VOJISLAV KOŠTUNICA: SRBIJA JE NA RASKRSNICI
sreda, 23 novembar 2011 11:58
Srbija se nalazi u dubokoj krizi i pred krupnim odlukama. Zato su nam potrebni ozbiljni razgovori sa SNS
Vojislav Koštunica, lider DSS-a, najavio je će se ta stranka zauzeti za pokretanje rasprave o tome da li je u interesu Srbije da postane članica EU, a u intervjuu za „Pravdu" kaže da „narod vidi da se Srbija zaglavila i tumara na opasnoj stranputici".
Najavili ste da će se DSS zauzeti za pokretanje rasprave o tome da li je u interesu Srbije da postane članica EU. Šta ta rasprava treba da doprinese?
Koštunica: Narod vidi da se Srbija zaglavila i tumara na opasnoj stranputici. Zemlja propada, i svakoga dana se produbljuje ekonomska, politička i moralna kriza. Vlast je tri godine široko obećavala i što su obećanja bila veća narodu je bilo sve teže. Sada se pred našim očima raspada politika i Kosovo i EU, jer Brisel javno zahteva da se za dobijanje kandidature uspostave dobrosusedski odnosi između Srbije i Kosova. Države i narodi koji su bogatiji i razvijeniji od nas, a reč je o državama koje su članice EU, uveliko raspravljaju kojim putem dalje da idu. Jedino se vlast u Srbiji drži svoje dogme da EU nema alternativu. Vreme je da razmislimo na koji način je moguće da Srbiju izvučemo iz krize. Da li je to nastavak politike da EU nema alternativu ili je bolje da se pre svega oslonimo na sebe same? Vreme je da podvučemo crtu i da vidimo šta je u najboljem interesu Srbije. Moramo napraviti čist račun i uveren sam da će se pokazati da je s obzirom na sveoopštu i duboku krizu u EU, i s obzirom na ucene i pritiske koji nam stižu iz Brisela, najbolje da se okrenemo vlastitim snagama. Ideju o učlanjenju u EU, treba da zamenimo idejom o normalnoj i obostranoj saradnji između Srbije i EU, kao i saradnji sa drugim državama na ravnopravnoj osnovi.
Mislite li da je uslov za kandidaturu uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom? Aktuelna vlast tvrdi da su pitanja Kosova i ulaska u EU odvojeni procesi?
Koštunica: Zvaničan i formalni zahtev Brisela za dobijanje statusa kandidata jeste uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između Srbije i Kosova. Politika da su Kosovo i pristup EU odvojeni procesi predstavljala je samo jeftinu propagandu sadašnje vlasti.
Da li Srbija treba da nastavi dijalog sa Prištinom i na koji način?
Koštunica: Svaka država pregovara da bi nešto dobila a sadašnja vlast pregovara ne da bi dobila dobra i povoljna rešenja za Kosovo, nego da bi na osnovu ustupaka za Kosovo dobila status kandidata za EU. To je naopaka i loša logika i politika. Pregovore treba vratiti tamo gde im je i mesto, a to je Savet bezbednosti.
Očekujete li da Srbija 9. decembra dobije status kandidata?
Koštunica: Teško je proceniti i koliko će i na koje načine sve Brisel ucenjivati sadašnju vlast, kao i na koji stepen samoponiženja može pasti ta vlast. Ali, dobili ili ne dobili kandidaturu, potrebna je odgovorna rasprava u Srbiji kojim putem treba dalje da idemo. Između ostalog, ova rasprava nam je potrebna jer se može desiti da se EU ako ne baš raspadne, a ono toliko promeni da više ne bude ni ličila na onu EU za koju smo podneli kandidaturu. EU treba posmatrati samo iz ugla naših interesa a ne kao neku dogmu.
Na koji način Srbija treba da sarađuje sa EU i da li može ta saradnja da se ostvari ako ne budemo deo te zajednice?
Koštunica: U samoj EU se razmatra mogućnost uspostavljanja saradnje i partnerskog odnosa sa Srbijom, koji isključuje naše članstvo. Dakle, ako bi vlast u Srbiji bila spremna na sve da pristane i da ispuni svaku ucenu, može se desiti da zbog unutrašnjih odnosa i problema u samoj EU ne bude ništa od članstva Srbije. S druge strane, valjda i mi treba da vidimo i izračunamo šta je naš interes u odnosima sa EU. Uveren sam da je moguća dobra, pre svega ekonomska saradnja Beograda i Brisela, a da Srbija ostane slobodna i suverena država.
Čini se da vlast više ne podržava Srbe na barikadama, a od njih su tražili da postave te iste barikade?
Koštunica: Nažalost, sadašnja vlast je principijelno podržavala samo svoj opstanak na vlasti i dogmu o EU.
Mislite li da postoje neki novi uslovi koji su stavljeni pred Srbiju? Koji su to uslovi?
Koštunica: Suština je u potpisivanju SSP 2008. godine. Kada je vlast pristala da potpiše SSP sa državama koje su neposredno pre toga priznale lažnu državu Kosovo, Brisel je shvatio da može da postavlja beskonačnu listu uslova. Zaista ne vidim kraja tim ucenama i pritiscima. A može se desiti da isključivo iz svojih razloga EU potpuno digne ruke od daljeg proširivanja, a da nama saopšte da je stvar propala jer se nismo dovoljno trudili.
Da li je moguće sada tražiti potpuno poštovanje Rezolucije SB UN?
Koštunica: Na Srbiji je da neprestano traži poštovanje Rezolucije 1244 i da neumorno i svim diplomatskim sredstvima Kosovo drži u Savetu bebednosti kao otvorenu temu. Nikada ne smemo da zaboravimo da u Savetu bezbednosti imamo principijelnu podršku Rusije i da nijedno rešenje ne može biti usvojeno u SB bez saglasnosti Rusije i Srbije.
Mislite li da može da dođe do podele Kosmeta, jer se to čuje i među američkim kongresmenima, i da li je to dobro rešenje?
Koštunica: Ako se Srbija odriče pola Kosova zašto se ne bi onda odrekla celog Kosova, pitanje je koje bi postavile zapadne sile koje stoje iza projekta nezavisnog Kosova. Moramo se držati međunarodnog prava i Povelje UN, a u Povelji UN nema trgovine teritorijom, već se garantuju međunarodno priznate granice.
Kako komentarište to što Vlada nije uspela da donese deklaraciju o KiM?
Koštunica: Nije to prvi put da zato što je vladina politika toliko trošna i neodgovorna ona ostaje bez podrške i među pojedinim članovima vlade, ali onda vladajuću koaliciju ponovo objedini goli opstanak na vlasti. Vlada se rukovodi pogrešnom logikom da ako nema Skupštine o Kosovu onda će se na telefonskoj sednici stvar rešiti uredbama. To je nesumnjivo kratkovida politika i naneće veliku štetu Srbiji.
Najavili ste da će vaša stranka sama na izbore. Kakav rezultat očekujete?
Koštunica: Kada izbori budu raspisani stranački organi će doneti odluku o izlasku na izbore. O našoj politici i našim idejama svoj sud će dati građani na izborima, a uveren sam da će državotvorna politika koja uvek sledi nacionalne interese dobiti podršku na izborima.
Pravda: Da li se čujete sa predsednikom SNS-a Tomislavom Nikoliće? Kakva je saradnja sa tom strankom?
Koštunica: Mislim da je dobro što DSS i SNS razgovaraju o različitim temama a posebno o onim o kojima imamo različito mišljenje. Srbija se nalazi u dubokoj krizi i pred krupnim odlukama. Zato su nam potrebni ozbiljni razgovori.
Hoćete li uspeti da zajednički formirate vladu i da li ste o tome razgovarali?
Koštunica: Vladu će ovaj put formirati građani na osnovu svoje odluke o politikama koje stranke budu iznele na izborima. Odnos prema Ustavu, razvoju zemlje, Kosovu, EU, Vojvodini, Republici Srpskoj odrediće i stav DSS prema mogućim koalicijama. Srbija je na raskrsnici i važno je kojim će putem krenuti posle izbora.
Spekuliše se da je mesto premijera naredne godine određeno za vas. Da li ćete to prihvatiti?
Koštunica: Kao političar koji je tri puta dolazio na vlast i dva puta vraćao mandat narodu pokazao sam da mi je interes Srbije i interes naroda uvek na prvom mestu a ne moja lična karijera. Dakle, radiću na dobrobiti Srbije bez obzira da li je DSS na vlasti ili u opoziciji.
Kada je u pitanju saradnja Srbije sa Tribunalom u Hagu govori se da Serž Bramerc traži istragu protiv vas, jer vas je okarakterisao kao glavnog pomagača u skrivanju generala Ratka Mladića. Da li je to opet pritisak na DSS?
Koštunica: Jalove su te neprestane optužbe protiv DSS i mene. Znate, jedan dan tvrde da nema stvari za koju nisam odgovoran, drugi dan mere koliko sam neobavešten, pa onda malo pređu na kriminalizacuju DSS, i tako u krug. Jalova je i jadna takva propaganda. A svi znamo da bi ta propaganda istog trenutka nestala samo kada bi DSS pronašao makar malo reči hvale za NATO i za bezuslovno prihvatanje puta u Brisel bez ikakve alternative.
Da li sada treba menjati Ustav kako to traže pojedini?
Koštunica: Ustav je donet jednoglasno u Skupštini i potvrđen voljom naroda na slobodnom referendumu. Manje više svi političari na današnjoj političkoj sceni glasali su i podržali Ustav. Naravno, Briselu i Vašingtonu naš Ustav nije po volji i to pre svega jer je brana za otimanje naših teritorija. Da se glasalo u stranim ambasadama u Beogradu Ustav ne bi ni bio donet. Ali, glasao je narod i narod stoji iza svoga Ustava.
Izvor Pravda/Fond Slobodan Jovanović, 22. 11. 2011.
