Интервју: Божидар Ђелић, потпредседник владе и министар за науку
Седам приоритета за развој српске науке
То су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета
Божидар Ђелић: Око стотину научника се вратило у протеклих неколико година (Фото Танјуг)
Србији је неопходна стратегија образовања и то не само елите. Поражавајуће је да девет година после демократских промена, последње две ресорне стратегије које нису усвојене јесу стратегије у домену науке и образовања. Што се тиче науке, ми смо завршили тај посао и после вишемесечне и квалитетне јавне расправе, стратегија научног и технолошког развоја је прослеђена влади на мишљење и усвајање, а доступна је и на сајту Министарства за науку, каже за „Политику" Божидар Ђелић, потпредседник владе и министар за науку.
Важно је да имамо стратегију на пољу образовања, јер је јасно да постоји веза између образовања нације и њеног благостања. Србија никако не жели да буде место јефтине радне снаге, те морамо имати јасне идеје у ком правцу ће се развијати образовање елите, али и друштва уопште. Прошло је време када неко може мислити да је тиме што је стекао диплому завршио своје образовање. Оно мора бити константна ствар. Због тога ће Србија морати поново да развије цео систем континуираног образовања одраслих. Не да би се описменили, већ да би се омогућило стално освежавање њихових знања.
Које примедбе су изнете током јавне расправе о научној стратегији и које ће бити прихваћене?
Расправа је почела у јуну месецу и закључена је почетком децембра. Било је на хиљаде сугестија, добили смо коментаре од министара науке свих европских земаља, европске комисије, радили смо са три инострана експерта које је платио Унеско, одржане су десетине тематских округлих столова... Један број сугестија јесте прихваћен. Један од главних предмета расправе су били приоритети, јер је нормално да сваки научник сматра да је његова дисциплина важна. Министарство је предложило, а расправа потврдила, седам националних приоритета у домену науке и технологије, а то су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета. Посвећена је значајна пажња интелектуалној својини, и дошли смо до решења да сам патент припада државној институцији која га је финансирала, а да бар пола прихода од евентуалне комерцијализације иде онима који су направили изум.
Да ли је реално очекивати да ће се неко од врхунских домаћих научника са каријером у иностранству вратити и шта је предуслов за то?
Ми морамо имати јасне приоритете. Први приоритет је да научници и интелектуални радници који су присутни у нашој земљи, независно од њихове старосне доби, имају могућности да развију своју каријеру у Србији. На бази таквог напретка, морамо успоставити много јаче везе са нашом интелектуалном елитом у дијаспори, и обезбедити њихов повратак у оним случајевима где постоји заједнички интерес. Изоловани програм повратка научне дијаспоре, а да у земљи не постоје услови и озбиљнији приступ за све, био би осуђен на неуспех. Због тога је од првокласног значаја што је Управни одбор Европске инвестиционе банке одобрио 200 милиона евра за научну и технолошку инфраструктуру наше земље. На регионалном састанку „Европа–Западни Балкан" 9. децембра подељена су прва бесповратна средства у оквиру плана за Западни Балкан у износу од 26 милиона евра, од чега је Србија добила 8,5 милиона. Осим тога, у буџету за следећу годину, упркос генералној кризи, доћи ће до повећања издвајања за науку за десет одсто, односно за милијарду динара. Самим тим, буџетска и друга средства омогућиће да следеће године први пут ефективно и циљано улагање у науку достигне 0,5 одсто бруто домаћег производа, што је у односу на садашњих 0,3 одсто значајан помак. За дијаспору је, унутар операције са Европском инвестиционом банком, резервисано око двадесет милиона евра. Повратак за собом повлачи и обавезе научника, тј. мобилисање додатних средстава из иностранства. Повратници морају јачати цео систем.
Али, стручњаци се још увек не враћају?
Није тачно да се не враћају. Око стотину научника се вратило у протеклих неколико година. На Институту за физику, неколико лабораторија воде људи који су се вратили. У технолошком инкубатору у оквиру Београдског универзитета неколико технолошких фирми такође воде повратници. Не кажем да је то велики број, али постоје људи који се враћају. Сусрет са нашом научном дијаспором је обавезни део сваког мог путовања, научна стратегија је послата на више од 300 адреса наших научника у дијаспори, и један број њих нам је дао одличне сугестије. Један део станова који ћемо градити у новобеоградском блоку 32А биће резервисан за повратнике.
А како коментаришете то што се код нас још увек млади људи школују за непостојећа занимања и она за којима не постоји потреба?
То није само српски, већ и светски проблем. Рецимо, један од кључних проблема о којима је говорио и Барак Обама јесте недовољан број младих Американаца који студирају природне науке. Тачно је да се код нас само 37 одсто студената опредељује за природно-математичке и техничке науке и интегрални део стратегије развоја науке јесте договор са Министарством просвете да већ за следећу школску годину квантитативно одредимо оне правце у образовању који морају добити посебан подстицај. У демократском систему људи имају слободу да студирају оно што желе и ми им то нећемо ускраћивати. Међутим, уколико жеље нису у складу са стратегијом државе, нема разлога да добију буџетско финансирање. Са друге стране, уколико је нешто нарочито важно за државу, у интересу нам је да обезбедимо додатна средства за школарине и стипендије. Нпр. 2006-2007. године, само шест одсто дипломираних студената је било у природно-математичким наукама, и 31 одсто у техничко-технолошким. Наш циљ је да дођемо до 15 одсто у природним и 35 одсто у техничким наукама за пет година.
Бранка Малиш
----------------------------------------------------------
Србија мора бити присутна у нуклеарним пројектима
У последње време води се полемика око тога да ли треба градити нуклеарну електрану или не. Не улазећи у то да ли ће до изградње заиста доћи, има ли у Србији стручних кадрова обучених за рад са оваквом технологијом?
Не, немамо такав кадар, нити постоји пројекат изградње нуклеарне електране. То не значи да Србија не треба да буде присутна у домену примена нуклеарне енергије. Бићемо укључени у пројекте Међународне агенције за атомску енергију, односно у примени нуклеарне енергије у домену здравља и у домену пољопривреде. Посебну пажњу посветићемо примени нуклеарне енергије у превенцији рака.
[објављено: 29/12/2009]
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sedam-prioriteta-za-razvoj-srpske-nauke.sr.html
погледајте коментаре
Зоран , 28/12/2009, 22:42
Министарство је предложило, а расправа потврдила, седам националних приоритета у домену науке и технологије, а то су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.________ Не тих седам, него ових: Укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију и укинути негативну селекцију.
srb , 28/12/2009, 22:43
Informacioni, komunikacioni i nacionalni identitet, podrazumeva i korišćenje ćirilice na internetu i omogućavanje slanja SMS poruka na ćirilici za početak!
ибн Малик , 28/12/2009, 23:59
Много смо напредовали. Пре 40 година имали смо веома стручне кадрове за нуклеарне технологије, а данас их немамо. Нажалост, слична ситуација је и са другим технологијама.
sarma jovan jovanovic, 29/12/2009, 00:24
Vec drugu godinu zaredom Ministarstvo nauke raspisuje konkurs za dodelu stipendija osvajacima medalja sa internacionalnih takmicenja, i vec drugu godinu zaredom uslovljava da to budu ucenici visih razreda srednje skole. Nas najbolji matematicar Teodor fon Burg tako ne moze da se javi na konkurs Ministarstva koje vodi ministar koji se tako sprda sa buducnoscu Srbije i tera najbolje iz nase zemlje. Sramota!
Penzioner , 29/12/2009, 00:28
Kao što @Zoran reče, kao prvo i osnovno ukinuti negativnu selekciju. Ukinuti neodgovorno mešanje političara u izbor rukovodećih kadrova. U jednom važnom privrednom preduzeću u Beogradu na vrhu piramide rukovođenja se nalaze potpuno nekompetentni kadrovi jedne političke stranke. Svi to znaju i svi ćute, što je najbolji dokaz da se radi o vladavini "demokratije" zastrašivanjem. Zastrašujuće je i za mene koji više nemam radnih obaveza i obaveza prema porodici. Koliko se to poznatih naučnika vratilo u zemlju (u procentima), što tvrdi ministar. Ministar nas može ubediti samo zvaničnim brojkama, naručene statistike i ohrabrujuće pričice više ne prolaze ni u predizbornim kampanjama.
Dusan R, 29/12/2009, 02:28
Kupite dva ciklotrona za proizvodnju 18-FDG i nekoliko PET-CAT, i gamma/rendgenskih uredjaja pa da borba protiv kanceroznih obolemja pocne. Porazgovarajte sa naucnicima i Vinci koji pod nemogucim uslovima proizvode radiofarmaceutike pa ce vam biti jasno odkud poceti. "Neprestano unpredjenje prvi je preduslov opstanka."
Voja , 29/12/2009, 05:50
Imali smo mi i do sada decenijama i decenijama programe za podsticaje nauke. Sad nam dolaze strani strucnjaci da grade (np. most na Adi) sa obrazlozenjem da mi ne umemo. A ko ih je doveo treba li reci? Ako se pazljivo citaju odgovori g-din ministar i ne slusa sta ga se pita. (np. o skolovanju za nista).
Bane , 29/12/2009, 07:42
Postovani gospodin Ministre, I ja i desetine naucnika u dijaspori koje znam smo se probali vartiti, neki i vise puta! Docekala nas je otvorena agresija i sistem koji je tako koncipiran da za nas nema mesta. Procitajte vest od pre dva dana u Novostima, o povratku Dr Veljka Nikolica. Slazem se da bi sve krenulo ka boljem kada bi se nesto od Vaseg plana sprovelo u delo! Iskustvo me, na zalost, cini veoma skepticnim! Srbija trenutno nema nauku, a bez korenite promene naucnog kadra i naucnog sistema u zemlji Srbija nece ni imati nauku!
ctahko , 29/12/2009, 07:42
Teško državi kojoj ekonomsku i naučnu budućnost kroje stručnjaci tipa Đelić, Dinkić, Jelušić... Đelićeve reforme su izazvale propast i ekonomski kolaps i u Poljskoj i pogotovo u Rusiji. Rusija je pod Đelicem i "strulnjacima" koje je okupljao Saks 1998 godine i dozivela totalni BANKROT. Umesto prosperiteta uz Monsanto, FIAT, CocaColu i slične kompanije kojima Đelić i Dinkić širom otvaraju vrata na srpsko tržište, Srbiju uskoro očekuje kolaps i GLAD. Korporativni fašizam je zav ladao srpskom politikom i ostatcima privrede. Čeka nas sudbina Argentine, Mađarske, Grčke... i drugih prezaduženih i u raljama svetskih bankara (MMF I SB) zaglavljenih država. Nnam je bog ek na pomoći.
Dr. naucnik, 29/12/2009, 08:19
Gospodine Djelicu, navedite nam samo jedan institut i ime jednog(od stotine..) naucnika koji se vratio iz inostranstva da zivi i radi u Srbiji? Osam miliona za nauku! Gospodine Djelicu, pa to je kap za razvoj i ucinak na tom polju. Dali je vama poznato koliko je potrebno samo jednoj laboratoriji godisnje za normalan rad (sto nikada ne garantuje i uspeh),kolike plate mislite da date ljudima koji veoma cesto provode dan i noc u laboratorijama, da negovorimo o putovanjima na obavezne svetske skupove. Recimo fizika, nikada nijednoga naucnika iz Srbije nema. Radim u inostranstvu (docent i vodja projekata na jednom renomiranom koledju) nisam uspeo da sretnem, jos manje da mi se javi neko iz Srbije na moja trazenja, za mesto doktoranta.Dodju ljude iz Kine, Poljske, ali Srba nigde. Nekako mi nije jasno o kojim se to naucnicima radi koji se vratise? A nas koji se bavimo naukom i nema tako mnogo,uglavnom se poznajemo. To sto govorite je za neupucene, nikako za nas koji poznajemo situaciju.
Nikola , 29/12/2009, 08:36
O kakvom crnom vraćanju naučnika iz sveta priča ministar? Ja znam za troje kolega koji su se ovde vratili da bi sebi dozvolili da ih maltretiraju, šikaniraju i omalovažavaju. Najdrastičniji primer je kolega koji je radio na Univerzitetu u Kembridžu koji na je ostao bez bosla na jednom beogradskom fakultetu jer ga ovdašnji velikani i genijalci nisu reizabrali. Zato ministar i Ministarstvo pre ikakve populističke priče o "povratku naučnika" treba da odgovore na nekoliko pitanja. Na šta će da naiđu ako se vrate, kome će biti prepušteni, sa čijim sujetama će se sudariti, na koja mesta će biti postavljeni, čija će mesta zauzeti, ko će im umanjivati značaj i da li će i koliko dugo ostati u sredini iz koje su svojevremeno otišli, a u kojoj se ništa nije promenilo. Sve je isto kao pre 15-20 godina.
prioritet depolitizacija, 29/12/2009, 08:40
Prioritet Prvi prioritet mora da bude ocuvanje kadra koji je preziveo tantalove muke tranzicije i politizacije. Makar zato da bi mogao da skoluje nove kadrove. Zanimljivo je poznavanje o postojanju nuklearnih (ne)strucnjaka kojima je poverio prepakivanje visko radioaktivnog nuklearnog goriva preko JP NOS nestrucnjaka. Ostaje da objasni zasto unistava ono nuklearnih strucnjaka koje je preostalo u institutu Vinca, zasto im oduzima objekte i nuklearne reaktore, kao ogledne jedinice za skolovanje novih nuklearnih strucnjaka. Morao bi znati da se to protivi zahtevu rektora BU, ciji je Institut Vinca ugledni clan, bar prema produkciji i kvalitetu naucnih radova,sve pod uslovima nedostojnim tretmanu naucnih radnika od strane vlasti
Milan , 29/12/2009, 08:52
Nadam se da politička elita zaista davati vrhunski prioritet razvoju nauke i obrazovanja u Srbiji, a ne ostati na praznim rečima i obećanjima u svrhu podizanja svog političkog rejtinga. Bez nauke i obrazovanja Srbiji nema budućnosti, zato dragi političari odrešite svoju kesu, umanjite svoje dnevnice, opeorezivajte tajkune (miliardere) i ulagajte u bolje sutra našoj deci...
ANA , 29/12/2009, 09:21
@Зоран , 28/12/2009, 22:42, Penzioner , 29/12/2009, 00:28 Потпуно сте у праву! У српској науци нешто се мења, коначно смо схватили да је посао научника да ради науку и, преко научних радова, извештава научну јавност о својим резултатима. Међутим, највећи проблем су и даље спрега политике и науке, отпор старијих који се не одричу привилегија тек тако и недовољна брига о научном подмлатку.
Vincanac , 29/12/2009, 09:34
Srpski naučnici se dobro sećaju gospodina Domazeta, prvog post-oktobarskog i "reformskog" ministra za nauku koji je svoj katastrofalno neuspešni mandat utrošio u pokušajima da uništi Vinču - najveću naučnu instituciju u Srbiji. Sada za ministra opet imamo kadar Demokratske stranke i naučnici sa skepsom i strepnjom gledaju na svaki njegov potez: u Upravni odbor Vinče je doveo gospodina Domazeta a za direktore u Vinči Ministarstvo je postavilo poslušnike i članove DS-a. Zato pitanje za ministra, da li je DS kao svoj strateški cilj odabrala da uništi naučni institut "Vinča"?
sasa istrazivac, 29/12/2009, 09:54
A kada cete istrazivace da primite na neodredjeno, jer to je jedini nacin da im date sigurnost da ostanu, a radovi ce biti prikaz njihovog stvarnog ucinka.
Lela , 29/12/2009, 10:21
Imam 30 godina, doktorat, prilican broj radova i radim u jednom naucnom institutu. Moje vrsnjakinje i koleginice svuda u Evropi pored ovoga jos imaju stan i porodicu. Zasto ja to ne mogu da imam? Zato sto se u ovoj zemlji prica jedno a radi drugo! Moja koleginica u Spaniji, iako nije stalno zaposlena kao ja, moze sa 23-24 godine da udje u prvu banku i podigne stambeni kredit na 50-60000 evra. Ja ovde ne mogu da podignem kredit ni na 500 evra za kompjuter jer mi banka trazi da budem STALNO ZAPOSLENA. Gospodin Djelic se nije proslavio kao ministar nauke, to je prvi ministar nauke koji nikakve veze nema sa naukom, ali on je BANKAR. Pa gospodine Djelicu ako nista drugo ne mozete da uradite za srpsku nauku, onda bar UBEDITE banke koje ste vi i g. Dinkic dovele da mladim naucnicima daju kredit.
Nauka , 29/12/2009, 11:00
Nauka i naučnici su retke i osetljive biljke koje traže poseban tretman i uslove ako hoćete od njih da dobijete neku korist. Ni tretman ni uslovi nisu jača strana ove zemlje, što zbog siromaštva a što zbog primitivizma. Naši nadareni ljudi mogu mnogo više da doprinesu nauci i ugledu srbije radom u ambijentu koji im omogućava da razviju svoje sposobnosti.
србски сељак , 29/12/2009, 11:05
Слажем се са свим коментарима, негативна селекција, враћање идентитета, развој науке, очување србског језика у науци и новим технологијама , интернету и мобилној комуникацији! Једна ВЕЛИКА примедба, побогу ,ако Ви, наши стручњаци не поштујете наше писмо, па ко ће! За почетак и Ви, наши Академци на раду у иностранству, ПИШИТЕ ЋИРИЛИЦОМ , да вас цео свет разуме!Знамо да је и тамо на Западу криза, али кад се пре одрекосте идентитета,писма!
Урош Ракић, 29/12/2009, 11:25
Много младих научника који су докторирали на новим технологијама, као ја на пример (Управљање географским информационим системима здравственим установама или здравственим системом (картирање болести које захтева Светска здравствена организација, које ће наша земља морати да плаћа)док ја седим беспослен код куће, а све чешће размишљам да кренем напоље, пошто ја овде ником не требам.
Sloba , 29/12/2009, 12:17
Mislim da je Ministarstvo nauke (kako god se zvalo tokom poslednjih godina) dosta ucinilo za reformu jednog zaista natrulog sistema, bar kada se poredi sa drugim ministarstvima. Medjutim, kada se radi o cuvenom "povratku nasih istrazivaca", to je cista floskula, sto sam uvideo iz licnog iskustva. Redovni sam profesor na prestiznom universitetu u SAD i sutpesan cak i prema njihovim kriterijumima, a i nemam jos par godina do penzije. Letos sam poslao pismo i CV i ministru i zamenicima o zelji da se vratim. Niti je bilo pismenog odgovora, niti odgovaraju na telefonske pozive i poruke koje ostavljam (ovih par nedelja sam u Beogradu), tako da mi je jasno o cemu se radi.
slobodan45 , 29/12/2009, 12:41
postoje dva prioriteta koji bi razvili srbiju u nedogled: prvo, ukinuti sve lažne dipolme i fakultete, a drugo:ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,
Pera Avdic, 29/12/2009, 13:47
Srbija je spala na najnize grane odkada joj politiku vode crnogorci. Sada ce spati na jos nize grane kada crnogorci pocnu da joj vode nauku i kulturu. To je receopt za brtzo propadanje i nestajanje. Ako se nesto uskoro ne preduzme onda ce biti "Nekad bila jednom Srbija".
mozda bidne vinca, ne mora da znaci, 29/12/2009, 14:03
U prvoj verziji Strategije Ministarstva za nauku o nacionalnim prioritetima drzave Srbije , najveci naucni institut u zemlji, povth toga jod i nuklearni, Institut za nuklearne nauke Vinca, NI U JEDNOJ PRIORITETNOJ TACKI NAUCNOG PROGRAMA OVE ZEMLJE NIJE NI POMENUT. S tom cinjenicom se , u potpunosti, slozilo rukovodstvo Instituta Vinca, koje je postavljeno po preporuci DS da bi se ovaj institut unistio. Nestrucna dekomisija nuklearnog reaktora RA je, takodje, njihovo zlodelo. Treba biti potpuno neobavesten pa verovati ministru Djelicu.
Vincanac broj 2 , 29/12/2009, 15:23
@Vincanac: Kolege, nama u Vinči nije problem samo ministar za nauku. Istina, g. Đelić je za predsednika UO Vinče postavio g. Domazeta, čuvenog "ljubitelja" Vinče, a nedavno je u UO ušao i g. Čomor. Šta će naš bivši kolega u UO? U kom naučnom institutu on sada radi i kakve veze on sada ima sa naukom? Dalje, u vreme Domazetove strahovlade nisu nam mogli ništa jer smo bili jedinstveni, i istračivači i "stari" i zaslužni Vinčanci i naši direktori. Sada su stvari bitno drugačije jer Ministarstvo u Vinči ima svoje poslušnike i dobro plaćene izvršioce. Svojevremeno su mediji na stub srama stavljali direktore i menadžere koji imaju 200-300 hiljada plate. Niko ne spomenu da direktor Vinče ima 250 hiljada plate koju zarađuje teškim radom: u radno vreme igra igrice na kompjuteru, na posao dolazi u 9, telefon isključuje u 15:00. Šta god Ministarstvo naumi to i uradi jer direktor Nedeljković sve aminuje. Kolegi Jovanu Nedeljkoviću je jedino bilo važno da ga predlože u Akademiju nauka.
"константна ствар" , 29/12/2009, 16:39
Gospodin ministar kaze: "Прошло је време када неко може мислити да је тиме што је стекао диплому завршио своје образовање. Оно мора бити константна ствар". Ovo je tacno i veoma dobro poznato ne samo naucnicima nego i svakom razumnom ljudskom bicu. Posto ministar insistira na ovoj pukoj trivijalnosti, ja ga pitam: Sta je to sto on i njegove kolege rade da sebe same odrze u procesu kontinuiranog obrazovanja?
Nov.V. , 29/12/2009, 17:00
Ne verujem u ovo sto govorite jer sve je UOPSTENO. Zasto ne konkretno i blizu prakse?Ja sam penzioner i imao bih izvanredne stvari da ponudim Srbiji samo nemam kome i naravno bez novca(savremeni energetski sistemi lokalnog karaktera kojih nema ni zapad).Jedini spas Srbije i Srpstva je u sopstvenoj tehnologiji(kao i svake druge nacije,nemacka i dr.) Odrzati ravnotezu sa stranom tehnologijom znaci na bazi nauke stvsrati sopstvenu tehnologiju. Tu orjentaciju niste ovde pomenuli a zna se da je za to potrebno opredeljenje.
Lux , 29/12/2009, 17:26
Ministar Djelic se nedavno proslavio predlogom da se ministri rotiraju, pretpostavljam tako da postojeci ministri to i dalje ostanu ali da medjusobno zamene ministarstva. Toliko o tome koliko gospodin Djelic brine o resoru nauke koji mu je, eto zapao zbog stranackih nagodbi. Inace, priblizava mi se penzija u jednom naucnom institutu, i za svog radnog veka sam video 12-13 ministara nauke. Medju naucnicima Srbije vlada misljenje da je ubedljivo najbolji bio Unkovic, kadar iz SPS-a, a, Domazet, kadar DS-a je zasad najgori. Medjutim, jos ima sanse da titulu najgoreg ministra nauke ponese g. Djelic.
Јован Јовановић, 29/12/2009, 18:04
Драги Винчанци, некад беше Винчанска култура, некад беше, сад се приповеда. Ваљда још из основне школе знате шта је домаћи задатак. Мора да се уради, иначе... Некима по свету приређују санкције, немире и инвазије због постојеће или непостојеће нуклеарне технологије, а нама ће да допусте да је развијамо? Могу да нам увале нешто радиоактивног отпада, додаће и сцинтилатор, па да китимо јеле, да лепо сјаје. Може и нека нуклеарка, да имамо струју, за извоз по производној цени. По систему "кључ у руке" ако имамо чиме да платимо, новцем или натуром=природом. Него ви лепо пребаците своју документацију на неки дугоживећи носач, па закопајте у кругу Института, док још можете. Не мора дубоко, ионако ће га прекрити депонија ако се ускоро не крене са рециклажом и спаљивањем отпада. Кроз неколико хиљада година и вас ће ископавати, као и древне Винчанце. Једино што тада одавно неће бити ни Србије, ни Срба.
Јован Јовановић, 29/12/2009, 18:11
@ Voja , 29/12/2009, 05:50: Ви сте по свој прилици научник, а не политичар. Научник на конкретно питање даје конкретан одговор. Посао политичара је да прича и да обећава, а не да даје конкретне одговоре. Он и на усмено постављено питање одговара као да га није чуо. Прича углавном оно што зна. А тек писмена питања - права посластица! Ја у клин, ти у плочу. Деда друмом, баба шумом. @ србски сељак , 29/12/2009, 11:05: Поштовање због писања ћирилицом, али ипак се пише "српски" а не "србски". Једначење сугласника по звучности. Ако се шалите, напишите макар "срБски", са великим "Б" @ ctahko , 29/12/2009, 07:42 Домаћи задатак
milos , 29/12/2009, 20:35
Strategija nauke ne sme biti deklarativna i podesena da bude usvojena na Vladi. Sustinu strateskog razvoja treba prilagoditi ptrebama razvoja Srbije a ne kopirati strategije drugih zemalja. Npr. sta Srbija moze da ucini da smanji uticaj klimatskih promena na globalnom nivou? Verovatno da smanji emisije CO2 iz termoelektrana a gde je razvoj alternativnih izvora energije. Svakako je tu znacajno i povecanje energetske efikasnosti ali kako kad u stanovima nisu ugradjeni termoregulatori pa neki otvaraju prozozore zimi a drugi cvokocu. To ne spada u nauku vec u organizaciju komunalnih sluzbi. To sve lepo zvuci za laike, a vrlo je naivno za naucnike,i narocito je vazno za opredeljenje mladih koji svojim talentom treba da doprinesu razvoju i unapredjenju svoje drzave
mini maus, 29/12/2009, 22:15
Predlazem da naucnici USMENO obavestavaju Ministarstvo nauke o svojim najnovijim otkricima, da rukovodstva naucnih instituta samo usmeno odgovaraju na pismeno postavljena pitanja, da se prave da ne razumeju sta to njihovi podanici od njih traze… Za promenu, politicari bi trebali da pisu o muklearnoj sigurnosti pri dekomisiji reaktora i to da kace o tarabu da svi nogu da vide. Pa gde stignemo.
