Александар Дугин: Устанак у Француској – анатомија популизма и изазов Матриксу
7-8 minutes
Непоколебљиви: Жути прслуци
Пише: Александар Дугин
Протести у Француској, симболизовани жутим прслуком, покривају све већи дио друштва. Политички стручњаци су овај покрет већ назвали "новом револуцијом". Покрет Жути прслуци се већ толико озбиљно проширио, да је апсолутно неопходно детаљно анализирати овај феномен.
Бавимо се живописном манифестацијом савременог европског популизма. Значење популизма као феномена, који се диже из политичке структуре у друштвима насталим на Великој француској револуцији, а на основу сукоба између лијеве и десне стране, сада се радикално мијења.
Популистички покрети одбацују ову класичну политичку лијево-десну схему и не прате никакве строге идеолошке ставове, било десне, било лијеве. Ово је снага и успјех популизма: не игра се по унапријед одређеним правилима. Ипак, популизам има своју логику: уз сву његову спонтаност, сасвим је могуће пратити неку логику, па чак и почетке популистичке идеологије, која се обликује пред нашим очима.
Прије свега, упечатљива је чињеница да су популистички покрети усмјерени против политичке елите у цјелини, без разлике, било да су оне десне или лијеве. Ово је "устанак периферије друштва против њеног центра".
Амерички социолог Кристофер Лаш (1932-1994.) је у свом чувеном раду назначио облик владавине који у савременом западном друштву преовлађује као "побуна елита". На почетку 20. вијека, уобичајено је да се прати дискусија Хосе Ортеге и Гасета о "побуни маса", чији све већи утицај на политику угрожава, изгледа, западну културу – Европски логос.
Али, Кристофер Лаш је запазио нови политички тренд: елите су те које данас уништавају културу и Европски логос. Ове нове западне елите, које су досегле врхунац моћи једино својом сналажљивошћу и огромном вољом за власт, много су горе и деструктивније од маса.
Обичан човјек се и даље држи неке културне традиције; готово је немогуће наћи "чистог пролетера". Али модерне капиталистичке елите, које немају аристократизам у својим чулима, су похлепне за влашћу, положајем и комфором. Истовремено, све више и више маргиналних типова почело је да продире у "нову елиту", то су људи који нису из периферних група, али су од мањинских група – етничких, културних, религиозних (често секташких) и сексуалних – који су постали доминантни међу њима. Управо је то изопачена руља, према Кристоферу Лашу, која представља основу модерне глобалистичке елите, која уништава темеље цивилизације.
Сходно томе, популизам – укључујући и популизам Жутих прслука – се може посматрати као повод за устанак људи против елита, које су потпуно изгубиле везу са друштвом. Елите су изградиле сопствени свијет у коме владају двоструки стандарди, норме политичке коректности, либерална демагогија.
Према овим "новим елитама", људи и друштво, у својој тренутној држави, немају мјесто на овом свијету. Због тога је типичан представник "нове елите", Хилари Клинтон, која је узнемирена успјехом десничарског популистичког Трампа, отворено вријеђала обичне Американце – као 'Deplorables', што значи 'јадни'. 'Deplorables' су одабрали Трампа – не зато што су га вољели, већ је то био одговор на "глобалистичку вјештицу", Клинтон.
Макрон је представник исте врсте "нове елите". Занимљиво је да је уочи предсједничких избора, француски лист Либерасион (Libération) објавио наслов:"Faites ce que vous voulez, mais votez Macron" ("Радите шта год хоћете, али гласајте за Макрона"). Ово је очигледна парафраза Алистера Кроулија, који се у 20. вијеку прогласио за Антихриста и Звијер 666: "Чини шта ти је Воља и то нека је једини закон".
Другим ријечима, послушне гомиле би требало да гласају за Макрона, не из неких рационалних разлога, не због својих идеја и врлина, већ зато што је то императив који је задала владајућа елита. А, елите толико занемарују послушне, убијене масе и то чине отворено, да се ни не труде да их заведу бескорисним обећањима: "Гласајте за Макрона, јер то је ред и о томе се не расправља". Гласајте – и онда сте слободни. Иначе, сте јадни ('Deplorables'). И то је све.
Чувари елита на задатку; фото: геополитика.ру
У Италији је половина становништва гласала за десничарске популисте из Лиге (Lega), а друга половина – за љевичарске популисте из Покрета пет звездица (Cinque stelli), тако да су заједно ове странке успјеле да створе прву популистичку владу у европској историји.
Што се Француске тиче, иако у Француској практично нема политичких контаката између десног популизма Националног фронта и Меланшоновог лијевог популизма, они су данас уједињени у херојској побуни Жутих прслука. Жути прслуци су 'Deplorables', и десни и лијеви – али не либерално лијеви, нити либерално десни.
Десни популисти су уплашени од лудих нових политика елита, везаних за имиграцију и уништавање остатака француског идентитета. Лијеви популисти су огорчени због катастрофалне економске политике либерала, који бране само интерес великог бизниса: Макрон је штићеник Ротшилда и то показује на чијој је он страни.
Жути прслуци су се побунили против Макрона, против владајуће либералне елите. Али данас, то више није питање класичног десног или лијевог. Макрону је препуштена подршка миграцијама, заштита мањина, легализација дегенерације и такозваног 'културолошког марксизма', исправно (либералног права) у смислу економије, он чврсто брани интересе великог бизниса и европске бирократије.
Он је чисти глобалиста, који не занемарује директну декларацију о његовој припадности Слободном зидарству (његов познати знак руком, представљајући троугао), чак и уз директне сатанистичке слогане: "Радите оно што желите, гласајте за Макрона". Побуна Жутих прслука "је усмерена управо против ове комбинације либералне деснице и либералне левице".
Ако Меланшон и Марин Ле Пен не могу бити политички уједињени, будући да је једно од њих исувише лијево, а друго – исувише десно, онда ће Жути прслуци то учинити умјесто политичких лидера, који желе да воде популистички покрет.
Жути прслуци нису само против економске политике или имиграције – они су против Макрона као симбола комплетног система, против глобализма, против либералног тоталитаризма, против "постојећег стања ствари". Покрет Жути прслуци је популистичка и популарна револуција. И ријеч "људи" (populus, 'le peuple') у концепту популизма се мора схватити буквално.
Народ тражи од Макрона да поднесе оставку; фото: Independent.co.uk
Ово нису апстрактне масе или безлични пролетаријат – ово су посљедњи живећи људи који су се подигли против свјетске моћи глобалистичког потомства, побуњеници (како сматра Лаш) културе и цивилизације, као и човјека као таквог, као људи, као Бога. Данас више нема нити десног нити лијевог: само људи против елите. Жути прслуци стварају нову политичку историју, нову идеологију. Макрон није лично име, то је етикета Матрикса. Да би се остварила слобода, Макрон мора бити уништен. Тако кажу Жути прслуци и они говоре истину.
Извор: Геополитика.ру
