Претражи овај блог

понедељак, 23. јануар 2023.

Danas: Evropski plan za Kosovo u 10 tačaka: Šta piše u dokumentu o kojem će raspravljati Vučić i Vlada? -

kossev.info

Danas: Evropski plan za Kosovo u 10 tačaka: Šta piše u dokumentu o kojem će raspravljati Vučić i Vlada? - KoSSev

Danas

6–8 minutes


U članu 4 „evropskog" predloga „osnovnog sporazuma Kosova i Srbije", koji je Danas objavio, navodeći da ga je dobio diplomatskim kanalima, piše da Srbija i Kosovo polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.

„Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji", eksplicitno se navodi u tom članu, od ukupno deset.

Zajednica srpskih opština se u ovom dokumentu, koji već kruži društvenim mrežama, konkretno ne pominje, već se o njenom osnivanju može zaključiti posredno, preko ostalih članova.

Tako u članu 10 piše: „Obe strane potvrđuju svoje obaveze za sprovođenje svih prethodnih sporazuma", navodi Danas.

Podsetimo, nakon posete „petorke", predstavnika EU i SAD, u petak, 20. januara, predsednik Srbije je rekao da su razgovori bili vrlo teški, „možda i najteži koje smo imali", odnosno da je to je bila otvorena diskusija o onome „oko čega smo saglasni to je da zamrznuti konflikt nije rešenje".

„Kao predsednik Srbije danas sam nedvosmisleno bio suočen sa problemima i izazovima koji bi bili stavljeni pred našu zemlju ukoliko se ne bi usaglasili sa predloženim planom", naveo je.

On je danas pozvan na sednicu Vlade Srbije u 11.00, nakon koje će se u 20.00 časova obratiti javnosti.

Predsednik Srbije je juče ponovio da su pred Srbijom „najteži dani", a premijerka Ana Brnabić ponovila je predsednikove reči da u okviru razgovora o prihvatanju francusko-nemačkog predloga, „jednu stvar ne možemo da damo".

Integralna verzija dokumenta takozvanog francusko-nemačko predloga, koji je Danas dobio i koji je već „procureo" na društvene mreže je u nastavku teksta.

Tekst „evropskog" predloga „osnovnog sporazuma Kosova i Srbije", 20.1.2023.

Svesni svoje odgovornosti za održavanje mira;

Posvećeni doprinosu plodnoj regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi;

Shvatajući da su nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i zaštita nacionalnih manjina, osnovni uslovi za mir;

Postupanje na osnovu istorijskih činjenica i bez prejudiciranja različitih stavova stranaka o osnovnim pitanjima, uključujući pitanje statusa;

Sa željom da se stvore uslovi za saradnju partija u korist naroda,

Dogovara se sledeće:

Član 1

Stranke će međusobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose na bazi jednakih prava.

Obe strane će međusobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, tablice vozila i carinske pečate.

Član 2

Obe strane će se rukovoditi svrhom i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenim pravima država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje i zaštiti ljudskih prava i nediskriminacije.

Član 3

U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, strane će sve međusobne sporove rešavati samo mirnim sredstvima i uzdržaće se od pretnje ili upotrebe sile.

Član 4

Stranke polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.

Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Član 5

Obe strane će podržati njihove težnje da postanu članice Evropske unije.

Član 6

Iako ovaj osnovni sporazum predstavlja važan korak u normalizaciji, obe strane će nastaviti proces dijaloga koji vodi EU novim zamahom, što će dovesti do pravno obavezujućeg, sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa.

Strane su saglasne da će u budućnosti produbljivati saradnju u oblastima privrede, nauke i tehnologije, saobraćaja i povezanosti, odnosa u pravosuđu i provođenju zakona, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, vere, sporta, zaštite životne sredine, nestalih lica. i druge oblasti, slično kroz postizanje konkretnih sporazuma.

Član 7

Obostrano se zalaže za postizanje konkretnih aranžmana, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i korišćenjem postojećih evropskih iskustava, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnost pružanja usluga na Kosovu, nekih specifičnih oblasti, uključujući mogućnost finansijske pomoći Srbije i direktne kanale komunikacije između srpske zajednice i Vlade Kosova.

Stranke će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i obezbediti visok nivo zaštite srpskog verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.

Član 8

Stranke će razmeniti stalne misije. Oni će se nalaziti u sedištu dotične vlade.

Praktična pitanja u vezi sa raspoređivanjem misija biće obrađena posebno.

Član 9

Obostrano je konstatovana posvećenost EU i drugih donatora da kreiraju poseban paket finansijske pomoći za zajedničke projekte stranaka za ekonomski razvoj, povezanost, zelenu tranziciju i druge ključne oblasti.

Član 10

Strane će uspostaviti zajedničku komisiju, kojom će predsedavati EU, koja će pratiti sprovođenje ovog sporazuma.

Obe strane potvrđuju svoje obaveze za sprovođenje svih prethodnih sporazuma.

Живадин Јовановић: УЛТИМАТУМ Licni stav

Живадин Јовановић                                                                                       21.јануар 2023.

 

УЛТИМАТУМ

 

Уколико је текст „Основног споразума" о Косову и Метохији који дуже време кружи у медијима на албанском а од 20. јануара и на друштвеним мрежама, на српском, бар близак аутентичном, може се рећи да то није споразум, осим што се тако зове и има чланове, већ ултиматум да Србија у пракси (de facto) призна насилну сецесију своје Покрајине. Текст приписан лидерима две највеће демократије у Европи Макрону, председнику Француске Шолцу, канцелару Немачке, као ауторима, представља још једно грубо кршење резолуције СБ УН 1244, основних принципа демократских међународних односа, Повеље УН, Париске повеље и Завршног документа ОЕБС. Текст инспирисан силом и величином, понижава Србију и српски народ налажући да Србија испоштује равноправност, суверенитет, територијалн интегритет и државне симболе тзв. Косова и свих других држава, осим свој сопствени   суверенитет, територијални интегритет и своје међународно признате границе потврђене од стране УН, ОЕБС, других МО, као и од специјалне Бадинтерове комисије.

 

Шолц-Макроново папир захтева да се Србија не противи чланству тзв. Косова у свим међународним организацијама, укључујући УН. Од Србије се очекује да сарађује у разграђивању сопствене целовитости, сопственог уставног поретка и међународног угледа како „случај Косова" нико не би могао да користи као преседан за једностране сецесије. У прихватању ултиматума од стране Србије аутори виде пут да пет чланица ЕУ и 4 чланице НАТО (Шпанија, Румунија, Словачка, Грчка и Кипар) признају тзв. Косово и да тако залече унутрашње нејединство у ЕУ и НАТО. Циљ је, такође, да се на Србију као жртву агресије НАТО 1999. превали сва одговорност за жртве, разарања и последице коришћења оружја са осиромашеним уранијумом. Коначно, да се Србија уврсти у тзв. „савез демократија" успостављен да буде фронт против Русије и Кине.

 

Тзв. предлог Шолца и Макрона претворен у иницијативу ЕУ коју подржавају САД и најновије активности «петорке» у Београду представљају узурпацију и прејудицирање права и одлука СБ УН као јединог органа за питања мира и безбедности, ниподаштавање резолуције СБ УН 1244 као општеобавезујућег правног акта највише снаге, увлачење  Србије као мирољубиве, војно неутралне и независне земље, у глобалну коннфронтацију. Ово безобзирно, једнострано и самовољно понашање, осим што је антисрпско, бременито је несагледивим последицама.

 

Косово и Метохија није у замрзнути конфликт како се то тврди на Западу и понавља у Београду, нити се решава ултиматумом Србији. Прихватањем ултиматума не спашавају се ни мир ни безбедност Срба у Покрајини. Тако се само гомила конфликтни потенцијал, подстичу други сепаратизми, понижава Србија и српски народ. Прави узрок и срж проблема око Косова и Метохије је у геополитици доминације и експанзије водећих сила Запада на Исток. НАТО свим силама настоји да тзв. Косово и целу Србију, претвори у одскочну даску за експанзију на Исток, да Србију окрене против Русије. Тај проблем се не може решити прихватањем ултиматума већ инсистирањем на поштовању Устава, међународно признатих граница Србије и резолуције СБ УН 1244. И када би прихватила ултиматум Срби на Косову и Метохији ће и даље бити небезбедни, одузету имовину им нико неће вратити, 250.000 протераних Срба и других неалбанаца и даље неће моћи да остваре право на слободно и безбедно враћање, српска државна и друштвена имовина остале би и даље узурпиране. Србија треба да буде свесна да би прихватање ултиматума само допринео убрзању опасних трендова конфронтације и ескалације, како у регионалним тако и у европским размерама.

 

Евентуална сагласност Србије за чланство тзв. Косова у УН и друге МО значило би признавање његовог међународно-правног субјективитета са свим последицама од ескалације до стварања Велике Албанијe на рачун државних територија Србије и више других балканских држава. Има ли у Србији још икога ко би поверовао у нове гаранције и обећања Запада? Зар нас није и Ангела Меркел колико јуче упозорила да се клонимо њихових гаранција! Или је наша лаковерност прешла у фазу без граница!

 

Обећања самоуправе за Србе, заједнице српских општина («по уставу Косова», Шоле), «формализовање статуса СПЦ» ни најмање не мењају карактер Шолц-Макроновог (ЕУ) ултиматума, зато што је суштина у захтеву да Србија фактички, а потом и формално-правно, призна независност тзв. Косова, његово чланство у УН и друге МО. Све друго је део, мање или више убедљиве, дипломатске козметике и тактике «чувања образа» жртве.

 

Историја опомиње да се мир, стабилност и бољи живот не чувају прихватањем ултиматума на штету суверенитета и територијалног интегритета. И тзв. Минхенски споразум из 1938. о одузимању Судетске покрајине од Чехословачке, ултиматум рађен иза леђа Русије, ондашњи лидери Немачке, Француске, Италије и Велике Британије јавно су представљали као спашавање мира у Европи. Веома је опасно што садашњи лидери наведених земаља Запада нису свесни лекција такве историје.

 

Однос према Уставу, резолуцији СБ 1244, међународно признатим границама Србије и међународном праву нису ствар ултиматума или једнократне погодбе већ односа према  опстанку Србије као старе европске државе и српске нације као фактора мира, стабилности и напретка на Балкану, у Европи и свету. Такав статус и углед Србије потврђује и већина земаља света, око 2/3 становника планете, који нису, нити желе да признају илегалну творевину као државу, укључујући и не мали број земаља које су, на молбу Србије, повукле своја ранија признања не плашећи се ултимативних притисака Запада да то не чине.