicinsku dokumentaciju - kaže Stanković. - Mnogi lekari, umesto da pričaju o svim tim slučajevima na međunarodnim kongresima, ćutali su u strahu da ih sledeći put neće pozvati na kogres!
Stanković je došao do medicinske dokumentacije deteta rođenog 11. marta 2003. godine. Otac mu je bio vojni starešina koji je u okolini Vranja čistio teren od projektila sa osiromašenim uranijumom. Po povratku u jedinicu išao je na kontrole i lekari su ga ubedili da je sve u redu. Tako su se on i supruga odlučili za dete. Na kraju, žena je rodila dečaka bez jedne potkolenice i sa deformitetima prstiju obe šake! Niko nema objašnjenje kako ginekolozi ovo nisu prethodno videli na ultrazvuku.
Bez objašnjenja
Bivši načelnik VMA još dodaje da on kao patolog nije mogao da vodi širu društvenu akciju, jer zračenje nije njegova uža specijalnost, ali su stalno stizala upozorenja "s vrha" da je bolje da se o posledicama radijacije ne priča. Jer, možda će nekom pasti na pamet da traži odštetu, kao što su to uradili italijanski vojnici...
Prema istraživanju UNEP, koje je sprovedeno u BiH, a prvi put objavljeno u Švajcarskoj 2003. godine, na srpske položaje u BiH ukupno je ispucano oko 10.800 komada municije, odnosno 2,9 tona uranijuma.
Smrt svuda
SAD su 1999. godine i službeno priznale upotrebu te municije u BiH, mada je do tada sve negirano. UNEP tvrdi da su uranijumom gađane lokacije u Hadžićima (na koje je pala trećina svih projektila), Lukavici, na Bjelašnici, Vogošći, Han Pijesku, Kalinoviku, Foči...
Parlamentarna istražna komisija BiH u konačnom izveštaju iz 2005. godine potvrdila je da na području BiH postoji 21 lokacija koja je za vreme NATO udara bombardovana ovom opasnom municijom.
Prema podacima bolnice "Kasindo" u Istočnom Sarajevu, 1995-2001. godine, u ovoj ustanovi registrovano je 1.226 pacijenata sa malignim tumorima, od kojih je umrlo 370. Od 1996. do 2000. godine u istoj bolnici zabeleženo je 18 smrtnih slučajeva, čiji je uzrok bila akutna leukemija. Među umrlima su bili i dečak od četiri godine i devojčica od 15. Od NATO bombardovanja broj dece sa leukemijom porastao je za oko pet odsto.
Slavica Jovanović je 1996-2000. godine, kao doktorka u Domu zdravlja u Bratuncu, pratila zdravlje izbeglica iz Hadžića. Prema njenim rečima, stopa smrtnosti među njima bila je skoro dva puta veća od mortaliteta domaćeg stanovništva i duplo veća od smrtnosti izbeglica s drugih prostora.
Za sve njih, kaže, bilo je zajedničko da su bili izloženi osiromašenom uranijumu i da je većina umrla od nekog oblika karcinoma.
- U Bratuncu su 2000. godine boravili i univerzitetski profesori iz Londonskog kraljevskog koledža i Midleseks univerziteta iz Velike Britanije, koji su analizirali uzorke urina kod ljudi koji su bili izloženi bombardovanju. Te analize su potvrdile da su ljudi iz Hadžića zaista bili izloženi osiromašenom uranijumu - kaže dr Jovanović.
Tako je stigla i međunarodna potvrda. Nažalost, onima koji su umrli i njihovim porodicama to je danas mala satisfakcija, ali bi moglo da pomogne onima koji tek treba da žive blizu ozračenih područja.
TERAJU VLASTI NA ĆUTANJE
SKUPŠTINA i Vlada RS bile su svesne činjenice da je u bombardovanju snaga NATO korišćena municija sa osiromašenim uranijom, ali, međunarodne snage nisu dopuštale bilo kakvo ispitivanje i javno objavljivanje podataka, rekli su nam u Ministarstvu zdravlja RS. Tokom misije UNEP u BiH istraženo je 14 lokacija, a osiromašeni uranijum pronađen je na tri: dve u Hadžićima (objekat za popravku tenkova i skladište municije) i jednu u Han Pijesku (skladište artiljerijskog naoružanja). Na jednoj od ovih lokacija utvrđena je i kontaminacija vode, na dve kontaminacije vazduha, a na tri kontaminacija u uzorcima flore.
NEMA PARA ZA ČIŠĆENJE ZEMLJE
Portparol Instituta za zaštitu zdravlja RS Milka Mrđa kaže nam da je kontrolu zemljišta i izvora na području Hadžića od 2003. kontrolisao Zavod za javno zdravstvo Federacije BiH, i da nisu primetili povećanu radioaktivnost. Ipak, oni smatraju da bi najbolje bilo izvršiti detaljnu dekontaminaciju zagađenih područja jer je moguće da se uranijumska zrna nalaze duboko u zemlji, za šta sada nema para.
http://tinyurl.com/37agt52
