Претражи овај блог

петак, 8. март 2019.

"Pitanje je zašto Beograd nema svoju političku platformu"

rtklive.com

"Pitanje je zašto Beograd nema svoju političku platformu" • RTK

3-4 minutes


Beta, Danas

Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je danas da je donošenjem Platforme i formiranjem političkog tima Priština korak ispred Beograda i da srpske vlasti treba da se zapitaju zašto oni nisu doneli takav dokument.

„Priština je sada stekla značajnu prednost nad Beogradom gledano očima Brisela i Vašingtona. Donošenje Platforme bio je jedan od poslova na koji se Priština obavezala u Briselu. Ona sada ima svoju političku platformu koja je usvojena u parlamentu, čemu je prethodila procedura konsultacija i kojoj samo dve opozicione stranke nisu pružile podršku. Nažalost, Beograd to nema", rekao je Janjić za agenciju Beta.

On je kazao da bi sada Beograd trebalo da postavi sam sebi pitanje zašto Srbija nema takvu političku platformu.

„Marko Đurić bi sada trebalo sam sebi da postavi pitanje zašto nema političke platforme i političkog tima u kojem bi bili i predstavnici opozicije", naveo je Janjić.

Prema njegovim rečima, Platforma ima svoje loše i dobre strane.

„Te dobre strane su što ona definiše okvir za pregovore i procedure izveštavanja što do sada nije bio slučaj, jer se dijalog u Briselu odvijao izvan očiju javnosti do sada", kazao je on.

Ozbiljnu slabost Platforme, Janjić vidi u postavljanju maksimalističkih ciljeva Prištine.

„Platforma predviđa puno priznanje Kosova od strane Srbije i međusobno priznanje, teritorijalni status kvo, to su maksimalistički zahtevi koji mogu da spreče dijalog", rekao je on.

Janjić je istakao da je to opasnost i za Prištinu i da ona treba da brine zbog takve slabosti, koja može da blokira kosovsku delegaciju u daljim pregovorima.

„Ne razumem zašto se Marko Đurić sekira, jer teško je očekivati da se maksimalistički ciljevi mogu ostvariti, tu postoji Srbija sa svojim interesima, ali i interesi stranih sila", ocenio je on.

Prema njegovim rečima, sadržinska slabost Platforme je i to što pokušava da izbegne „bezbednosni paket", odnosno pitanje članstva u NATO.

„Kosovo ide ka NATO-u i to pitanje mora da bude deo dogovora, ne može se rešiti bez saradnje sa Srbijom. To je velika slabost Platforme i samim tim velika šansa za Srbiju", rekao je Janjić.

Janjić je kazao i da se konačni sporazum ne može postići na maksimilističkim ciljevima, već da to mora da bude održivo rešenje koje se zanisva na kompromisu.

On je ukazao i da se može smatrati da je Beograd izjavama ministra Ivice Dačića i Aleksandra Vulina o razgraničenju napravio „taktički potez" i izneo svoje maksimalističke ciljeve.

„Ta Platforma se ne može potcenjivati i ignorisati. Ona sada treba dobro da se prouči i da se pronađe odgovor na takve zahteve", rekao je on.

Platforma, koju je izradila Državna delegacija za dijalog sa Srbijom i koja je danas usvojena u Skupštini Kosova predviđa recipročno priznanje Kosova i Srbije unutar postojećih granica, poštovanje prava albanske zajednice u Srbiji, rešavanje svih otvorenih pitanja sa Srbijom, ukidanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

Povodom usvajanja Platforme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao je za sutra sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost.

Podsećamo, direktor Kancelarije za Kosovo ocenio je da je usvajanjem Platforme Priština poslala poruku da je za nju završen dijalog sa Beogradom.


 

Један поглед на бизнис-форум на Копаонику

politika.rs

Један поглед на бизнис-форум на Копаонику

3-4 minutes


Ових дана нас прогоне бомбасте слике са форума неколико стотина српских „бизнисмена", а место догађања монденска планина Копаоник. Чак се на тој тиради безначајних говоранција оснажила да изнесе своје виђење ствари и премијерка.

Пре свега, целој нацији је познато да тај скуп (са изузецима) представљају људи који су до енормног богатства дошли захваљујући блискости са владајућим олигархијама, од почетка вишестраначја. Ту су највиђенији људи који су направили законе, а по њима вршили буразерске приватизације чије ефекте су преточили у силан новац на разним острвима, где се не поставља питање порекла.

Ту су људи који су приватизовали гиганте заједничке државе за три марке, а данас их наши медији називају краљевима овог и оног производа. То су људи који су искористили испланирани најглупљи банкарски закон „деда Аврама", који је успоставио однос „један динар једнако једна марка". Ти људи су малверзацијама направили империје, а када им је држава затражила да плате порез, побегли су и вратили се када су подмитили главне политичаре у земљи. То су људи који и данас привидно воде спорове са властодршцима, али не по питању пореза, него директно преговарају о личном проценту, а судство тобож даје епилог, нормално, по упутствима.

То су људи који су нашли на Кипру 14 милијарди долара српских пара, „завртели" их преко Москве, па је чак један део стигао до Беча, а онда једноставно цео износ нестао. То су исти они људи који су деведесетих били називани именима „15 одсто", или 10, или 20 одсто.

Они су, према сопственим речима, бахати слој друштва који се не либи од јавних дела попут: венчанице за ћерку од пет милиона долара, приватних авиона по Београду и осталим градовима Србије, приватних јахти по Црногорској и Далматинској обали, приватном судству и полицији, приватној војсци наоружаних стражара који их чувају од дела као што су: убиства на пешачком прелазу, убиства на наплатним рампама, пљачкање државног буџета и слично.

Ето коме се придаје значај на Копаонику и шта се може очекивати од овог соја. Зар неко уистину паметан очекује да ће они помоћи напретку друштва, да ће они добровољно инвестирати у нова радна места и зауставити одлив младости.

Са друге стране, ова земља има све законе, које само треба спроводити у дело „ни по бабу, ни по стричевима", и ето дела уређене комуналне структуре у држави.

Да би се непроизводни рад могао платити, поново ће се прибећи позајмицама у иностранству, јер домаћи производ није у стању да покрије овакве неекономске одлуке, људи који без искуства доносе капиталне негативне законе чији су ефекти минус нула.

Ако нисмо у стању да покренемо домаћу производњу, према стварним економским законима, не треба да правимо небулозе од економије.

Никола Радоња