Kosovo - u redu, ali stvarno, šta dalje?
Dok se 2009. godina uglavnom završila onako kako je i počela, međunarodna zajednica u odnosu prema severu mora nastaviti sa pristupom očuvanja mira kako bi se održala mogućnost rešenja ostvarenog pregovorima.
Autor Džerard Galuči
Tokom poslednjih nekoliko meseci pokušao sam da predstavim različite aspekte još uvek teškog pitanja šta učiniti sa severom Kosova u kontekstu celokupnog rešavanja statusa. Naglašavao sam da je u odnosu prema severu Kosova i dalje potrebno nastaviti sa pristupom očuvanja mira - na primer, bez nastojanja da se politička pitanja reše putem sile - kako bi vrata bila otvorena za ishod ostvaren kroz pregovore. Takav ishod bi uključivao diferencijalni pristup sprovođenju Ahtisarijevog plana, odnosno, energično sprovođenje decentralizacije (uz dozvoljene veze sa Beogradom) u većinskim srpskim opštinama južno od Ibra i "Ahtisari plus" okvir za sever (kao alternativu potpunoj podeli).
Međutim, na terenu je 2009. godina završena onako kako je i počela. Nakon što je u novembru 2008. godine preuzeo statusno-neutralni plašt od UN-a, EULEX nije uspeo da, kroz primenu praktičnih, nepolitičkih mera, sprovede predloženi plan od šest tačaka Generalnog sekretara UN-a za rešavanje praktičnih pitanja - kao što su sudovi, carina i transportne veze. EULEX je odlučio da je bolje da ne uvredi albansku većinu postizanjem dogovora sa lokalnim srpskim institucijama i zajednicama koje su, kako se čini, prihvatile status quo i dalje duboke podeljenosti oko pitanja nezavisnosti Kosova. EULEX je, zapravo, stajao po strani, a u nekim slučajevima je i pomogao Albancima da primoraju Srbe da prihvate kosovske institucije kojima oni dominiraju. EULEX je dozvolio blokadu struje Srbima na jugu i olakšao je prinuđeni, jednostrani povratak Albanaca u osetljivo područje (Brđani) severne Mitrovice. Rezultati su bili izmešani. Dovoljan broj Srba sa juga je pod pritiskom glasao na lokalnim izborima 2009, kako bi izbori na taj način dobili minimalan kredibilitet. Međutim, na severu je isključivanje struje jednostavno dovelo do "podele oko struje", te je Srbija 'uskočila' da popuni tu prazninu i čak otpočela sa naplaćivanjem troškova struje.
Umesto nastojanja da pronađe statusno-neutralna praktična rešenja po pitanjima carine i sudova, EULEX je postavio službenike na carinskim prelazima na severu, kao i u Sudu i Mitrovici, sa namerom da u tim institucijama uvede zakone Kosova, njihovo osoblje i uspostavi veze sa Prištinom. Podstaknuti stalnim zahtevima Albanaca, EULEX i KFOR su zapretili upotrebom sile kako bi te planove sproveli. Međutim, EULEX je u decembru formulisao strategiju, koja je naizgled bila više politička, a kojom su nameravali osvojiti prostor na severu kako bi se omogućilo uspostavljanje vladavine iz Prištine (http://outsidewalls.blogspot.com/2010/01/kosovo-eu-strategy-for-north.html). Ta strategija pretpostavlja da su se Srbi sa severa umorili od pružanja otpora nezavisnosti Kosova i da će prihvatiti Prištinu, jer će biti oslobođeni od štetnog uticaja "radikalnih" lokalnih vođa. Čini se da se EU takođe oslanja na predsednika Tadića – revnosnog da ostvari političku korist ulaska u EU – koji bi pomogao uklanjanjem "radikala" i povinovanjem postepenoj tranziciji severa na EULEX, a potom na Prištinu. Obe pretpostavke su upitne. Otpor Srba prema nezavisnosti Kosova je dubok i gotovo univerzalan, i malo je verovatno da će uskoro nestati. Srbi na jugu bi možda bili spremniji na kompromis, obzirom da oni nemaju alternativu. Ali Srbi na severu imaju alternativu da ostanu deo Srbije - što funkcionalno i jesu - i Tadić nije u poziciji da digne ruke od njih. No, u svakom slučaju, čini se da EU barem pokušava.
Dakle, uprkos svim pritiscima i pritužbama Prištine o "nelegalnim" i "paralelnim" institucijama i obavezi da se iste "raspuste", Kosovo je u 2009. godini ostalo podeljeno na Ibru. Šta je sa 2010? Prekretnica bi mogla da bude odluka Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti. Priština bi mogla imati neke koristi od te odluke, jer sve što je manje od potpunog odbacivanja izjave kao ilegalne – što je malo verovatno – doprineće pokretanju drugog talasa priznanja; zemlje koje su već sada prijemčive, ali koje oklevaju da priznaju Kosovo sve dok je odluka protiv nezavisnosti i dalje moguća, sada će moći da naprave korak ka priznanju. Međutim, značajan broj će nastaviti sa odbijanjem zbog sopstvenih razloga, uključujući verovatno i neke od zemalja koje su članice EU. Stoga konačan status i pitanje severa neće biti rešeni samo odlukom Međunarodnog suda pravde; rešenje će biti moguće samo uz otvaranje nove runde pregovora. Moglo bi se desiti da Priština i njeni prijatelji potraže konačno rešenje na severu primenom sile. Ali kako postoji rizik da to izazove krizu širih razmera, možemo očekivati da će se Evropska unija uzdržati od bilo kakvih mera sve dok se severni Srbi sami ne predaju. Dakle, status quo bi mogao da se nastavi na severu. Sve to i nije tako loše, jer dozvoljava mogućnost da se dođe do ishoda ostvarenog kroz pregovore.
Do pregovora neće lako doći. Obe strane će morati da odustanu od nečega. Pažljivo podešenim kompromisnim rešenjem, sever Kosova bi mogao nominalno da ostane na Kosovu, ali da suštinski bude u Srbiji. Ali, ovo bi moglo da prevaziđe sposobnosti strana u pregovorima i posrednika. Podela bi bila manje elegantno rešenje, koje bi i dalje imalo osnovu da traži od obe strane da odustanu od nečega što im je vredno: Srbija bi, naravno, izgubila Kosovo, dok bi Albanci morali da prihvate gubitak severa.
2010 bi mogla biti godina u kojoj će status Kosova i statut severa, zaista biti rešeni. Ili će možda biti godina u kojoj će se nastaviti podeljeni statusa quo. Bilo koja od ove dve mogućnosti je bolja od obnovljenog sukoba, premda bi obnovljeni pregovori bili najbolji. Može se desiti da će svi to uvideti posle nekog dramatičnog događaja.
Džerard M. Galuči je bivši američki diplomata. Služio je kao regionalni predstavnik UN-a u Mitrovici, na Kosovu, od jula 2005. do oktobra 2008. Viđenja iskazana u ovom tekstu su u potpunosti lična i ne predstavljaju stav bilo koje organizacije. Analize gospodina Galučija o aktuelnim dešavanjima možete pročitati na http://outsidewalls.blogspot.com
http://www.transconflict.com/News/2010/January/Kosovo_Okay_Really_Whats_Next_SERBIANVERSION.php
