Balkanu ne prijete Rusi i rat već autokrate i korupcija
Агенције
3 minutes
Лондонски Међународни институт за стратегијске студије (ИИСС) оцијенио је да упркос „галами" западном Балкану не пријети рат и Руси ту не успијевају да учврсте свој утицај, али да се демократија урушила и да „регионом владају аутократе и корупција, на шта запад жмури".
То је онда, наводи у опширној анализи ИИСС, комбинација „балканских аутократа и клептократа које западне земље подржавају зато што одржавају мир и стабилност, како упозоравају критичари балканских влада".
„У суштини, нова ријеч је ушла у лексикон да се опише то да земље западног Балкана нису истинске демократије, већ 'стабилократије' које иду ка чланству у Европској унији", напомиње лондонски институт.
У анализи се наводи да „упркос честим изборима ауторитарне тежње су се појавиле у цијелом том подручју, средства информисања су слаба и често под надзором владајуће партије".
Институт налази да „борба против корупције обично служи томе да нова влада похапси своје супарнике, уклони политичку конкуренцију и покаже резултате у сузбијању корупције на путу ка придруживању ЕУ".
„Правосуђе је веома подложно упливу оних који су на власти или имају новац, клијентелизам и непотизам су опште раширени а послови у владиним установама и јавним предузећима се деле члановима породица, пријатељима и партијским људима", додаје лондонски институт.
У анализи се додаје да је „регион поново попримио већи стратегијски значај, највише зато што су Руси појачали занимање за њега, мада је Москва доживела неке озбиљне неуспехе у региону, док су балканске власти обавиле велики посао у прогањању и разбијању исламистичких мрежа".
ИИСС указује да „из процурјеле поруке руског амбасадора у Македонији" произилази да Руси теже томе да на западном Балкану „успоставе блок неутралних или можда и проруских подручја и да Руси тихо шире утицај над словенским и православним дјеловима региона, док исламистички екстремисти намећу утицај над превасходно муслиманским дјеловима".
Али, објашњава институт, Руси су претрпели неуспјехе у Македонији и Црној Гори, „гдје је влада у Подгорици оптужила Русију да је покушала да је збаци у чудној завјери током избора прошлог октобра".
„Истина о томе је и даље нејасна и док су неки Црногорци увјерени да су у то били на неки начин уплетени Руси, други су убјеђени да су хапшења наводних завереника дио драме коју је спремила владајућа странка да уплаши оклијевајуће и НАТО-у наклоњене бираче да гласају за њу", наводи се у анализи.
