Претражи овај блог

недеља, 14. април 2019.

Preminula Mirjana Marković

novosti.rs

Preminula Mirjana Marković

NovostiOnline/ Tanjug

4-5 minutes


UDOVICA bivšeg predsednika SR Jugoslavije Mirjana Marković (77) preminula je danas u Rusiji - javlja reporter "Novosti" iz Sočija, koji tamo prisustvuje međunarodnoj koferenciji "Atomekspo". Prema prvim informacijama ona je preminula u jednoj od banja-bolnica u Sočiju. Umrla je u Rusiji koja joj je 2010. godine dala azil, pošto je bila u bekstvu od pravosudnih organa Srbije, koji su za njom raspisali poternicu u okvoru istrage za zloupotrebe sa dodelom državnih stanova 2000. godine.

Ona je u teškom zdravstvenom stanju bila pre sedam dana i prema informacijama od tada je bila u bolnici u Sočiju. Mira je imala četiri operacije. Posle poslednje su joj ugrožene vitalne funkcije i lekari nisu želeli da daju prognoze u vezi sa oporavkom.

- Mira je imala četiri operacije, a nakon poslednje je došlo do određenih komplikacija i pada imunog sistema. Lekari su zbog toga zabrinuti i kada se uzmu u obzir njene godine, nisu želeli da daju prognoze po pitanju oporavka - preneli su mediji.

Markovićeva je rođena 10. oktobra 1942. u Požarevcu. Studirala je sociologiju na Univerzitetu u Beogradu, gde je i doktorirala. Bila je profesorka sociologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Sociologiju je predavala i kao redovna profesorka na Američko-francuskom univerzitetu za menadžment u Beogradu i na Fakultetu za međunarodni menadžment u Beogradu. Pored toga bila je i redovna članica Ruske akademije društvenih nauka, gostujući profesor Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov i počasni profesor Univerziteta Lomonosov u Moskvi.

PROČITAJTE JOŠ - POSLEDNjI INTERVJU MIRE MARKOVIĆ ZA "NOVOSTI": Neokolonijalni arbitri su ukinuli Jugoslaviju

Objavila je oko 100 radova iz područja sociologije, kao i dva udžbenika sociološke tematike. Dela su joj prevedena na mnoge jezike, kao što su ruski, engleski, kineski, grčki.

Pored akademske karijere, najpoznatija je bila po političkom angažmanu. Bila je jedan od osnivača JUL-a, koju su činile 23 levičarske i komunističke partije. Do oktobra 2000. godine njena stranka je bila glavni koalicioni partner Miloševicevoj Socialistickoj partiji Srbije (SPS).

Protiv Mirjane Marković je nekoliko godina nakon pada Miloševićevog režima podignuta optužnica povodom tvrdnji tužilaštva da je Živku Knežević, bivšu generalnu sekretarku Vlade Republike Srbije i članicu Komisije Vlade za stambena pitanja podstrekavala na zloupotrebu službenog položaja, odnosno na dodelu stana dadilji njenog unuka Iloni Pešić, koja inače nije za to imala zakonom predviđene uslove. Zbog izbegavanja suđenja, a potom i bekstva iz zemlje, srpski Interpol 2005. godine raspisao je poternicu za Markovićevom.

Predstavnici Generalnog tužilaštva Rusije 2010. godine saopštili su da Markovićeva u toj državi uživa status političke izbeglice i da nije moguće njeno hapšenje po poternici srpskog Interpola.

Zbog bekstva Markovićeva nije prisustvovala ni sahrani supruga, koji je u martu 2005. godine preminuo u pritvoru Haškog tribunala, gde mu se sudilo za ratne zločine tokom sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije.

PROČITAJTE JOŠ - Mira Marković: Uklonili su ga iz života, nikada neće iz istorije

Pored optužbi za podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja, Mirjana Marković je u medijima nezvanično pominjana kao mogući nalogodavac ubistva Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije, te kao organizator grupe za šverc cigareta, ali povodom tih navoda nikada nije saslušana. Prošlog meseca Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je posle 19 godina, osuđena na godinu dana zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom dodele državnih stanova 2000. godine.

Tom odlukom naloženo je da joj se suđenje ponovi pred Višim sudom u Beogradu i otklone sve nelogičnosti iz presude i povrede krivičnog postupka. Pri tome je navedeno da nije jasno zbog cega prvostepeni sud nije zaključio da je krivično dele zastarelo, s obzirom da je Markovićeva optužena da je delo izvršila u septembru 2000. godine.

 

 

Српски полицајци преко Еулекса могу на Косово

standard.rs

Пророковић: Српски полицајци преко Еулекса могу на Косово - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

5-6 minutes


недеља 14. април 2019. 16:01

Хоћемо на Косово! Не да бисмо ратовали против НАТО-а, већ да бисмо осигурали мир, помогли Кфору и унапредили рад Еулекса

Када полемишемо о Косову, заговорници признавања албанске државолике творевине често постављају питање: хоћемо ли да ратујемо против НАТО-а?

Лошом заменом теза тако се подвлачи да другог начина у борби за очување територијалног интегритета заправо нема. Србија војно не контролише подручје јужне покрајине, а без тога, нема ни основног предуслова просторне целовитости. Вратити српске безбедносне структуре на Косово није могуће без сагласности НАТО-а. НАТО нам то неће дозволити, зато против њега морамо ратовати. Ову тезу је лако оспорити.

Прво, за осигуравање безбедности на Косову задужен је Кфор, са јасним мандатом, овлашћењима и надлежностима. Кфор је дужан да поштује и спроводи Резолуцију 1244, у којој се јасно и недвосмислено помиње територијални интегритет Србије.

Друго, у анексу исте те резолуције дозвољава се повратак српских безбедносних снага на Косово. Јасно је да унутар НАТО-а нема политичке воље да се овај део Резолуције примени. Ваљда се због тога ни из Београда није на томе инсистирало. Међутим, сада се околности мењају.

Први пут у својој историји, војници Албаније осванули су на Косову. Уколико не рачунамо период Другог светског рата, постојање фашистичке марионетске „велике Албаније" и башибозук окупљен у злогласној дивизији „Скендербег". Припремни долазак одиграо се током марта, у скромној мисији обуке сународника са Косова за планинску потрагу и спасавање. А онда, у априлу, у великој вежби Кфора, дошле су и главне трупе. И то баш на север, у српски део Косова.

Албанија је чланица НАТО-а, НАТО окосница Кфора, па нас сада убеђују да је овде све са формалне стране чисто. Али, са политичке стране посматрано, овде ништа није чисто. Ово је прљава игра. Циљ је да се војска Албаније, са амблемима Кфора, инсталира на северу Косова. Под невероватним изговором: како би осигурала безбедност српског становништва. Шта би се у таквом развоју ситуације даље одигравало, можемо већ сада претпоставити. Због тога је неопходно искористити оно што нам је на располагању како бисмо нежељени исход спречили.

Са једне стране, може се службено захтевати испуњавање одредбе анекса Резолуције 1244. Досад је то само једанпут учињено, током мартовског погрома 2004. године. Захтеву Србије није удовољено, али су убрзо јединице Кфора деловале и умириле Албанце.

Са друге стране, сада се може користити формат Еулекса за ову сврху. Запањујуће је што се у платформи Србије за преговоре са ЕУ нигде не спомиње Еулекс. О томе неће бити расправе нити у једном поглављу.

Еулекс је мисија у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. У истом оквиру је и мисија Европске уније у Сомалији, у којој су војници Србије учествовали. И то на основу уговора из 2011. године о цивилним и војним мисијама Европске уније. Ако Србија може да учествује у мисији Европске уније у Сомалији, онда може и на Косову.

Проблем је, како наши, и то да још једаред нагласимо — наши преговарачи истичу, што Брисел не дозвољава учешће у мисијама у суседним државама. Ваљда морамо више водити рачуна о интересима Брисела ми, него евробирократија. Па по том принципу војници и полицајци из Србије не могу да буду послати на Косово под мандатом Европске уније.

Наше преговараче ваља подсетити да Косово није држава, као и да се сам Еулекс позвао на Резолуцију 1244 када је требало да преузме одређене надлежности на Косову. Формално-правно, ствар је овде чиста, а пошто се Еулекс среће са бројним изазовима, те је практично од његовог доласка на Косово увек био проблем пронаћи довољан број људи који ће у тој мисији учествовати, Србија се сада појављује као конструктиван партнер.

Хоћемо на Косово! Не да бисмо ратовали против НАТО-а, већ да бисмо осигурали мир, помогли Кфору и унапредили рад Еулекса. Хоћемо да наша полиција са амблемима Еулекса осигурава безбедност у српским срединама на северу Косова. У чему је проблем? Ако је опција да војници Албаније под заставом Кфора патролирају преко моста на Ибру, зашто то не би могли и припадници наших снага на тргу у Косовској Митровици под заставом Еулекса? У томе у сваком погледу има више логике него да их шаљемо у Сомалију.

Извор Спутњик, 13. април 2019.