Србија на путу немачких циљева
Пише: Владислав Јовановић
Немачка је још у уздизању и она није завршила све послове ни око себе у Европи а ни на Балкану. Она има своје видљиве и мање видљиве циљеве и жели да се афирмише као што самосталнија у односу на своје савезнике да би почела да гради што властитију политику. То је тешко, и не иде им баш тако добро. А ми смо јој на путу ка том њеном циљу.
Немачка је била инструмент у растурању СФРЈ и нас је означила као главну мету коју треба гађати. У томе је била немилосрдна. Истовремено, заједно са својим западним савезницима, одлучила је да Србија остане територијално умањена, демогафски ослабљена и економски исцрпљена, и да као таква буде лакши плен за евроатлантске интеграције. Разлози који се крију су у томе што Берлин са својим савезницима трајно нема поверење у нас и сматра нас малом Русијом на Балкану.
Циљ Немаца је да запоседну Балкан у целини, за шта им је неопходно да и нас увуку у своју организацију. Али то желе да учине кад будемо што слабији и немоћнији, тако да им не будемо никакав проблем, већ само адреса на коју ће упућивати захтеве.
Меркелова сада сигурно долази у договору са Америком и НАТО да убрза стабилизацију онога што су западне силе дестабилизовале на Балкану подршком независном Косову. Ми треба да им у томе помогнемо на своју штету. Да ми платимо трошкове, то јест да се ослободимо сваке илузије да Косово можемо да задржимо и да што пре да прихватимо ту релност.
ИЗБАЦИТИ РУСИЈУ ИЗ СРБИЈЕ Сада су се сви главни фактори на Западу уортачили да нас, уцењујући нас кандидатуром за ЕУ, до краја године натерају да прихватамо косовску независност. Не мора то да буде одмах формално признање, то може и индиректно преко такозваних добросуседских односа. Долазак немачке канцеларке у том контексту има за циљ да нам саопшти услове, а не да од нас прихвати примедбе и жалбе.
Циљ Немачке, па и Запада, је да се Балкан извуче из утицаја Русије и да буде трајна западна интересна сфера. Србија, као последњи проблем у региону, мора да буде савладана на њену штету и чак са осмехом на лицу јер ће као награду добити учлањење у ЕУ. Наш проблем је у томе што смо се ми потпуно препустили утицају Запада без икакве могућности да с њима разговарамо на било каквој равноправној основи.
Нисмо на време потражили ослонце на другим странама, него смо слепо веровали да ће нам западни партнери мислити добро и да ће уважавати нашу добру вољу. Ту смо направили стратешку грешку, због које још увек испаштамо и, ако је не исправимо, испаштаћемо до краја. Морали смо нашим „западним пријатељима" – чим су почели да говоре о независноти Косова – одмах да кажемо да хоћемо да зауставимо процес нашег кандидиовања за ЕУ и да да не желимо да идемо у Унију под другачијим условима од других земаља.
ШТА СМО МОРАЛИ, А НИСМО Морали смо им тврдо ставити до знања да у ЕУ можемо само са својом целокупном територијом. Морали смо их натерати да се изјасне. Па да их, ако би оклевали, подсетимо да ће лобирањем за Косово изгубити целу Србију и да ће нас приморати да се окренемо алтернативној политици. Једино би то Запад натерало да се замисли и приморало би их да не иде до краја у притиску на нас.
Проблем Србије је што званични Београд то никад не би затржио од њих нити би покушао да их стави у положај да морају да одлуче хоће ли мењати понашање према нама. Наша власт је буквално само аминовала све што су Немачка и остали радили. Зато власт и не осуђује признање Косова као непријатељски акт према Србији и нашим интересима.
Да смо им рекли – ако наставите са подршком незвисности Косова, Србија ће престати да се интересује за ЕУ и подршку ће потражити на другим странама – то би их веома забринуло. Сад изгледа да смо ми немоћни и да миш са лавом не може да се избори. Али њима је до те мере стало да Балкан имају на својој страни, што без Србије није могуће, да су спремни да учине чак и неки уступак и противуслугу да би спречили одлазак Србије на другу страну.
Ми то никад нисмо користили а са овом влашћу мислим и да нећемо. С друге стране, требало би да направимо неколико демонстративних политичких излазака из овог непријатног загрљаја са Западом. Да учинимо неколико скоро тајанствених посета Москви, Пекингу, Бразилу и Делхију, па да оставимо Западу да размишља шта се скрива иза тих посета. Све друго је сигуран силазак на дно.
Аутор је шеф дипломатије СРЈ и њен амбасадор у Уједињеним нацијама
http://standard.rs/vesti/36-politika/8163-vladislav-jovanovi-uoi-dolaska-merkelove-ili-srbija-na-putu-nemakih-ciljeva-.html
