уторак, 24. октобар 2023.
Recall: Socijalna slika Europe
Socijalna slika Europe
Socijalna slika Europe - PCNEN
PCNEN
6–8 minutes
Autorka: Dora Levačić
Siromaštvo, društvena isključenost i materijalna deprivacija u Europi, prema najnovijim podacima, ostale su na istoj razini ili se čak povećale u odnosu na prethodnu godinu, a sve je više ljudi koji si ne mogu priuštiti osnovne stvari poput grijanja u zimskim mjesecima ili tjedan dana godišnjeg odmora. Donosimo kratki pregled ključnih pokazatelja o životnim uvjetima u Europskoj uniji tijekom 2022. godine iz nove publikacije Eurostata "Key figures on European living conditions".
Nejednakost
Nejednakost je predstavljena pomoću dva pokazatelja – prvi je odnos najbogatijih i najsiromašnijih 20%, odnosno kvintilni omjer dohotka. U 2022. kvintilni omjer bio je 4,7, što znači da je najbogatija petina Europljana imala 4,7 puta više prihoda od najsiromašnije petine stanovništva. Ovaj pokazatelj varirao je od 3,1 u Slovačkoj do 6 u Rumunjskoj, 6,4 u Litvi i 7,3 u Bugarskoj. Poznatija mjera nejednakosti, Ginijev koeficijent, na skali od 0 do 100 mjeri koliko je pojedina država „udaljena" od potpuno jednake raspodjele prihoda – u državi u kojoj svi imaju jednak prihod Ginijev koeficijent iznosio bi 0%, a u državi u kojoj samo jedna osoba dobiva sav prihod iznosio bi 100%. U 2022. godini, Ginijev koeficijent za cijelu Europsku uniju iznosio je 29,6%. Najveće razlike u prihodima zabilježene su u Bugarskoj (38,4%), Litvi (36,2%) i Latviji (34,3%), dok je prihod bio najravnomjernije podijeljen među stanovnicima Belgije (24,9%), Češke (24,8%), Slovenije (23,1%) i Slovačke (21,2%). U odnosu na prethodne godine, nejednakost nije znatno rasla ni padala.
Siromaštvo i društvena isključenost
Kad se radi o pokazateljima siromaštva ili društvene isključenosti, podaci pokazuju da je u Europskoj uniji u 2022. bilo čak 95,3 milijuna ljudi koji su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti ili žive u tzv. kućanstvima niskog radnog intenziteta. Oko 72,7 milijuna ljudi bilo je samo u riziku od siromaštva. 5,6 milijuna ljudi bilo je istovremeno u sve tri situacije (slika 1), odnosno bili su u riziku od siromaštva, doživljavali su tešku materijalnu oskudicu i živjeli su u kućanstvu s vrlo niskim intenzitetom rada.
Izraženo postocima, 21,6% stanovništva Europske unije bilo je u opasnosti od siromaštva ili društvene isključenosti u 2022. Taj je udio bio nešto veći za žene (22,7%) nego za muškarce (20,4%). Među državama članicama EU najviše je osoba u riziku od siromaštva ili isključenosti bilo u Rumunjskoj (34,4%) i Bugarskoj (32,2%), dok ih je najmanje bilo u Sloveniji (13,3%) i Češkoj (11,8%). U svim državama članicama udio je bio veći među ženama nego među muškarcima: najveće razlike zabilježene su u Litvi i Latviji, a najmanje u Danskoj. Siromaštvo i društvena isključenost u EU bile su nešto više u ruralnim područjima nego u gradovima i predgrađima, a najveća razlika zabilježena je u Bugarskoj i Rumunjskoj.
Klasne razlike, mjerene stupnjem obrazovanja, pokazale su se očekivano izraženima u kontekstu razine siromaštva, ali i u kontekstu percepcije zdravstvenog stanja ispitanika. U 2022., više od jedne trećine (34,5 %) osoba starijih od 17 godina u EU s niskom razinom obrazovanja bilo je u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti, dok je taj udio među osobama s visokim obrazovanjem bio znatno niži (10,5%). Tek nešto više od polovice (55,1%) osoba s niskom razinom obrazovanja izjavilo je da smatraju svoje zdravlje vrlo dobrim ili dobrim, dok je taj udio iznosio 68,7% za osobe srednje razine obrazovanja, odnosno 80,0% za visokoobrazovane. Ovaj obrazac razlika zabilježen je u gotovo svim državama članicama EU. Jednako očekivano, udio osoba u riziku od siromaštva ili isključenosti bio je dvostruko niži među državljanima neke od članica EU (19,3%) nego među imigrantima koji su došli iz država izvan EU (46,2%).
Kao što je poznato, rizik od siromaštva nije rezerviran za nezaposlene ili druge ugrožene skupine, već su mu izloženi i zaposleni. U 2022. godini 8,5% zaposlenih osoba u EU bilo je u opasnosti od siromaštva. Taj je udio bio manji za žene (7,5%) nego muškarce (9,3%), a varirao je među državama članicama: najniži udio siromašnih radnika/ica zabilježen je u Finskoj (2,5%), dok je udio premašio 10% u sedam država članica, s rekordom u Rumunjskoj (14,5%).
Materijalna deprivacija
Pored siromaštva i društvene isključenosti, važan pokazatelj životnih uvjeta je i materijalna deprivacija. Ta mjera pokazuje koliko si ljudi ne može priuštiti barem 7 do 13 stavki koje se smatraju poželjnima ili nužnima za pristojan život. Te su stavke podijeljene na one na razini kućanstva, poput grijanja i mogućnosti pokrivanja iznenadnih troškova, npr. za popravke, i individualne, među koje spada pristup internetu i redovite aktivnosti u slobodno vrijeme. U 2022. stopa teške mterijalne i socijalne deprivacije bila je 6,7%, nešto više u odnosu na prethodnu godinu (6,3%), a stopa deprivacije bila je nešto viša za žene (7,0%) nego za muškarce (6,4%).
Kao što pokazuje Slika 2, 45,5 % kućanstava u EU imalo je financijskih poteškoća u 2022. Što je boja na grafu tamnija, to je veći udio kućanstava koja teško spajaju kraj s krajem: najmanje kućanstava s financijskim poteškoćama bilo je u Švedskoj, Njemačkoj, Nizozemskoj, Finskoj i Luksemburgu (ispod 25% kućanstava), a najviše u Bugarskoj (80,3%) i Grčkoj (89,6%).
Na listi stavki koje mjere materijalnu deprivaciju izdvojit ćemo grijanje i mogućnost odlaska na godišnji odmor izvan mjesta prebivališta: u 2022. 9,3% ljudi nije si moglo priuštiti grijanje svojih domova, što je znatan porast u odnosu na 2021. (6,9%). Među članicama EU, taj se udio kretao od 1,4% u Finskoj do 22,5 % u Bugarskoj. U 21 državi članici EU udio ljudi koji si nisu mogli priuštiti grijanje povećao se između 2021. i 2022. Što se tiče godišnjeg odmora, čak 28,6% stanovnika Europske unije nije si moglo priuštiti tjedan dana odmora izvan mjesta prebivališta, što je porast u odnosu na prethodnu godinu (27,7%).
Podaci o strukturi kućnog budžeta pokazuju da su najveći izdaci prosječnog europskog kućanstva početkom 2023. godine bili za hranu, stanovanje, režije i prijevoz. Zajedno su ti troškovi čnili polovicu ukupnih izdataka (47,1%). To ne čudi s obzirom da su se cijene u ove tri kategorije izdataka povećale tijekom aktualne krize životnih troškova.
Дојче веле: Крај двоструке игре Србије?
: Дојче веле: Крај двоструке игре Србије?
:
7–8 minutes
Вучићева власт почива на клијентелизму, нерешавању проблема Косова и процени западне дипломатије да је управо Вучић решење. Истовремено, слика Србије на Западу по шаблону деведесетих често остаје мрачна и искривљена, преноси Дојче веле писање швајцарских медија.
Дневни лист из Цириха Ноје Цирхер цајтунг доноси текст под насловом „Србија мора да оконча своју двоструку игру", а потписује га новинар Андреас Ернст. У уводу се оцењује да Србија, као најважнија земља Западног Балкана, мора да преузме своју одговорност за стабилност региона, те да Европска унија у супротном мора повући консеквенце.
Аутор потом, преноси ДW, пише: „Србија, вечни реметилачки фактор, помоћник Русије који се нуди Кремљу као капија за продор у Европу. Србија која се наоружава за рат да би Косово 'вратила кући'. Србија која сања сан о 'српском свету' који обједињава све Србе и зато је спремна да прихвати разарање суседних земаља. Слика коју велики број Европских земаља има о највећој западнобалканској земљи јесте мрачна. И искривљена. Али, извитоперена слика се лако прихвата, јер одговара шаблону из деведесетих."
„То је било време", подсећа аутор, „када је Милошевић покушао да од мале југословенске империје силом искује велику Србију. Познато је да није успео. Али, данас су времена другачија: Србија је окружена чланицама НАТО и Европске уније. У Босни и Херцеговини и на Косову су стациониране трупе тог војног савеза, а још много важније је то да је Србија кандидат за чланство у Европској унији, макар и преко воље."
„Конфронтација Западне Европе и Русије напослетку је довела до тога да ЕУ поново размишља геополитички и жели да се прошири на исток. То ограничава спољнополитички маневарски простор досадашњих кандидата", оцењује се у тексту. „Додуше, ЕУ је далеко од тога да буде блок, али она врши значајан притисак на чланице и кандидате да се фронтално сврстају против руског напада на Украјину."
Оно што се у региону највише разликује од деведесетих – искуство крвавог распада је Србима као и другим народима региона одузело сваку жељу за ратним авантурама. Па ипак је Србија проблем – не само за регион, већ и за ЕУ", пише швајцарски лист.
Србија по Орбановој мери
Аутор потом анализира проблем. Према њему, Србија се у последњих десет година претворила у илибералну демократију којом доминира аутократски председник. Потом указује на реваншистички тон који је преовладао у земљи и који онемогућава нормализацију односа са Косовом, као и добре односе са комшијама. Аутор текста ка главни генератор тих проблема идентификује модел политичке владавине. Према њему, после кратког демократског пробоја, односно после смрти Зорана Ђинђића, уследио је низ медиокритета на власти – а онда је на власт дошао Александар Вучић.
„Он је техничар моћи првог ранга, који је занат испекао под Милошевићем као министар информисања", пише Ноје цирхер цајтунг. У тексту се наводи да је његова владавина најкасније од 2017. неприкосновена, пошто је постао шеф државе. „Отада он циљано преуређује државу по мађарском узору. То је београдска варијанта илибералне демократије, а то значи: слаба подела власти, јака извршна власт, уподобљени медији. То је добрим делом обављено."
Клијентелизам као први стуб власти
„Централно место ипак има клијентелистички систем владајуће партије, који сеже дубоко у друштво и већини становништва даје осећај да некако профитира од владавине Александра Вучића", пише швајцарски лист. У томе му, наводи се, помаже солидан привредни раст, заснован на страним инвестицијама, које рачунају на стабилност система.
Али, „клијентелизам је само један стуб легитимности Вучићевог система. Други је проблем Косова."
Проблем Косова као други стуб власти
„Већина Срба се није помирила са губитком Косова, али истовремено зна да то подручје неће моћи да врате. Та неуротична растрзаност отвара простор за квазиполитику властодржаца. Проблем се пропагандистички експлоатише, али се не решава. Вучић годинама профитира од тога. Код куће он у драматичним наступима обећава да никада неће пустити Косово низ воду. Истовремено, хладнокрвно западним посредницима прави уступке, који заправо имају за последицу фактичко признавање нове државе. Те уступке испуњава или не, зависно од тренутних интереса", пише Ноје Цирхер цајтунг.
„Та двострука игра му је с годинама постала друга природа. Он тиме добија на времену. При том га нико не подржава више од косовског премијера Аљбина Куртија. Он посматра 'своје' косовске Србе примарно као ризик за безбедност и као пету колону Београда. Стога одбија да им да колективну самоуправу и покушава да их стави под контролу. Београдска медијска пропаганда то захвално прихвата ширећи стравичне приче о 'погромима' и 'етничком чишћењу'. А ко ће донети спас? Само Вучић."
Западна дипломатија као трећи стуб власти
Трећи стуб је, према аутору текста, дипломатија Брисела и Вашингтона која сматра да ће преко Вучића коначно решити проблем Косова. Упркос критици опозиције, вашингтонске и бриселске дипломате би радије да испослују неки договор с доминантном фигуром, него да скрштених руку чекају док она не оде са власти. А Вучићу је, указује аутор, јасно да би уступци угрозили његову позицију, па радије држи проблем Косова отвореним.
Напослетку, у тексту се предлаже да се Вучић стави пред избор – да спроведе Охридски споразум или да се одрекне приступа европским фондовима. „А ако се Србија и даље буде дестабилизујуће мешала у косовске прилике, требало би преиспитати укидање приступа шенгенском безвизном простору за грађане Србије."
Аутор Андреас Ернст напомиње да би иста правила морала да важе и за Приштину, и њено одбијање да десет година после потписивања Бриселског споразума уведе делимичну аутономију за општине са српском већином.
На крају се наводи и предуслов за стварно приближавање Србије Европској унији: „Претпоставка за то је да Вучићев систем буде разграђен. Пре свега, поново мора да се успостави слобода медија, како би се опет могла артикулисати аутентична српска јавност". Закључак гласи: „Србија мора да одлучи. Да би то могла да уради, алтернативе би морале јасно да јој се предоче."
„Брутално, варварски, анимално"
Католичка информативна агенција (КНА) доноси анализу оружаног сукоба код манастира Бањска и његових последица. Румунски професор Раду Преда са Универзитета Бабес Бољај, као саговорник у тексту, назвао је идентитетну борбу албанске већине и српске мањине на Косову „бруталном, варварском, анималном".
Агенција цитира професора: „За косовске Србе нема више уточишта. Они се буквално и симболички укопавају у верски идентитет православне цркве." Преда додаје да многи Срби виде цркву као „последњу тврђаву идентитета који државно више није заступљен".
Румунски професор закључује да је то сведочанство о очајном учинку политике: „Ако је црква за неке последње уточиште, то је фијаско политике, катастрофално сведочанство. На обе стране требало би да постоји јача и зрелија политика, а то једнозначно није случај ни у Србији, ни на Косову."
(Дојче веле-Н1)
