Prof. dr Smilja Avramov: PONOVLJENI GENOCID NAD SRBIMA (1941 - 1945 i 1991. godine)

Prof. dr Smilja Avramov: PONOVLJENI GENOCID NAD SRBIMA (1941 - 1945 i 1991. godine)

 

VIDEO >   http://vimeo.com/13717869

 

 

 

 

 

 

http://www.srpskaanalitika.com/

KOSTA ČAVOŠKI...Sudska sofistika u MSP

Sudska sofistika u MSP

Društvo | Uredništvo | jul 31, 2010 at 18:59

---

Piše Kosta Čavoški

Međunarodni sud pravde doneo je mišljenje o Deklaraciji nezavisnosti Kosova koju je naša neuka i zavarana javnost doživela kao potresno iznenađenje. Kako je Sud došao do odluke koju je saopštio 22. jula 2010. godine?

U pustoj nadi da se može zaustaviti šire međunarodno priznanje samozvane države kosmetskih Arbanasa, a možda i po poverljivom savetu neprijatelja srpskog naroda i države, naši glavari su početkom jeseni 2008. godine, u okviru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pokrenuli postupak za izglasavanje rezolucije kojom bi se od Međunarodnog suda pravde zatražilo savetodavno mišljenje o pravnoj valjanosti tog samozvanog proglašenja kosmetske nezavisnosti. I pored navodnog protivljenja nekih uticajnih država, 8. oktobra 2008. godine Generalna skupština izglasala je sledeću rezoluciju:
… Podsećajući da su 17. februara 2008. privremene institucije samouprave Kosova proglasile nezavisnost od Srbije…
… Odlučuje da, u skladu sa članom 96 Povelje UN, zatraži da Međunarodni sud pravde, shodno članu 65 Statuta Suda, dâ savetodavno mišljenje o sledećem pitanju:
„Da li je jednostrana deklaracija nezavisnosti privremenih institucija samouprave Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?"

Prihvatanje ove rezolucije primljeno je u krugovima naših nepromišljenih, a najvećma i glupih glavara kao velika diplomatska pobeda, pa se u javnim glasilima već uveliko raspredalo kako će kosmetski Arbanasi, zbog za nas povoljnog mišljenja Suda, biti prinuđeni da iznova pregovaraju sa Vladom Srbije o obostrano prihvatljivom rešenju Kosova i Metohije. Uz to se očekivalo da posle objavljivanja tog mišljenja neće biti novih priznanja samozvanog Kosmeta, pošto bi, kako su to predstavnici Srbije pred ovim Sudom izjavili, „savetodavno mišljenje Suda… pružilo neutralno, a ipak sudski autoritativno uputstvo mnogim državama koje još uvek razmatraju kako da, u skladu sa međunarodnim pravom, pristupe jednostranim proglašenjima nezavisnosti.
Dana 22. jula 2010. godine naša neuka i zavarana javnost doživela je potresno iznenađenje, dok su naše glavare, naročito one ključne, strani zvaničnici već unapred obavestili šta će se dogoditi, što se inače, imajući na umu kako ovaj Sud zaseda i odlučuje, znalo još pre dva meseca. Sud je, nažalost, odlučio:
– kako opšte međunarodno pravo ne sadrži primenljivu zabranu proglašenja nezavisnosti, Deklaracija nezavisnosti [samozvanog Kosmeta] od 17. februara 2008. ne narušava opšte međunarodno pravo i
– da ova Deklaracija nezavisnosti ne povređuje Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 (1999) niti narušava Ustavni okvir koji je propisao specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN.

Pa da vidimo kako je to ovaj Sud izveo.

POGREŠNO POSTAVLJENO PITANJE SUDU

Već na trećoj godini studija studenti prava uče da je prilikom obraćanja sudu najvažnije da se jasno, razgovetno i sadržinski ispravno formuliše tužbeni zahtev, pošto je sud vezan tim zahtevom i ne može izlaziti izvan njegovog okvira. Međunarodni sud pravde je, nažalost, pokazao da pitanje koje mu je upućeno, a kojim je bio vezan, nije bilo dobro formulisano, te da bi njegov odgovor bio bitno različit da je pomenuto pitanje bilo drugačije sročeno. Naime, na predlog Srbije od ovog Suda je zahtevano savetodavno mišljenje o tome da li je „Deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom", što se svodilo na pitanje da li primenljivo međunarodno pravo zabranjuje proglašenje nezavisnosti nekog entiteta u sastavu jedinstvene države. I Sud je, kako ćemo to ubrzo pokazati, utvrdio da takve zabrane nema. Ili kako je to sam Sud izrekao, „sasvim je mogućno da određeni akt, kao što je jednostrano proglašenje nezavisnosti, ne narušava međunarodno pravo a da nužno ne predstavlja vršenje prava [u smislu ovlašćenja] koje mu ono dodeljuje" (sec. 56).
Uverljiv primer koji to potvrđuje bila je formulacija kojom se Generalni guverner Kanade obratio Vrhovnom sudu Kanade povodom pokušaja otcepljenja Kvibeka od Kanade. Tom prilikom Vrhovnom sudu je bili upućeno ovako sročeno pitanje:
„Da li međunarodno pravo daje Nacionalnoj skupštini, zakonodavnom telu, ili vladi Kvibeka pravo da jednostrano izvrše secesiju Kvibeka od Kanade? U tom pogledu, da li po međunarodnom pravu postoji pravo (right) koje bi Nacionalnoj skupštini, zakonodavnom telu ili vladi Kvibeka dalo pravo da jednostrano izvrše secesiju Kvibeka od Kanade?"
Da je na taj način bilo formulisano pitanje koje je, povodom secesije Kosmeta od Srbije bilo upućeno Međunarodnom sudu pravde, ovaj ne bi imao kud nego da odgovori da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ne počiva na pravu koje primenljivo međunarodno pravo izričito i nedvosmisleno daje. Izgleda, međutim, da vajni pravni savetnici Borisa Tadića i njegovog ministra Vuka Jeremića nisu ni čuli da je Kvibek čak više puta pokušavao da se otcepi od Kanade, a kamoli da su znali kako je bilo formulisano pitanje koje je 1998. godine Generalni guverner uputio Vrhovnom sudu Kanade. Tako to uvek biva kada se poglavar države isključivo oslanja na svoje ljubimce velike samouverenosti, a malih znanja i ograničene pameti.

N A S T A V A K

Војска Србије прелази на професионални систем и имаће 11.000 војника

Ja jos nisam cuo za armiju od 11.000 vojnika da je uspela bilo kad i bilo gde u ljudskoj istoriji da porazi drugu vojsku ili odbrani svoju zemlju.

Izrael drzava koja je i manja od Srbije , a okruzena neprijateljima kao i mi ima 187.000 profesionalnih vojnika i oficira + 1.2 miliona rezervista....

Vojska ce imati 30.000 zaposlenih 19.000 civila i samo 11.000 vojnika.

---

Пет кандидата на једно место професионалног војника

Нудимо редовне плате, бенефиције, лечење у систему војног здравства и за породице припадника ВС, каже пуковник Стевица Карапанџин

 

Сигурна плата и здравствено осигурање: Стевица Карапанџин (Фото Д. Јевремовић)

Војска Србије од 1. јануара прелази на професионални систем и имаће 13.000 војника, од укупно 30.000 припадника. Од тога, 11.000 чиниће професионалци оба пола ангажовани на конкурсима, уз 2.000 младића заинтересованих за добровољно служење војног рока. Од 1. јула у току је нови конкурс, где ће се попуњавати још 3.000 преосталих места, каже за „Политику" представник Генералштаба Војске Србије пуковник Стевица Карапанџин.

– Одзив је превазишао сва наша очекивања. Сада имамо већ око 8.000 професионалних војника. И прошле године смо имали неколико конкурса, на које се пријавило око 10.500 кандидата. Неће сви бити примљени по овом конкурсу, јер у процедури пријема већ имамо кандидате који су се јавили у мају ове године. Њих око 600 тренутно је на обуци и још толико их чека да буду упућени на обуку. Све у свему, биће потребно још око 1.800 људи, које ћемо примити после овог конкурса – додаје пуковник.

Оно што гарантује да ће Војска попунити још 3.000 места јесте досадашњи одзив. У просеку пет кандидата конкурише за једно место! При томе је проценат пријављених кандидата женског пола удвостручен, с прошлогодишњих 10 на 20 одсто, колико их се сада пријавило. Према речима нашег саговорника, код професионалних војника нема никакве разлика међу половима. Апсолутно равноправно конкуришу и третман је свуда исти и кад је у питању пријем и каснија професионална служба.

Општи услови за пријем су здравствена способност кандидата, да им раније није престао радни однос у државним органима због теже повреде дужности из радног односа, да нису осуђивани на казну затвора више од шест месеци, да нису старији од 30 година. И, наравно, да су држављани Републике Србије, али могу имати и двојно држављанство. Од посебних услова најбитније је да су служили војни рок са оружјем, што не важи једино за кандидате женског пола. Даље, да имају најмање средњу стручну спрему, осим за стрелце у пешадији и чуварску службу. У логистичким службама могу конкурисати лица која имају адекватну стручну спрему, која одговара служби и дужности за које се спрема. За возаче моторних возила могу конкурисати лица која имају Це категорију.

Кандидат који жели да постане професионалац подноси молбу јединици са којом жели да склопи уговор, а образац може наћи на пријавници сваке команде. Војник на служењу војног рока такође може постати професионалац, тако што подноси молбу свом претпостављеном старешини, у последњем месецу служења.

– Ми нудимо редовне плате, које у просеку износе око 30.000 динара. Професионални војник има право и на одређене неновчане бенефиције, али на накнаду путних трошкова за оне кандидате који не живе у месту службовања. Имају право на пензијско осигурање, али и на здравствено, које могу користити и чланови њихових породица, што подразумева и могућност лечења у систему војног здравства – објашњава Карапанџин.

Подофицирски кадар ће се у Војсци Србије попуњавати првенствено из категорије професионалних војника. Тако сваки професионални војник, у зависности од потреба службе и својих резултата рада, може из статуса професионалног војника на одређено време једног дана прећи у статус подофицира на неодређено време, уз додатно усавршавање. Сваки кандидат мора да прође одређену обуку, од четири до осам седмица, и само са кандидатима који успешно то заврше потписује се уговор. Око 10 одсто њих не успе у том циљу. Остали потписују уговор на три године и у оквиру три таква уговора могу да пређу у статус подофицира.

Радно време професионалног војника је осам сати дневно, 40 часова недељно. Може бити и дуже, али уз одговарајућу надокнаду. Професионални војник може бити ангажован у свим мисијама војске, и у земљи и у иностранству. Ако је, рецимо, војник ангажован на обезбеђивању административне линије према Космету, онда накнада може да износи и целу плату.

Б. Билбија

----------------------------------------------

Велико интересовање у Нишу, у Београду мало

– У Нишу и Новом Саду је одлично интересовање, док је у Београду мало мањи одзив. Неке јединице у Нишу обориле су све могуће рекорде, па тако у овом граду само на једном месту имамо 100 кандидата. Задовољни смо мултиетничношћу међу кандидатима, јер има заинтересованих међу свим националностима. У последње време је све више кандидата са вишим и високим образовањем – открива пуковник Карапанџин

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pet-kandidata-na-jedno-mesto-profesionalnog-vojnika.sr.html

Ду­шан Јањић: Српска тре­ба да тра­жи асис­тен­ци­ју ЕУ

Ду­шан Јањић: Српска тре­ба да тра­жи асис­тен­ци­ју ЕУ

Datum: 30.07.2010 22:00
Autor: Вања Штрбац

За Ре­пу­бли­ку Српску са­да би боље би­ло да иде пу­тем Црне Го­ре. Да по­ку­ша све што мо­же са сво­је стра­не да по­ну­ди као ком­про­мис за ус­та­вно ре­шење, ко­је је чу­ва као ен­ти­тет. Aко то не иде, да тра­жи асис­тен­ци­ју ЕУ. Ни­је до­бро то што опо­зи­ци­они по­ли­ти­ча­ри у РС, све у жа­ру по­ли­ти­чке пре­ди­збор­не бор­бе тра­же од Ми­ло­ра­да До­ди­ка да се мал­те­не одмах РС от­це­пи од БиХ. Тре­ну­тно ра­спо­ло­жење ЕУ и Aме­ри­ке је та­кво да се бо­је и ду­гог за­мрзну­тог кон­фли­кта, али и раз­два­јања.

Ре­као је ово у ин­тер­вјуу за "Глас Српске" по­ли­ти­чки ана­ли­ти­чар и ди­ре­ктор бео­град­ског Фо­ру­ма за етни­чке одно­се Ду­шан Јањић.

* ГЛAС: Не­да­вно сте изја­ви­ли да се "при­бли­жа­ва тре­ну­так ка­да ће спон­зо­ри не­за­ви­снос­ти Ко­со­ва тра­жи­ти мјес­то за Ко­со­во у УН, а да Срби­ји пред­сто­ји да ор­га­ни­зу­је сво­је пар­тне­ре да ко­сов­ска не­за­ви­сност не до­би­је дво­тре­ћин­ску ве­ћи­ну". Да ли је то мо­гу­ће?

ЈAЊИЋ: Ми­слим да на­чин на ко­ји ра­ди Срби­ја у по­следњих ме­сец и по да­је све мање ар­гу­ме­на­та за оп­ти­ми­зам. Овај нај­но­ви­ји по­тез да иде са сво­јом по­се­бном ре­зо­лу­ци­јом ко­ја мо­же би­ти кон­фрон­ти­ра­на ре­зо­лу­ци­ја­ма ЕУ и СAД у су­шти­ни до­во­ди и не­ке чврсте са­ве­зни­ке Срби­је, а то су земље ЕУ ко­је ни­су при­зна­ле Ко­со­во, у си­ту­аци­ју да не­ће мо­ћи да гла­са­ју за ре­зо­лу­ци­ју Срби­је, не­го ће мо­ра­ти да гла­са­ју за та­ко­зва­ну за­је­дни­чку по­ли­ти­ку ЕУ. Ту већ, ако Срби­ја бу­де ин­сис­ти­ра­ла на са­дашњем тек­сту ре­зо­лу­ци­је, мо­же из­гу­би­ти пет гла­со­ва, зе­маља ЕУ ко­је ни­су при­зна­ле Ко­со­во. По­ку­ша­вао сам да пре­по­ру­чим пред­се­дни­ку Бо­ри­су Та­ди­ћу да не пра­ви ова­кав по­тез, да не жу­ри и да по­ку­ша да ком­про­ми­сно са ЕУ ку­пи вре­ме, да за­држи уз се­бе ових пет европ­ских зе­маља и мо­жда при­до­би­је сим­па­ти­је ве­ћег бро­ја држа­ва. Ова­ко, бо­јим се да ће врло брзо СAД и ЕУ до­ћи до 97 гла­со­ва у Ге­не­рал­ној скуп­шти­ни УН и да се то чак мо­же де­си­ти одмах на је­сен.

* ГЛAС: Ко­ли­ко је опа­сно мишљење МСП о Ко­со­ву и мо­же ли оно прои­звес­ти ла­ви­ну от­цјепљења се­це­си­онис­та ши­ром сви­је­та?

ЈAЊИЋ: Ни­ка­да се ни­је оче­ки­ва­ло да не­оба­ве­зно мишљење је­дног су­да мо­же да ути­че на ис­то­ри­ју. Та­кво мишљење, као што је би­ла Ба­дин­те­ро­ва ко­ми­си­ја или одлу­ка Ус­та­вног су­да Ка­на­де по­во­дом Кве­бе­ка, за­врша­ва­ју угла­вном у пра­вној ис­то­ри­ји. Они не­ма­ју ди­ре­ктан ути­цај на ис­то­риј­ске про­це­се. Се­це­си­ја је увек ре­зул­тат ком­би­на­ци­је уну­трашњопо­ли­ти­чких и спољно­по­ли­ти­чких фа­кто­ра. Оно што је ва­жно у овом мишљењу је, ако не­ка етни­чка гру­па или не­ки ен­ти­тет хо­ће да се от­це­пи од са­дашње држа­ве или да фор­ми­ра сво­ју држа­ву, тре­ба да па­зи на про­це­ду­ру - да про­це­ду­ром не пре­крши ме­ђу­на­ро­дно пра­во. С тог ста­но­ви­шта је до­бра ин­тер­пре­та­ци­ја ко­ју је дао пре­ми­јер РС Ми­ло­рад До­дик, да је из овог мишљења Су­да прав­де на­учио ко­јом про­це­ду­ром би Ре­пу­бли­ка Српска мо­гла да иде, ако би кре­ну­ла у прав­цу не­за­ви­снос­ти. На­ра­вно, то је је­дна мо­гу­ћа про­це­ду­ра. Пос­то­ји и дру­га про­це­ду­ра, а то је про­це­ду­ра ко­ју је про­шла Црна Го­ра. То је по­ку­шај да се у ме­ђу­со­бном до­го­во­ру ре­ше про­бле­ми. Aко је то не­мо­гу­ће, тра­жи се ар­би­тра­жа ЕУ, па се он­да ор­га­ни­зу­је ре­фе­рен­дум у њихо­вом над­зо­ру. Да­кле, пос­то­је две мо­гу­ће про­це­ду­ре, је­дна је ко­сов­ска, дру­га црно­гор­ска. Aли зна­мо, ни­ти се Ко­со­во одва­ја због мишљења Ме­ђу­на­ро­дног су­да прав­де, ни­ти се Црна Го­ра одво­ји­ла због мишљења ЕУ. То су мно­го дубљи про­це­си и не ве­ру­јем да ће ово мишљење под­ста­ћи би­ло ко­ји се­це­си­онис­ти­чки по­крет. Да ће не­ки по­кре­ти по­ку­ша­ти да га ис­ко­рис­те, то је ја­сно.

* ГЛAС: Да ли ова­кво мишљење МСП отва­ра вра­та и Ре­пу­бли­ци Српској да до­не­се ре­зо­лу­ци­ју о не­за­ви­снос­ти?

ЈAЊИЋ: За Ре­пу­бли­ку Српску би боље би­ло да иде пу­тем Црне Го­ре и да по­ку­ша све што мо­же са сво­је стра­не да по­ну­ди као ком­про­мис за ус­та­вно ре­шење, ко­је је чу­ва као ен­ти­тет. Aко то не иде, да тра­жи асис­тен­ци­ју ЕУ. Ни­је до­бро то што су опо­зи­ци­они по­ли­ти­ча­ри, све у жа­ру по­ли­ти­чке и пре­ди­збор­не бор­бе тра­жи­ли од До­ди­ка да се мал­те­не одмах РС от­це­пи од БиХ. То је по­тпу­но не­ре­ал­но. Тре­ну­тно ра­спо­ло­жење ЕУ и Aме­ри­ке је та­кво да се бо­је и ду­гог за­мрзну­тог кон­фли­кта, али и раз­два­јања. Вре­ме тре­ба да ра­ди сво­је.

* ГЛAС: Пре­ма Ва­шем мишљењу, да ли је одлу­ка лон­дон­ског су­да о неи­зру­чи­вању чла­на ра­тног Пред­сје­дниш­тва РБиХ Еју­па Га­ни­ћа Срби­ји по­ли­ти­чка или пра­вна?

ЈAЊИЋ: Још у до­ба Га­ни­ће­вог ха­пшења у Лон­до­ну ре­као сам да сам убе­ђен да је Срби­ја на­пра­ви­ла гре­шку. Пра­вни про­блем је увек дру­га­чи­ји у Ен­глес­кој не­го на кон­ти­нен­ту. Је­днос­та­вно, на­ши ту­жи­оци су за­бо­ра­ви­ли да је Бри­та­ни­ја земља оби­чај­ног пра­ва. То зна­чи да је ја­ко ва­жно по­сла­ти стручњаке ко­ји зна­ју пра­ви­ла оби­чај­ног пра­ва, а не ра­ди­ти као са адво­ка­ти­ма и ту­жи­оци­ма с кон­ти­нен­та, из Срби­је. Aко је Срби­ја за­ис­та же­ле­ла да до­би­је Га­ни­ћа, да му су­ди у Срби­ји, мо­ра­ла је да ура­ди по­тпу­но дру­га­чи­је. Тре­ба­ло је да пос­ту­пи та­ко што би по­што­ва­ла пра­вну кул­ту­ру у Бри­та­ни­ји, па да евен­ту­ал­но "избо­ксу­је" но­во пра­ви­ло, пре­се­дан. Она то ни­је ура­ди­ла, Га­нић јес­те. Он је ан­га­жо­вао бри­тан­ске адво­ка­те. Да је, хи­по­те­ти­чки ре­че­но, Га­нић изру­чен Срби­ји, Срби­ја би би­ла у ве­ли­ком про­бле­му око тог су­ђења, јер би сва­ка одлу­ка ко­ју она до­не­се би­ла сма­тра­на по­ли­ти­чком. Све ово са­да да­је мо­гу­ћност Срби­ји да врши ин­ди­рек­тни ме­ђу­на­ро­дни при­ти­сак да се Га­ни­ћу су­ди у БиХ и да она ту бу­де при­дру­же­на - она ко­ја пра­ти су­ђење. Ли­чно ми­слим да је то мно­го боља ствар, да се Га­ни­ћу су­ди у БиХ уз ме­ђу­на­ро­дни над­зор укључу­ју­ћи и по­сма­тра­че из Срби­је.

План Ештонове

* ГЛAС: Пос­то­ји ли, пре­ма Ва­шим са­знањима, план Ке­трин Ештон за пре­узи­мање ди­рек­тне кон­тро­ле над БиХ са сан­кци­ја­ма за РС?

ЈAЊИЋ: Та­кав план не пос­то­ји. ЕУ ни­ка­да ни­је ушла у та­кву си­ту­аци­ју да преу­зме кон­тро­лу за би­ло шта над би­ло чи­ме, а по­го­то­во не над је­дном држа­вом од че­ти­ри и по ми­ли­она ста­но­вни­ка, над је­дном не­ра­зви­је­ном држа­вом у до­ба еко­ном­ске кри­зе. То ап­со­лу­тно ни­је на­чин на ко­ји се ра­змишља у ЕУ. Оно што пос­то­ји, то је и да је ка­да је ри­јеч о БиХ и ка­да је ри­јеч о Ко­со­ву, све бли­же је­дин­ство ЕУ и Aме­ри­ке. Ка­да се они до­го­во­ре, би­ће ја­ко те­шко. Они мо­гу до­го­во­ри­ти оно што су обе­ћа­ли сви по­ли­ти­ча­ри у БиХ, да ће се по­за­ба­ви­ти про­бле­мом кон­сти­ту­ци­је ус­та­вних овлаш­ћења за­је­дни­чке држа­ве ка­да про­ђу избо­ри. Ми­слим да, ако пос­то­је кон­сул­та­ци­је и при­пре­ме у ЕУ, он­да се ра­ди о том по­те­зу, дан по­сле избо­ра у БиХ, одно­сно РС.

http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/43393/cir/Dusan-Janjic-Srpska-treba-da-trazi-asistenciju-EU.html