Генерал Радиновић: НАТО извози крваву демократију

Генерал Радиновић: НАТО извози крваву демократију

У Београду, 24. марта 2010. године, у Малој сали Коларчеве задужбине, одржана је трибина под називом: НАТО бомбардовање Србије 1999. године: шта се никад не сме заборавити. На трибини је говорио проф. др Радован Радиновић, генерал у пензији.

Агресија која нам се догодила, не сме никад да се заборави, рекао је генерал Радиновић. Данас се уместо овог термина све више употребљава реч "бомбардовање" или "интервенција", што су еуфемизми, којима се прикрива стварна природа онога што је над нама извршено. Радије користим термин "ново европско варварство", којег је 1999. године употребио професор Зуровац, рекао је генерал.

Нема државе која не би пописала жртве рата међутим код нас оне нису пописане, с изузетком цивилних и војних жртава. Међу цивилним жртвама било је осамдесет и осморо деце.

Генерал Радиновић је навео чињеницу да данас евро-атлантски лобисти стално истичу чињеницу да је наш режим био крив за агресију. То није тачно, тврди Радиновић: "Лично сам био на Конференцији у Бечу 8. 10. 1998. године, када ми је заменик председавајућег ОЕБС рекао – ништа не можете учинити, ви ћете свакако бити бомбардовани". Ова агресија је била дуго планирана.

Најпре је ширена вишедеценијска пропаганда о српској кривици.

Затим је злоупотребљен ОЕБС под руководством Вилиама Вокера, ради вршења субверзивне операције.

Вршено је стално застрашивање и јачање унутрашње поделе у земљи.

На Косову и Метохији је изазивана криза и подржава сепаратистичка и терористичка војна организација (ОВК).

На крају је  дошло и до оружане интервенције НАТО са ракетно-авионским ударима по територији СРЈ.

Зашто смо нападнути? Ово објашњавају многе теорије, али се циљ агресије могао остварити и без тога. Мислим смо нападнути из мржње.

Што се саме агресије тиче, генерал је подсетио да се радио о вишедимензионалној агресији дугог трајања. Иначе, и сам концепт разбијања СФР Југославије, био је антисрпски, пошто је та држава била у виталном интересу српског народа, који је желео да живи у једној држави.

Ради илустровања вишедимензионалности агресије, генерал Радиновић је подсетио на неколико њених облика: Најпре је ширена вишедеценијска пропаганда о српској кривици, а затим је злоупотребљен ОЕБС под руководством Вилиама Вокера, ради вршења субверзивне операције. Вршено је стално застрашивање и јачање унутрашње поделе у земљи. На Косову и Метохији је изазивана криза и подржава сепаратистичка и терористичка војна организација (ОВК), да би на крају дошло и до оружане интервенције НАТО са ракетно-авионским ударима по територији СРЈ.

Подсетивши на касније повлачење тужбе за ратну одштету, генерал Радиновић је навео главну последицу- отимање дела територије и стварање друге албанске државе на Балкану.

"Не верујмо у шарене лаже НАТО који извози крваву демократију", подсетио је генерал Радиновић. Силом нам је отет део територије. Албанци су формирали своју другу државу на туђој територији и ми њу не смемо никад да признамо.

Важно је знати, рекао је ген. Радиновић, да наша војска у рату није поражена. Резолуција 1244 гарантује суверенитет и територијални интегритет наше земље. Међутим, након 2000. године, наша држава је прихватила концепт "поражене земље". Послала је свој војни и полицијски врх у Хаг. На тај начин, држава је себе делегитимисала.

"Не верујмо у шарене лаже НАТО који извози крваву демократију", подсетио је генерал Радиновић. Силом нам је отет део територије. Албанци су формирали своју другу државу на туђој територији и ми њу не смемо никад да признамо.

http://www.slobodanjovanovic.org/2011/03/25/general-radinovic-nato-izvozi-krvavu-demokratiju/

„ОЛУЈА“ ИЛИ “БОНАЦА“?

„ОЛУЈА" ИЛИ "БОНАЦА"? Први пут у историји Хашког трибунала су на озбиљне казне затвора осуђени виновници злочина, чињених Србима

ГЛАВНА ТЕМА | Александар МЕЗЈАЈЕВ | 20.04.2011 | 12:23 0 коментара

Међународни трибунал за бившу Југославију Српска Крајина Хрватска Анте Готовина

Данас, 15. априла, Међународни трибунал за бившу Југославију је донео пресуду окривљеним Анти Готовини и његовим подређеним М.Чермаку и М.Маркачу, оптуженим за ратне злочине, учињене у време по злу познате војне операције са шифрованим називом „Олуја", до које је дошло у Српској Крајини у августу 1995. године. За четири дана хрватска армија је под командом наведених генерала потпуно „очистила" једну читаву српску државу – Републику Српску Крајину. Од разјарене хрватске армије било је принуђено да побегне 250.000 људи. Наведено суђење за Србе има посебан значај. То је једини предмет, који је вођен у Хашком трибуналу за злочине, чињене Србима, за које извршиоци све до сада нису ослобођени. Да се сетимо: више од 70% окривљених (а затим и осуђених) у Хашком трибуналу су били Срби. Тужилац МСБЈ (Међународног суда за бившу Југославију) поднео је мањи број тужби и против Хрвата, Босанаца, Македонаца и Албанаца, али је то било демонстративно и само када се радило о злочинима које су представници тих етничких група чинили против НЕ-Срба. У ситуацији, када су Срби били главна мета и главна жртва рата у бившој Југославији, таква политика главног тужиоца Хашког трибунала је добијала посебан значај. Циљ те политике је било правно потврђивање фалсификовања историје рата у коме су Срби, као, били не само главни агресори, већ међу њима и није било нешто посебно много жртава. Судије МТБЈ су ту своју намеру „достојно" окончале подношењем неколико тужби против не-Срба, ослободивши затим практично све оптужене. Такве су пресуде којима се ослобађају С.Халиловић и Н.Орић, а за смех је и пресуда Р.Делићу (која је уствари њега ослободила). Посебно се „истиче" образложење пресуде шефу албанских терориста - Армије за ослобођење Косова - Р.Харадинају. Њу не треба никада да заборавимо. Између осталог и зато што је и суђењем Харадинају, као и суђењем Готовини, судским већем председавао судија Алфонс Ори из Холандије, који се већ био истакао истрајним фалсификовањем рата у бившој Југославији, осуђивањем невиних српских лидера и ослобађањем најгорих џелата. И тако – пресуда је донета. Генералима Готовини и Маркачу је доказана кривица због вршења војних злочина и они су осуђени на 24, тј. 17 година затвора. Рекло би се да је џелате српског народа стигла заслужена казна. Међутим, постоји читав низ разлога због којих морамо да посумњамо у искреност Хашког трибунала, који је први пут у скоро пуних двадесет година признао кривицу лица, која су вршила масовне злочине против Срба. Прво – потпуно је оправдан трећи саучесник Готовине и компаније - генерал И.Чермак. Он, као, није имао пуну контролу над људима који су му потчињени. Уосталом, ослобођени су читавог низа оптужби и Готовина и Маркач, конкретно таквих, као што су „нељудски злочини" и „насилно истеривање цивила". Логика таквих оправдања је заиста за дивљење: као, цивили су сами бежали од армије, и нико им није насилно везивао ноге и руке, нико их није терао да напуштају своја села и градове. Важно је констатовати да суд није разматрао законитост саме операције „Олуја", већ се бавио само питањем да ли је у току те операције било злочина. То је један од највећих доприноса фалсификовању историје од стране Хашког трибунала. Јер сам акт казнене операције хрватских власти представља злочин против човечности. А судско веће је признало да је у току те операције било „изузетно мало" злочина против цивила, јер је број тих злочина вештачки у самој оптужници смањен (то јест суд их није разматрао у принципу!). Шта више, суд је одлучио да су генерали криви само по командној одговорности, односно не за сопствене злочине, већ за злочине које су учинили њихови подређени, конкретно сарадници одељења специјалаца. Међутим, поставља се питање: да није можда та специјална полиција сама осмислила напад на Републику Српску Крајину? Привлачи пажњу и закључак суда да је главни организатор и инспиратор злочина у вези са чишћењем територије био тадашњи председник Хрватске Ф.Туђман. Таква констатација је не само закаснела, већ и цинична. Па против Туђмана Хашки трибунал није никада подигао оптужницу, мада су докази за његову кривицу због вршења ратних злочина не само били добро познати, већ се сам Туђман јавно хвалио својим доприносом за исход рата! Исто то се односи и на тадашњег министра одбране и начелника генералштаба Г.Шушака и З.Червенка. И њихови злочини су били добро познати, али оптужнице против њих МТБЈ, без обзира на то, није подигао. Тако да су „открића" судија Трибунала, направљена почетком 2011. године - вештачка. Наведена открића МТБЈ пре личе на покушај да се пребацивањем на давно покојног Туђмана Готовина и Маркач оправдају, јер ће се тиме са њих скинути одговорност за нападе на цивиле. Тако да „строгост" судског већа, ако се мало боље погледа, изгледа као још једно, следеће по реду, лукавство Хашког трибунала. За најмасовнији прогон цивила у читавој историји од Другог светског рата, па до сада, учињен у невероватно кратком року, као кривци су означене укупно две особе, па и то, према Трибуналу зато што нису добро пазиле чиме се баве њихови подређени. При том ни подређени, све у свему, нису радили ништа што би било за осуду, осим што су мало пљачкали и убили само „неколико" (тако пише у пресуди) стараца (стварно су углавном убијали баш старе који нису могли, или нису хтели да беже од војске која је надирала). Ето таква ће, у историји коју пише Хашки трибунал, остати казнена операција против Срба. И тако је хрватска операција „Олуја", која је са Земљиног лица сатрла једну читаву српску државу, представљена од стране Хашког трибунала као „бонаца", „безветрица". А сурове казне за два бивша генерала овде представљају само маневар који треба да одвуче пажњу од нечег другог.