Зауставити убиство Војислава Шешеља

Александар МЕЗЈАЈЕВ

 

Зауставити  убиство Војислава Шешеља

Специјална операција Хашког трибунала за убиство В.Шешеља улази у завршну фазу

 

Судски процес против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, који је у току у Међународном трибуналу за бившу Југославију, ушао је у нову фазу. И то је најопаснија фаза у току свих осам година, колико се Војислав Шешељ налази у хашком казамату. Ми смо већ писали о томе,  да је ситуација у којој оптужени не може бити осуђен због потпуног краха оптужнице, али који не може бити ни ослобођен из политичких разлога,  изузетно сложена.  Ми смо већ видели како је трибунал „решио" исти такав проблем у процесу Слободану Милошевићу. Међутим,  ситуација у процесу Војиславу Шешељу испоставила се још тежом за Хашки трибунал. Ствар је у томе што је тринаест сведока оптужбе директно у сали изјавило, да дају изјаве под притиском тужилаштва. Ти сведоци су  саопштили да им је прећено како ће се против њих покренути поступак у случају ако одбију да дају лажну изјаву против Шешеља. Они су саопштили такође, да им је прећено  разрачунавањем са њиховим породицама, говорили су о психолошком терору, многобројним саслушањима без престанка. Такође су  изјављивали да им је тужилаштво обећавало  да ће у случају пристанка на сарадњу променити идентитете сведока и пребацити их у САД и друге земље Запада. 19. септембра био сам и лично у прилици да саслушам саопштења свих тих сведока за време велике  међународне научне конфернције о  предмету В.Шешеља у Београду.

 

Званична реакција суда на ту ситуацију је судска одлука од 29. јуна 2010. године. Датом одлуком се започиње процес  спровођења истражних радњи  о ситуацији у вези са притиском на сведоке, у циљу да се они присиле на давање лажних изјава против В.Шешеља. С једне стране, чинило се, да је то добра одлука. Међутим,  у тој одлуци постоје неки аспекти, који наводе на опрез.

 

На први поглед, чини се, да се ради о  покретању поступка против  тужилаштва Међународног трибунала за бившу Југославију. Међутим, у ствари то није тако. Судско веће је  одлучило да наименује amicus тужиоца, који ће одлучити „постоје ли суштинске основе за покретање поступка о мешању у вршење правосуђа".

 

Друго, најпре се чини да се  ради  о спровођењу истраге против Карле дел Понте, Хилдегарда Урц-Рецлафа и Данијела Саксона. Такав утисак стиче се називом одлуке, у којој фигурирају горе наведена имена. Међутим,  у ствари ни то није тако. Одлука судског већа односи се на спровођење истражних радњи  према „одређеним истражитељима тужилаштва". На тај начин,  истрага  се НЕЋЕ  спроводити у односу на три  горе наведене личности -  они су тужиоци, а не истражитељи 1.(Узгред речено, Хилдегард Урц-Рецлаф веома успешно наставља да врши своју функцију у другом процесу, што противуречи правилима вођења истраге, јер када се налази под истрагом (чак и прелиминарно) званична личност се привремено суспеднује са функције).  Стога се поставља питање: зашто је суду била потребна таква игра са именима?

 

Треће. Судско веће је одлучило, да  сва овлашћења по закључцима о довољности оптужбе има amicus тужилац. Поставља сае питање: зашто? Зар није суд дужан да изнесе такав закључак? Или судије унапред скидају са себе одговорност за будући закључак тужиоца о томе, да нема основа за оптужбу?

 

Четврто. Право наименовања amicus тужиоца  судско веће је пренело на секретара МТБЈ. То такође своди објективност истраге на нулу. Секретар МТБЈ је фигура ништа мање кобна од осталих највиших руководилаца Хашког трибунала. Деловање секретара је током целокупног рада МТБЈ, нарочито у процесу Милошевићу и Шешељу, било како незаконито, тако и каткада аморално, а при том те радње остају у сенци. Примера таквог деловања секретаријата има на претек. То су и забране на састајање, поред осталог са члановима  породице, то су и наметања адвоката, који су у очигледном сукобу интерса са оптуженим, најзад, последњи пример – одлука о одбијању да се Војиславу Шешељу плаћа рад одбране. 1.

 

И најзад, последње.  За истрагу је amicus тужиоцу дато 6 месеци од тренутка његовог наименовања. И шта ми ту видимо? Пролази већ више од три месеца, а тужилац још није чак ни наименован! 1.

 

Дакле,  шта значи та, по свим  мерилима, чудна одлука од 29. јуна?  Да би се  то схватило неопходно је схватити главно – трибунал није заинтересован ни за спровођење те истраге, нити за окончање процеса Војиславу Шешељу. Значи, свака радња МТБЈ, чак ако споља она и изгледа позитивном, у суштини има друге циљеве. У датом случају, изгледа,  трибунал једноставно ради за јавност: тобоже, судије су објективне и непристрастне, оне доносе озбиљну одлуку против тужилаштва. Међутим,  када се пажљивије  разматра ситуација, постаје јасно да те радње и нису тако озбиљне, као што се може стећи утисак. И то, што се утисак не стиче „сам по себи", већ се ствара вештачки, не може а да не изазове и најозбиљније бојазни. Сетимо се да је истрага вођена и о агресији НАТО – о кудикамо озбиљнијем злочину од притиска на сведоке. Међутим,  окончана је она одлуком да се обустави даља истрага. Али за МТБЈ у процесу Шешељу главно је нешто друго – њима је важно да покажу,  како се сада све чини у корист Шешеља. Али је то и најопаснији моменат! Управо  је у том моменту и могућ снажан ударац по Шешељу, укључујући његово убиство.

 

На последњој седници МТБЈ у процесу В.Шешељу одржаној 21. септембра постало је познато, да су се код В.Шешеља појавили изненадни проблеми са срцем, који захтевају хируршку интервенцију. Поред осталог,  кардиограм показује аномалну аритмију и тахикардију. То је преозбиљна ситуација да би се одгађало предузимање хитних мера! Неопходно је  да се изврше хитан медицински  преглед В.Шешеља и његово лечење.  Међутим,  то треба да обаве независни лекари, којима верује сам Шешељ. У комисији лекара обавезно треба да буде и специјалиста из Русије. У противном,  ми ћемо добити исте онакве закључке, као и у случају са Слободаном Милошевићем. У последњих шест месеци живота С.Милошевић је осећао  снажне шумове и притисак у глави, уз  делимични губитак слуха и вида. Погледајте какву је помоћ добио Милошевић од „најбољих" лекара НАТО!

 

„Доктор! Артс: „Атерослероза је нормална појава за пацијента

његовог  узраста".

„Доктор" де Лат: „Разлози за могући губитак слуха нису јасни.

Могуће је да су они срчано-васкуларног карактера". Међутим, де Лат изводи закључак о томе, да је „неопходно коришћење не слушалица, већ слушног апарата"! (Као што видимо, да би осигурао себе, „доктор" указује на могући разлог, али је његова препорука уистину саркастична)1.

„Доктор" Споелстра:  предлаже да се проблем реши тако  што ће се „у слушалицама појачати звук". 1.

„Доктор" Фалке: „Ја сам размотрио иузвештај тројице лекара са лором из болнице Броново. Његово мишљење: погоршање слуха је услед старости.

(..)Ништа се више сада не може предузимати". 2.

 

Лекар затвора МТБЈ и даље је „доктор" Фалке. Светска јавност треба да зна,  каква је улога Фалкеа у убиству Слободана Милошевића. Он је заједно са начелником затвора МакФаденом организовао и реализовао махинације са анализама крви С.Милошевића, у току неколико месеци крио је информацију о резултатима од суда и од самог Милошевића, а такође сноси одговорност за фалсификовање друге информације, укључујући вођење два  картона о издавању лекова, у којима се садрже различити подаци!1

 

Има ли оптужени МТБЈ право на медицинску помоћ? Да, безусловно да има. То је фиксирано у свим основним међународним нормама о правима човека и у документима, којима се регулишу права оптуженика. Има ли оптужени МТБЈ право на медицинску помоћ по сопственом избору, тојест, не медицинску помоћ уопште, већ помоћ лекара по свом избору? Да, такође безусловно. Као прво,  све друго би нарушило презумпцију невиности: оптужени није крив, он се не лишава никкавих основних права, поред осталог,  не ограничавају му се његова медицинска права.

 

Према томе,  сада је важно не дозволити трибуналу да одуговлачи у покушајима да одреди своје лекаре, или да уопште доведе у сумњу право Шешеља на избор лекара за свој преглед и лечење. Апсолутно је јасно да ће се трибнунал опирати. Независна медицинска експертиза може показати, да су проблеми са срцем код Војислава Шешеља изазвани  вештачки. Међутим, неопходно је  одмах рећи -  свака смицалица у вршењу независне експертизе  треба да се третира као покушај скривања вештачких узрока погоршања срчаних аномалија Војислава Шешеља! Средства за масовно информисање  дужна су да што је могуће брже и шире  дистрибуирају ту информацију. Међународна јавност треба да зна: ми знамо, да се убиство В.Шешеља не просто припрема.  Оно је већ одавно почело и улази у своју финалну фазу! Неопходно је мобилисати све могуће ресурсе да би се оно спречило!

 

 

[1] Види одлуку заменика секретара МТБЈ од 5.јула 2010.године. D 48083-D48080.

[1] С тим у вези треба навести примере другачије врсте. Када је требало да се наименује amicus тужилац против  В.Шешеља, секретар је  на то утрошио свега 4 недеље. (Види одлуку секретара МТБЈ од 2. Марта 2010. Године D28-D27).

[1] Писмо доктора Џ. Де Лара – затворском лекару Фалкеу од 28. Новембра 2005. године // Документ МТБЈ: IT-02-54-T, p. 45801

[1] Види Писмо доктора  Споелстра  од 21.11.2005 // Документ МТБЈ: IT-02-54-T, p. 45807.

[1] Из извештаја  П.Фалкеа – судском већу од 14.11.2005   // Confidential Attachment B to the Assigned Counsel Request for Provisional Release Pursuant to Rule 65, 20 December 2005.

 

http://rs.fondsk.ru/

VOJISLAV KOŠTUNICA: ULAZAK SRBIJE U EU ZADUGO NEĆE BITI NA DNEVNOM REDU

VOJISLAV KOŠTUNICA: ULAZAK SRBIJE U EU ZADUGO NEĆE BITI NA DNEVNOM REDU

subota, 25 septembar 2010 02:21

 

Kada jedna država javno obznani da je njena politika da EU nema alternativu, onda je ta država unapred saopštila da je spremna da se žrtvuje zarad tog cilja. I tu kraja nema, zapravo kraj je kada se promeni ta naopaka politika

Vi ste do 2008. godine bili za EU, parafirali ste sporazum SSP. To je nepobitno. Onda ste 2008. godine promenili svoj odnos prema EU. Zašto?
- EU je ta koja je promenila, i to radikalno odnos prema Srbiji 2008. godine. Srbija je započela evropske integracije kao celovita država i onda je na pola puta tih integracija, uz neposrednu pomoć EU, Kosovo proglasilo jednostranu nezavisnost. Posle tog jednostranog proglašenja secesije Brisel šalje svoju misiju na Kosovo da pravi nezavisnu državu, a sam nastavak evropskih integracija EU uslovljava uspostavljanjem dobrosusedske saradnje, zapravo međudržavnih odnosa između Srbije i Kosova. Mi smo kao međunarodno priznata celovita država parafirali SSP i tu nema ničeg spornog. Ali pre nego što je ovakav SSP potvrđen Priština je proglasila jednostranu nezavisnost i zatim su 22 države EU priznale ovu lažnu državu. Tako, ako se stvari gledaju iz ugla onih država koje su priznale Kosovo, ispada da su one sa jednom državom, celovitom Srbijom, parafirale SSP, a sa drugom državom, Srbijom bez Kosova, potvrdile ovaj sporazum. To im je omogućila sadašnja vlast nerazumnom politikom da EU nema alternativu. Ništa slično ovakvom pokušaju da se otme teritorija uz saglasnost države kojoj se teritorija otima nije nikada do sada viđeno. Nisam ni po koju cenu bio spreman da budem saučesnik u ovakvom planu EU da Kosovo dobije nezavisnost, već sam se tome otvoreno suprostavio i branio nacionalne i državne interese Srbije.

U onome što je preostalo od srpske javnosti govori se o tome da nas u EU neće primiti zbog „unutrašnjeg zamora" od primanja novih članica. Vi govorite o odnosu Kosova i EU. Bojimo se da i Vi i deo javnosti previđate činjenice da evropske institucije imaju ogromne primedbe na čitav niz mera i zakona koje je današnja vlast donela u ime evropskih standarda? Tu pre svega mislimo na reformu pravosuđa, antikorupcijske zakone…
- Ne treba imati nikakvih iluzija da su posle proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova evropske integracije Srbije u potpunoj funkciji ucenjivanja zemlje da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom. Može Srbija da postiže najbolje ili najgore rezultate u unutrašnjim reformama, ali za Brisel je presudno da Srbija omogući da se Kosovo uspostavi kao država. Saučesništvo i kooperativnost Srbije u uspostavljanju odnosa sa Kosovom je za Brisel u ovom trenutku najvažnija stvar.

Gde je kraj uslovljavanju Srbije od strane EU? Da li na dnevni red dolazi i „pitanje Sandžaka" i promena Ustava Srbije?
- Kada jedna država javno obznani da je njena politika da EU nama alternativu, onda je ta država unapred saopštila da je spremna da sve žrtvuje zarad tog cilja. I tu kraja nema, zapravo kraj je kada se promeni ta naopaka politika. Onako kako se danas sadašnja vlast i politika da EU nema alternativu odnosi prema Kosovu, a takođe i Vojvodini sa usvajanjem protivustavnog Statuta, sutra će se odnositi prema Raškoj. Naravno, poseban im je problem Ustav koji je brana razbijanju celovitosti zemlje i pokušaće na sve načine ili da promene ili da zaobilaze Ustav. Srbija je danas jedina država na svetu koja ima vlast kojoj smeta teritorijalni integritet zemlje i Ustav koji ga brani.

Kakav je odnos EU prema Srbiji?
- Nažalost sadašnja vlast je obmanjivanje pretvorila u svoju politiku. A jedna od možda najvećih obmana je nametanje teme o ulasku Srbije u EU, kao da je stvarno pitanje da li Srbija hoće ili neće da koliko sutra postane članica EU. Obmana se sastoji u tome što to uopšte nije tema današnje Srbije, jer će se pitanje stvarnog ulaska ili neulaska Srbije u EU rešavati za deset, petnaest, dvadeset godina. A realno je pitanje i da li će Srbija i posle tih deset ili dvadeset godina uopšte ući u EU. S druge strane, ono što jeste prava tema i pravi problem današnje Srbije to je što EU podržava albanske secesioniste u pravljenju lažne države Kosovo. Ovaj pravi problem se krije kao da ne postoji, i umesto njega se obmanom nameće pitanje o ulasku Srbije u EU. Pri tome niko i ne govori da raspravljamo o pitanju koje će na dnevni red doći u dalekoj budućnosti ili možda nikada. Dakle, ako treba da definišemo današnji odnos EU prema Srbiji on se sastoji u delovanju Brisela u korist albanskih secesionista uz prećutnu i svesrdnu podršku i saučesništvo sadašnje vlasti. To je odnos ucenjivanja od strane EU i samoponižavanja aktuelne vlasti. Iz takvog odnosa ne može da nastane ništa dobro, već se time sistematski obezvređuje i urušava Srbija i sve u Srbiji..

Da li Srbija može da bude uspešna, stabilna i napredna država ako ne uđe u EU?
- Ako jedna država kao samostalna zemlja ne može da bude uspešna, stabilna i napredna, već mora po svaku cenu da bude deo EU, onda je pravo pitanje da li takva država uopšte može da opstane i dalje postoji. Srbija nije država od juče, ona nije avnojevska tvorevina, Srbija predstavlja staru evropsku državu. Srbija je postojala vekovima i pre svake pomisli o postojanju EU i samim tim besmisleno je opstanak Srbije vezivati za bilo koju trenutnu međunarodnu organizaciju. Srbija sasvim sigurno može da bude i uspešna i napredna država i kao takva treba da odluči da li joj je interes ili joj nije interes da bude članica EU. A taj interes se meri svakako i odnosom EU prema Srbiji, odnosno da li će nas u budućnosti uvažavati kao partnera i naravno kao celovitu zemlju.

To je onda, kako kažu vaši oponenti, politika samoizolacije.
- To uopšte nije tačno. Pogledajte kako je Češka branila svoje interese prilikom usvajanja Lisabonskog sporazuma. Ili kako je to radila Irska. Onog trenutka kada srpski narod stane iza svoje vlade koja brani legitimne i demokratske interese koji su zagarantovani svakoj državi, niko se neće usuđivati da takvom jeftinom propagandom i takvim besmislicama osporava legitimna prava koja sve države sveta brane. Samo u ovakvoj Srbiji u kojoj vlast pristaje na sve diktate i ucene moguća je takva propaganda koja podriva svaku borbu za državne i nacionalne interese. Srbija ne može svoje državne i ekonomske interese jednostrano svesti samo na EU, već treba suprotno od svake pomisli na izolaciju da širi saradnju sa drugim uticajnim državama, a ne da je sužava samo na EU.

DS pita šta je alternativa EU?
- Alternativa je da Srbija sarađuje sa svim državama i na istoku i na zapadu, kako bi unapređivala svoje ekonomske interese i branila svoje državne interese. Alternativa današnjem propadanju i beznađu do koga je dovela politika da EU nema alternativu, jeste bolji život i ekonomski oporavak zemlje kroz saradnju na ravnopravnim osnovama i u obostranom interesu sa svim državama. Sam život će nametati različite alternative jer u doglednoj budućnosti pitanje ulaska Srbije u EU neće, osim u propagandi, biti stvarno na dnevnom redu. Kako će se stvari razvijati u narednih deset i petnaest godina nije do kraja predvidljivo. Na pitanje hoće li sama EU imati interes da Srbija bude njena članica i da li će Srbija za deset godina imati interes da bude u EU, danas niko ne može sa sigurnošću da odgovori. Ali ono što Srbija mora da uradi jeste da bude stabilna država sa jakom privredom, kako bi saglasno našim interesima mogla da bira koji je najbolji put kojim treba ići.

Kako ocenjujete sastanak sa Tomislavom Nikolićem?
- Smatram da je taj razgovor bio važan zbog toga što je ponovo na političkoj sceni počelo da se javno raspravlja o osnovnim državnim pitanjima. Javnost je dobro reagovala i pokazala da je zainteresovana da političke partije jasno iznesu svoje stavove o krupnim državnim temama. Videćemo da li je ovo bio samo jedan izuzetak ili će javnost zahtevati da se nastavi sa javnim raspravama i utvrđivanjem kako političke stranke gledaju na sva pitanja od kojih zavisi budućnost Srbije

Jeste li, dakle, raspravili sa Nikolićem ključna državna pitanja?
- Započeli smo razgovor. Najteže pitanje sa kojim se Srbija danas suočava jeste kako odgovoriti na delovanje EU koja se stavila na stranu albanskih secesionista. Stav DSS je jasan i javnosti je poznat. Kao svaka normalna država treba Briselu da kažemo da se suprotstavljamo njihovoj podršci uspostavljanju lažne države Kosovo, a to znači potpuno odbacivanje politike da EU nema alternativu. Hoćemo da sarađujemo sa EU, ali hoćemo i da nas poštuju kao što poštuju sve druge države. SNS je još u traganju za jasnim odgovorom na ovo teško pitanje. Pošto je rasprava započeta cela javnost očekuje da i SNS zauzme određen stav.

Da li se Vašim političkim postupcima, u vezi sa saradnjom sa SNS-om, može prigovoriti da razbijate opoziciju i produžavate vek ovdašnjoj vlasti?
- Mi smo oštro kritikovali sadašnju vlast ne zato što smatramo da ona ima dobru politiku koju loše sprovodi, već zato što smo duboko uvereni da je politika da EU nema alternativu pogubna i da ekonomski i politički uništava Srbiju. DSS zahteva da se izbori odmah raspišu sa ciljem da se promeni politika koja Srbiju vodi u potpuni slom. Jedina vlast za koju smo mi zainteresovani jeste ona koja će voditi novu nacionalnu politiku i vratiti samopoštovanje Srbiji i obnoviti njenu privredu. Dakle, DSS i sadašnja vlast se nalaze na potpuno suprotnim stranama i verujemo da ukupna javnost to vidi i priznaje da je DSS najoštrija opozicija aktuelnoj vlasti.

A ako SNS i DS naprave Vladu posle izbora?
- To bi značilo da se u zemlji ništa nije promenilo osim što bi se proširila sadašnja Vlada. A šta je to dobro ova vlast sprovodeći politiku da EU nema alternativu za ove dve godine donela Srbiji? Da li su danas plate veće, da li danas ima više posla u Srbiji, da li je država stabilnija ili je socijalna pravda veća? Rezultat ove vlasti je slabljenje i osiromašenje Srbije. I ako bi posle izbora ovakva politika trebalo da nastavi da vlada Srbijom samo proširena sa SNS, šta smo onda dobili? U svakom slučaju ako bi se išlo u tom smeru, onda da ne bi Vlada DS i SNS bila nova velika obmana građana, SNS treba otvoreno da upozna javnost da je takva Vlada njen pravi cilj. Ukoliko građani na izborima budu glasali za Vladu DS i SNS, to će biti legitimna Vlada ali koja ništa dobro Srbiji neće doneti. Srbiji su na izborima potrebne stvarne promene, a to pre svega znači promenu sadašnje politike.

Sadašnja vlast je promovisala politiku uspostavljanja četiri stuba na kojima počiva spoljna politika Srbije. Koji je danas realan domet ove politike?
- Sve što se dešavalo sa traženjem mišljenja od Međunarodnog suda pravde i podnošenjem, a zatim pod ultimatumima menjanjem rezolucije u Generalnoj skupštini, pokazuje da su četiri stuba spoljne politike sadašnje vlasti samo prazna priča. Jedino što postoji i što svi vidimo to je bespogovorno ispunjavanje stranih diktata na štetu Srbije.

Vi ste započeli da razvijate snažnije i partnerske odnose sa Rusijom. Šta bi po Vama trebalo da bude okosnica saradnje Srbije i Rusije?
- Rusija je u važnom istorijskom trenutku snažno podržala zahtev Srbije da se saglasno principima međunarodnog poretka poštuje teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje. Za poštovanje je, i to će ući u našu istoriju, da je predsednik Putin snagom veta zaustavio da Savet bezbednosti ukine Rezoluciju 1244 i da usvoji Ahtisarijev plan. Da je Savet bezbednosti usvojio Ahtisarijev plan, to bi predstavljalo veliko poniženje Srbije. Ovako sve dok je na snazi Rezolucija 1244 i na međunarodnom planu nastavlja se borba Srbije za Kosovo i za naš teritorijalni integritet. Ta saradnja koju smo postigli sa Rusijom predstavlja najveću moguću političku saradnju i prijateljstvo dve države. Naš cilj je bio da i ekonomska saradnja dostigne ovaj politički nivo. Potpisivanje energetskog sporazuma je bio veliki korak u tom smeru. Jedan od načina izlaska Srbije iz ekonomske krize je da se pojača ekonomska saradnja sa Rusijom. Pored energetike, veoma je važno da se uspostavi saradnja u poljoprivredi i građevinarstvu, jer su ove tri oblasti ključne za oporavak srpske privrede.

Može li nama u budućnosti Rusija da bude alternativa EU
- Srbija i Rusija imaju vekovne prijateljske odnose kao dve države koje međusobno poštuju svoje državne i nacionalne interese. I to je odnos koji treba čuvati i dalje unapređivati. S druge strane, odnosi Srbija i EU se kreću od našeg započetog puta u integracije do nastojanja Brisela da na našoj teritoriji napravi još jednu albansku državu. Dakle, naša saradnja i naši odnosi sa Rusijom i EU zasnovani su na različitim osnovama. Sa Rusijom kao prijateljskom zemljom treba da unapređujemo saradnju, a sa EU moramo otvoreno da razgovaramo i jasno iznosimo naš stav i naše protivljenje uspostavljanju lažne države Kosovo. A posebno bih podsetio i da najveće države EU čine sve što je u njihovoj moći da ostvare što bolje ekonomske bilataralne odnose sa Rusijom.

Ima li rešenja za uspostavljanje boljih odnosa Srbije i SAD?
- Nepristrastan posmatrač koji na stvari ne bi gledao ni iz Srbije ni iz Amerike, odmah bi objektivno uočio da je angažovanje SAD u protekle dve decenije na Balkanu bilo suprotno legitimnim i pravednim interesima srpskog naroda, a u korist maksimalističkih interesa drugih balkanskih naroda. Možda je jedini izuzetak i uspostavljanje prirodne mere zadovoljavanje interesa svih strana predstavljao Dejtonski sporazum. Znamo da Amerika neće preko noći promeniti svoju politiku, da je možda neće skoro ni preispitivati, ali životni realni procesi na Balkanu će vremenom ići na uspostavljanju prirodnih ravnoteža interesa. Moguće je da će život upućivati SAD da u budućnosti ipak podrže prirodnu i pravu meru interesa svih naroda na Balkanu, kao što su u jednom trenutku pronašli meru u Dejtonskom sporazumu.

Na Republiku Srpsku se vrši veliki pritisak da pristane na promenu Dejtonskog sporazuma i saučestvuje u svom nestanku. Šta će biti sa Republikom Srpskom?
- Opstanak Republike Srpske predstavlja suštinski i istorijski interes srpskog naroda. Republika Srpska nema alternativu i ne bi smelo da postoji ništa zbog čega bi srpski narod preko Drine mogao da pristane na samoukidanje Srpske. Da stvar bude gora EU istovremeno vrši pritisak koji treba da vodi ka dezintegraciji Srbije i veštačkoj centralizaciji BiH, dakle isključivo i samo na štetu srpskog naroda. Na sve pritiske treba odgovoriti odlučno jer je legitimno i demokratsko pravo srpskog naroda na očuvanje i Srbije i Republike Srpske.

BiH je na pragu ulaska u NATO. Kakvu sudbinu Republika Srpska može da očekuje kada uđe u NATO?
- Smatram da je napravljena ozbiljna greška što Republika Srpska nije raspisala referendum o ulasku u NATO pre nego što je BiH predala kandidaturu za ulazak u ovaj vojni savez. Ova greška se ipak može ispraviti i referendum još uvek može da se raspiše. Rukovodstvo Republike Srpske se javno obavezalo da će ovaj referendum raspisati, i te obaveze se ne sme odreći. Jer samo narod može doneti tako sudbonosnu odluku. Verujem da znam šta će na referendumu reći srpski narod, ali u svakom slučaju svi moramo da poštujemo svaku odluku naroda na referendumu.

Vidite li izlaz za Srbiju iz ove krize, da li su izbori uopšte na vidiku?
- Sledeći izbori, kad god oni budu, biće od najveće važnosti za Srbiju. Na tim izborima najvažnije pitanje biće da li Srbija nastavlja sa politikom da EU nema alternativu ili će se ponovo sabrati oko svojih državnih interesa. Narod će odlučiti i odrediti dalji put zemlje.

* * *

Pečat ekskluzivno
Nedavno je u Rusiji objavljena knjiga Vojislava Koštunice Odbrana Kosova. U ruskom izdanju Odbrane Kosova po prvi put je objavljeno pismo koje je Vojislav Koštunica kao predsednik Vlade Srbije uputio 12. maja 2007. godine predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. Pečat ekskluzivno objavljuje ovo pismo. U ruskom izdanju Odbrane Kosova pismo prati napomena koja objašnjava kontekst u kome je pismo poslato. Ta napomena glasi: Ova lična poruka Vojislava Koštunice Vladimiru Putinu poslata je 12. maja 2007. godine. Poruci je prethodilo obaveštenje koje je Vojislav Koštunica dobio od šefa misije Srbije u UN. U obaveštenju se navodi da su SAD pripremile nacrt rezolucije za Savet bezbednosti UN na osnovu plana Martija Ahtisarija sa ciljem da se Kosovu omogući nezavisnost.

* * *

Lična poruka predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice predsedniku Rusije Vladimiru Putinu
U ime naroda Srbije molim Vas predsedniče Putin da Rusija stavi veto u Savetu bezbednosti na otimanje Kosova od Srbije. Ruska podrška i veto na otimanje naše teritorije ima istorijski značaj za Srbiju. Srbija je svoju budućnost sudbinski vezala za Kosovo. U celoj svojoj istoriji Srbija je imala jednog istinskog prijatelja Rusiju. Sve naše nade uprte su samo u Boga i prijateljsku Rusiju. Predsedniče Putin, znajte da bi Srbija dok postoji pamtila Vaše ime.

Primite moj prijateljski i bratski pozdrav,
Vojislav Koštunica


Autor Uglješa Mrdić
Izvor Pečat, br 133, 24. 9. 2010.

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5495-vojislav-kotunica-ulazak-srbije-u-eu-zadugo-nee-biti-na-dnevnom-redu.html