Sakriven i cenzurisan izvještaj UN-a o bombardovanju Srbije

Sakriven i cenzurisan izvještaj UN-a o bombardovanju Srbije

 

Srna - 02.11.2011 14:39

BEOGRAD - NATO napadi na Srbiju 1999. godine doveli su do zagađenja najotrovnijim supstancama, među kojima se ističu polihlorobifenili (PCB), koji su visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti - navodi se u sakrivenom i cenzurisanom izvještaju Senegalca Bakarija Kantea, šefa Misije programa UN iz 1999. godine, koji se bavi stravičnim posljedicama bombardovanja.

U ovom ivještaju, koji nikada nije objavljen u UN, naglašava da je jedan litar polihlorobifenila dovoljan da se zagadi milijarda litara vode!?

PCB se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO-a, stoji u ovom sakrivenom izvještaju iz 1999. godine, uz napomenu  da je bombardovanje brojnih fabrika u kojima su upotrebljavani teški metali izazvalo, između ostalog, i širenje kadmijuma i metilizovane žive (najotrovniji oblik žive). Riječ je o metalima koji ostaju otrovni čak ako se i raznesu na prostoru od više hiljada kilometara. Rezultat je  - zatrovanost Dunava.

"Prema raspoloživim podacima, snage NATO-a upotrijebile su municiju sa osiromašenim uranijumom gađajući vojne i civilne ciljeve. Upotrijebljena je municija kalibra 30 milimetara. Ova vrsta municije je nuklearni otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje. Upotreba ove municije ima užasne posljedice po stanovništvo, jer, osim tjelesnih povreda, uzrokuje radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske posljedice koje uzrokuju kancer", piše u Kanteovom koji je tokom maja 1999. godine upućenom generalnom direktoru UNEP-a Klausu Topferu.

Kante navodi da "prilikom upotrebe (eksplozije) oružja sa osiromašenim uranijumom nastaje uranijumski oksid (U308 i UO2) kao i, između ostalog, veoma reaktivni gasovi radijum i radon".

"Oksidne čestice su širine između 0,5 i 5 mikrona i vjetar može da ih raznosi na udaljenost od više stotina kilometara. Pošto u regionu Jugoslavije najčešće duvaju sjeverozapadni vjetrovi, to praktično znači da zagađenje ide od Jugoslavije ka Mađarskoj, Njemačkoj, Hrvatskoj i BiH ili ka Albaniji, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Grčkoj" - upozorava Kante.

O ovom šokantnom, ali sakrivenom i prećutanom izvještaju pisao je  američki nezavisni novinar Robert Parsons, izvještač iz međunarodnih institucija u Ženevi. Parsons je uspio da dobije Kanteov izvještaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavio njegove dijelove u ženevskom dnevniku "Kurijeu".

Sada je taj izvještaj opet aktuelizovan, a Parsons za "Vijesti" svjedoči o tome kako su se u kancelarijama UN, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenzurisali i "frizirali" izvještaji o zdravstvenim posljedicama upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom na Balkanu.

Bakari Kante 12 dana boravio je tokom bombardovanja  u maju 1999. u Srbiji, u okviru misija drugih agencija iz sistema UN i izvještavao UNEP  o ekološkom užasu: "Atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom".

Izvještaj je kategoričan u ocjeni da će naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, kao i da će biti povećan broj spontanih pobačaja kod trudnica i deformiteta novorođenčadi.

Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj katastrofi u Srbiji bez presedana u evropskoj istoriji - navodi Parsons.

"Dok je NATO na sve strane trubio o svojoj `humanitarnoj intervenciji`, izvještaj Kanteov govorio je o ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji - kaže Parsons i navodi da je Kanteov izvještaj, čim je predat, klasifikovan u UN i sklonjen od javnosti i da je vjerovatno završio u sjedištu UNEP-a u Najrobiju.

On otkriva da mu je jedan neposredno upućeni diplomatski izvor prenio da je u julu 1999. jedna grupa švajcarskih naučnika došla do još dramatičnijih zaključaka o posljedicama bombardovanja. Njihovo istraživanje bilo je dio aktivnosti diplomatske grupe FOKUS koju su činili Švajcarska, Austrija, Rusija i Grčka: "Pošto je Švajcarska bila ta koja je pokrivala sve troškove, ostali članovi grupe su morali da ćute" - tvrdi  Parsons.

I drugi izvori potvrđivali su ove izvještaje.  Već u februaru 2000. godine podaci holandske vlade u glavnim crtama podudarali su se podacima američke nevladine organizacije MTP (Militari toksik projekt). MTP je naime u januaru 2000. godine tražila od vlade SAD da skine oznaku tajnosti sa dosijea o upotrebi otrovnih supstanci na Kosovu. MTP je dobila dosije 30. januara 2000. godine i na osnovu njega izračunala da je na Kosovo bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada?!

Osnivane su i druge grupe sa ciljem da sačine izvještaj o posljedicama bombardovanja. Kad je došao na čelo Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da sastavi novi izvještaj o zagađenosti osiromašenim uranijumom tokom 1999. godine, Peka Havisto je doveo još dva Finca - Henrika Slotea i Pasia Rinea - prenosi "Novi standard".

"Bila je to zaista izvanredna ekipa koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se svede na sljedeće: dok su oni željeli da objave istinu -  NATO je htio da je sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a. UNEP je, dakle, bio pod vojnim pritiscima. Havisto i njegovi saradnici razmišljali su na sljedeći način: `Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba, bićemo smijenjeni i istraživanje će biti zaustavljeno. Bolje je onda da uradimo nešto, da otkrijemo bar dio istine`"- objašnjava Parsons.

Zahvaljujući takvom načinu rada Havistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svjetsku javnost objavivši da je na Kosovo bačen "prljavi" uranijum. Tada je saopšteno da je analiza 340 uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo plutonijuma potvrdile su dvije laboratorije - Švedski institut za radiološku zaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz.

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Sakriven-i-cenzurisan-izvjestaj-UN-a-o-bombardovanju-Srbije-113102.html

Конузинска јерес

Бранко Жујовић

2.11.2011, 14:56

 

Евроатлантска послуга у Србији је смешна, када Његовој Екселенцији Александру Конузину прети протеривањем, због говора на страначком скупу. То стога што Србија одлично зна ко у ствари формира њене проевропске владе, дефинше националну политику и отима јој територију. Шта, не читате "Викиликс"?

Не кажем да сам међу најсрећнијима, због тога што је Његова Екселенција Алаксандар Конузин говорио на скупу напредњака у Нишу. Али, сматрам да је његово обраћање чај од камилице с медом, у поређењу с изјавом бившег америчког амбасадора Камерона Мантера, који је пре мало више од три године у Дому омладине у Београду први открио политичку супстанцу будуће владе.

Десило се то на промоцији програма "Друштвене мреже". Тада је Камерон Мантер рекао да је потпуно сигуран да ће у Београду бити формирана проевропска влада. И не само то. Радио-телевизија Србије 18. јуна 2008. године пренела је његову изјаву да ће Сједињене Америчке Државе (САД) Србији дати велику помоћ, уколико проевропска влада буде формирана.

Подсећања ради, иако није везано директно за ову тему, Мантер је тада изјавио и да ће Србија постати глобални играч у економији, да ће њени људи моћи да путују као некада и да ће млади моћи да студирају широм ЕУ. "То ће бити сасвим пристојан крај деценија у којима је Србија имала веома тежак период", додао је он.

Исте године, амерички амбасадор разговарао је и са "прогресивним члановима ДСС-а". Дипломатска депеша, сачињена 8. септембра 2008. године, поводом неуспелог пуча у ДСС-у који је организовала америчка амбасада, каже да поменути прогресисти још увек нису спремни да потегну нож на свог Цезара, односно председника ДСС-а др Војислава Коштуницу.

Да не помињем окупљање креатора јавног мнења из 2006. године, уприличено у француској амбасади у Београду 2006. године. Присутан је био и тадашњи амбасадор САД-а у Београду, Мајкл Полт. Од најзначајнијих српских новинара и уредника тражено је да српску јавност убеде да је албанска независност на Косову и Метохији неминовна.

Западњачка дипломатија смрт патријарха Павла дефинисала је као "притајени благослов за Српску православну цркву", а закључили су и да је Иринеј боља опција од њега. Или депеша 07BELGRADE1733, у којој пише да су америчке дипломате у затвореним разговорима с Борисом Тадићем изразиле очекивање да ће он заједно с њима управљати процесима после проглашења албанске независности на Косову и Метохији.

Или налог амбасадама у сателитским државама у региону, укључујући и Турску, да "утичу на државе домаћине" да ове пошаљу демарш Црној Гори, због тога што Филип Вујановић није позвао Албанце с Косова и Метохије на неки међународни скуп на Цетињу 2009. године. Или грозна чињеница да је избор Атифете Јахјага за председницу албанског Косова потекао од америчког амбасадора у Приштини Кристофера Дела.

Да ли је Његова Екселенција Александар Конузин говорио на скупу напредњака? Јесте. Да ли је то учинио јавно? Подразумева се. До данас нико није ставио примедбу на садржај његовог обраћања, него на принцип дипломатског немешања у унутрашње прилике земље домаћина. Сјајно.

Да ли је ексклузивитет у изношењу информација о процесу формирања будуће владе земље домаћина мешање у унутрашње ствари? Да ли је обећавање (показало се – непостојеће) финансијске награде за формирање владе, тачно одређеног састава, у земљи домаћину мешање у унутрашње ствари? Да ли је покушај организовања пуча у странци мешање у унутрашње ствари?

Да ли је кројење спољнополитичких потеза земаља у региону мешање у њихову политику? Да ли је кадровско решење за албанског председника на Косову мешање? Да ли је тајно инсистирање на заједничком управљању процесима после признавања албанске независностина Косову и Метохији мешање? Или мислите да овде нико не памти бившег немачког амбасадора и његове изјаве о будућности Војводине у Србији!

Западњачко инсистирање на принципијелности у амбијенту јавности и арогантно игнорисање исте у помрчини антисрпских интереса, важан је сегмент евроатлантске будућности Београда. То грађани Србије треба да знају.

Слугерањско инсистирање на недоследној принципијелности, евроатлантску послугу у Србији ставља у улогу пајаца, који смехом прикрива урођени западњачки страх од политичких ефеката руске популарности у Србији. Здраво нам остајте у Београду, Александре Васиљевичу!

http://serbian.ruvr.ru/2011/11/02/59759062.html

Srbija dopunjava kontratužbu protiv Hrvatske

Komentara 0

0

Srbija će u petak, 4. novembra predati Međunarodnom sudu pravde u Hagu dodatne argumente za srpsku kontratužbu za genocid protiv Hrvatske, koji će, između ostalog, sadržavati primedbe na hrvatski spisak nestalih, na kojem se nalaze i srpske žrtve, rekao je direktor Veritasa i član srpskog pravnog tima Savo Štrbac.

 

Srbija podnosi dodatne argumente sudu u Hagu u tužbi za genocid protiv Hrvatske

 

"Oni su na svoje spiskove stavili sve nestale u Hrvatskoj, i Srbe i Hrvate", rekao je Štrbac, navodeći da ti spiskovi nisu potpuni, jer nedostaju spiskovi poginulih.

  Štrbac je rekao da je srpska strana sa hrvatskog spiska nestalih, koje je analizirao Veritas, dala primedbe na oko 300 imena žrtava, dok su Hrvati na srpski spisak imali primedbe na deset imena.

  Na tom hrvatskom spisku nestalih, kaže Štrbac, nalaze se Srbi ubijeni 1991. godine u Osijeku, za šta je već osuđen Branimir Glavaš i njegova grupa, kao i Srbi ubijeni u Gospiću, za šta je osuđen Mirko Norac, te Srbi ubijeni u Sisku za koje istraga otvorena tek ove godine.

  Štrbac je naveo da se na tom hrvatskom spisku nalaze i Hrvati nestali u Zagrebu ili Puli, daleko od ratnih dejstava i linije fronta, kao i hrvatski vojnici koji su poginuli na području BiH.
 

Prema njegovim riječima, na hrvatskom spisku je i nekoliko pripadnika "Crnih mambi", koji su izvršili agresiju na Republiku Srpsku "forsirajući" Unu i pobili više od sto civila oko Dubice i Kostajnice.

  On kaže da se na hrvatskim spiskovima nalaze i lica koja su indirektne žrtve rata, kao što su ljudi koji su poginuli u sopstvenim minskim poljima ili su nastradali u saobraćaju, na poligonima za vežbanje.

  Štrbac navodi da je među onim licima koja su navodno ekshumirana i identifikovana pronašao i 21 lice koje je rođeno do 1900. godine.

  "Znači ti ljudi su imali najmanje 90 godina kada je rat počeo, pa valjda je neko umro za tih pet do šest godina rata i prirodnom smrću", dodao je Štrbac.

  On je naveo da će u ovom postupku pred Međunarodnim sudom pravde biti važna i prvostepena presuda Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, zbog akcije "Oluja", u kojoj se navodi da je Hrvatska kriva za zločinački poduhvat, na čelu sa Franjom Tuđmanom, za etničko čišćenje Srba iz Krajine. "Od etničkog čišćenja do genocida je mali korak", rekao je Štrbac.

  Štrbac smatra da političari ne bi trebalo da dogovaraju poravnanje u ovom slučaju, jer je sud jedini merodavan da utvrdi istinu. Hrvatska je tužbu protiv Srbije za agresiju i genocid podnela 1999. godine.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/176436/Srbija-dopunjava-kontratuzbu-protiv-Hrvatske