Понуда Брисела: ни по коју цену не прихватајте понуђено по сваку цену

Понуда Брисела: ни по коју цену не прихватајте понуђено по сваку цену

 

Први потпредседник Владе Републике Србије и, кажу, у овом тренутку најмоћнији човек у Србији, Александар Вучић, причао је о маратонским преговорима у Бриселу, са много непотребних детаља. Да ли је било мучно и напорно? Морало се очекивати да буде. Да ли је било преговарачких трикова? Свакако, без њих нема преговора. Да ли је одлука тешка, много тешка? Наравно, решава се судбина нације, зато и треба је донесу они којима је народ дао мандат. Ако не може Влада, јасно је која је наредна и последња инстанца: Скупштина.

 

Господин Вучић, као и сви представници Владе у последње време, кроз изузетно обиље стилских фигура понавља како је пред њима тежак избор. Пошто се то већ одавно зна, можемо једино закључити да тако упорно понављање очигледног значи припрему народа. Припрему за одлуку. Припрему за избор који ће донети они а у име свих нас. У име Срба са севера Косова и Метохије, у име оних заборављених са југа Покрајине, али и у име свих нас из Груже, Поморавља, Заплања, Срема.

 

Између Сциле и Харбиде, између данка у крви и неизвесне политичке перспективе земље, једини логичан избор јесте: не прихватајте што вам Брисел нуди. Односно, ни по коју цену немојте да по сваку цену прихватите понуђено.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Не треба да прихватите оно што вам нуде у Бриселу, збирно у име Лондона, Берлина и Вашингтона, јер тако суровом понудом и том безрезервном подршком другој страни, Брисел јасно ставља на знање да му је прихватљиво 250.000 избеглица којима нема повратка, некажњени злочини над Србима и трговина органима жртава, исто као и Тачијеве претње силом. Брисел тиме показује колико запад цени српски живот, српски дом, српска права.

 

Ако прихватите, потврдићете да за Србе и Србију важи правило да само треба упорно и много притискати и све ће дати. Односно, комадање Србије ће се засигурно наставити.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Ако не прихватите, чека нас неизвесна будућност - кажу вама а ви кажете нама. Ипак, све док нешто не потпишете остаје нада, у тој назови неизвесној будућности остаје шанса, шансица, да ће се указати прилика за правичније решавање проблема Косова и судбине Србије. Све се мења и свет се мења.

 

А опет, та како нас плаше неизвесна будућност можда и није баш толико неизвесна. Подсетимо се да је један од најпаметнијих и најлукавијих државника модерних времена који је владао из Београда, Тито, највише профитирао управо кад је променио курс земље од истока ка западу. Можда је време да се сада, ако не баш профитира, али барем стане на ноге окретањем курса политике са запада према истоку. Односно, још није касно.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Ако прихватите, ако потпишете, више нема исправке. Биће дато, предато, изгубљено за сва времена не само Косово и Метохија већ и свака нада да се ова земља опорави, да нам свет икада више поверује или гледа са поштовањем. Ако прихватите, онда је све готово. Дословце. За све. И за све нас.

 

Не прихватајте, датум ионако нећете добити. Не прихватајте, снаћи ћемо се.

 

 

Бранка Митровић

Београдски форум за свет равноправних

 

KAKO JE SRBIJA PREGOVARALA U BRISELU

NEŠTO ZA NIŠTA

Izvor: Nedeljnik, 04/04/2013; Strana: 8

 

KAKO JE SRBIJA PREGOVARALA U BRISELU

A šta bi Vučiću mogli garantovati Vestervele i Hejg? Osvedočeni tvorci, prijatelji i sponzori nezavisnog Kosova. Šta bi oni garantovali predstavnicima Srbije, one iste Srbije koju su njihove vojske zasipale bombama kako bi otcepile deo njene državne teritorije?

NEKA SE TI PREGOVORI završe kako se završe, mada sam uveren da tek ima da se pregovara i da se neće završ iti bez obzira na to što se ovde spinuje sa svih strana da je u pitanju najmanje „dan D" ili srljanje u politički Vaterlo posle koga ništa neće biti isto i posle koga će političke karijere Dačića i Vučića ostati zauvek ovekovečene na briselskoj razglednici kako smrknuti gledaju negde u daljinu, verovatno prema jugu, a uz njih nasmejani poziraju Tači i Ketrin Ešton.
U nedelji pred nama, onda kad čitaoci Nedeljnika budu znali tačno kako je završena osma runda pregovora, što ja danas kad pišem ne znam, sudiće se i presuđivati, ali valja primetiti da je u Brisel Vučić bio ispraćen kao prva politička zvezda Srbije, kao Aleksandar Svemogući, kao neko ko vedri i oblači. Zato se odnekud protekle sedmice činilo važnijim da li će i on otići u Brisel nego šta će biti predmet razgovora, i valja verovati da nije rado otišao, mada nije propustio da napomene kako je spreman na put i peške ukoliko može da pomogne.
Ostalo je ipak nejasno zašto je Vučić pre nego što je napravio onaj igrokaz s Nikolićem gde ga ovaj kao šalje u Brisel na pregovore, gde kao nije važno što ga zove Eštonova i što Nemci i Amerikanci insistiraju da i on skoči u bunar političkog blata i participira u lošem rešenju, a svi znaju da dobrog neće biti, dakle ostalo je nejasno zašto je svoje eventualno prisustvo uslovljavao zahtevom da se na sastanku pojave i Vestervele i Hejg, šefovi diplomatija Nemačke i Velike Britanije. U tom njegovom zahtevu, od koga, naravno, i ponižavajuće, nije bilo ništa, krije se sva apsurdnost, pa i naivnost politike koju vodi državni vrh. A šta bi mu mogli garantovati Vestervele i Hejg? Osvedočeni tvorci, prijatelji i sponzori nezavisnog Kosova. Šta bi oni garantovali predstavnicima Srbije, one iste Srbije koju su njihove vojske zasipale bombama kako bi otcepile deo njene državne teritorije? Šta bi mogli garantovati oni, kad našem rukovodstvu nikakva garancija nije bila ni Rezolucija 1244 koju je izglasao ceo svet, a koju su naši političari prerano proglasili nedovoljno realističnom, premda bolje i tvrđe tapije posle 1999. nismo imali? Ovako, ostaje da Srbija učini poslednji napor u zaokruživanju kosovske nazavisnosti. Da uradimo sami ono što ni oni nisu mogli 1999. To više nije klasična priča o jakima i slabima, o štapu i šargarepi. Ovde se umesto šargarepe nudi veliko ništa. I to ništa državni vrh već osmi put pokušava da pretvori u nešto. A taj hokus-pokus uglavnom ne uspeva. U Evropi gospođe Merkel, makar kad je Srbija u pitanju, može samo drugačije nešto za ništa.

……………………….CUT…………….

Autor: STOJAN DRČELIĆ