Понуда Брисела: ни по коју цену не прихватајте понуђено по сваку цену

Понуда Брисела: ни по коју цену не прихватајте понуђено по сваку цену

 

Први потпредседник Владе Републике Србије и, кажу, у овом тренутку најмоћнији човек у Србији, Александар Вучић, причао је о маратонским преговорима у Бриселу, са много непотребних детаља. Да ли је било мучно и напорно? Морало се очекивати да буде. Да ли је било преговарачких трикова? Свакако, без њих нема преговора. Да ли је одлука тешка, много тешка? Наравно, решава се судбина нације, зато и треба је донесу они којима је народ дао мандат. Ако не може Влада, јасно је која је наредна и последња инстанца: Скупштина.

 

Господин Вучић, као и сви представници Владе у последње време, кроз изузетно обиље стилских фигура понавља како је пред њима тежак избор. Пошто се то већ одавно зна, можемо једино закључити да тако упорно понављање очигледног значи припрему народа. Припрему за одлуку. Припрему за избор који ће донети они а у име свих нас. У име Срба са севера Косова и Метохије, у име оних заборављених са југа Покрајине, али и у име свих нас из Груже, Поморавља, Заплања, Срема.

 

Између Сциле и Харбиде, између данка у крви и неизвесне политичке перспективе земље, једини логичан избор јесте: не прихватајте што вам Брисел нуди. Односно, ни по коју цену немојте да по сваку цену прихватите понуђено.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Не треба да прихватите оно што вам нуде у Бриселу, збирно у име Лондона, Берлина и Вашингтона, јер тако суровом понудом и том безрезервном подршком другој страни, Брисел јасно ставља на знање да му је прихватљиво 250.000 избеглица којима нема повратка, некажњени злочини над Србима и трговина органима жртава, исто као и Тачијеве претње силом. Брисел тиме показује колико запад цени српски живот, српски дом, српска права.

 

Ако прихватите, потврдићете да за Србе и Србију важи правило да само треба упорно и много притискати и све ће дати. Односно, комадање Србије ће се засигурно наставити.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Ако не прихватите, чека нас неизвесна будућност - кажу вама а ви кажете нама. Ипак, све док нешто не потпишете остаје нада, у тој назови неизвесној будућности остаје шанса, шансица, да ће се указати прилика за правичније решавање проблема Косова и судбине Србије. Све се мења и свет се мења.

 

А опет, та како нас плаше неизвесна будућност можда и није баш толико неизвесна. Подсетимо се да је један од најпаметнијих и најлукавијих државника модерних времена који је владао из Београда, Тито, највише профитирао управо кад је променио курс земље од истока ка западу. Можда је време да се сада, ако не баш профитира, али барем стане на ноге окретањем курса политике са запада према истоку. Односно, још није касно.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Ако прихватите, ако потпишете, више нема исправке. Биће дато, предато, изгубљено за сва времена не само Косово и Метохија већ и свака нада да се ова земља опорави, да нам свет икада више поверује или гледа са поштовањем. Ако прихватите, онда је све готово. Дословце. За све. И за све нас.

 

Не прихватајте, датум ионако нећете добити. Не прихватајте, снаћи ћемо се.

 

 

Бранка Митровић

Београдски форум за свет равноправних