Нестали на Балкану

 

2.09.2010, 16:53

Према подацима међународног комитета Црвеног крста у току конфликата на територији бивше Југославије скоро 15000 људи сматра се несталим. На Косову је таквих око 2000. Мада, највероватније то су приближни подаци: како кажу представници српских власти, у покрајинским мртвачницама налазе се стотине ексхумираних тела, чији идентитет за сада нико не може да утврди. Из Београда дописник Гласа Русије Игор Гојковић:

 

 

Код Жиливоде почело је ископавање земљишта на месту где се сумња да се налазе посмртни остаци  26 Срба, међу њима и тела деветорице рудара киднапованих у Белаћевцу пре дванаест година. Посао ће бити веома тежак. Потребно је пажљиво радити степен по степен док се недође до дубине од 25 метара, где се претпоставља да се налазе тела убијених.

 

У међувремену тужилаштво Србије за ратне злочине, истражујући између осталог и зличине терористичке албанске организације Ослободилачка армија Косова, добило је податке о још једној масовној гробници на Косову, у селу Клечка, каже секретар за штампу тужилаштва Бруно Векарић:

 

Сигурни смо да је тамо постојао крематоријум где су се спаљивали Срби и непослушни Албанци. Ми тај предмет водимо  од  2009. Он је изван оквира оног што изстражује Хашки трибунал. То је једна, рекао бих, акција свих државних органа републике Србије  и Комисије за нестале  и резултат наше сарадње са ЕУЛЕКС-ом.

 

Али да ли ће резултати истраживања променити мишљење неких предтавника међународне заједнице о томе да је само српска страна одговорна за кланицу која се захухтала у покрајини крајем 90-их и за коју су у извесној мери криви, и у њој пострадали, сви учесници конфликта? Пострадали су сви, осим НАТО-а.

На пролеће 1999. године Министарство одбране САД изјавило је да је на Косову можда убијено сто хиљада Албанаца војних обвезника. Сви члнаци објављени у западној штампи на тему геноцида који је починио Београд могу се и сада прочитати на Интернету, добро је што он има боље памћење него неки политичари. Тако да нема потребе да их препричавамо. Али тим поводом да наведемо само једну чињеницу коју наводе руски експерти за Балкан: када су се међународни експерти позабавили ископавањем такозваних масовних гробница Албанаца на Косову, размере зверстава припадника српских безбедносних структура некако су нагло смањене. Као прво, никаква брда лешева које је обећала Приштина нису била пронађена у тим масовним гробницама, а као друго, многи Албанци чија тела су ипак нађена, погинули су после почетка НАТО операције у Југославији, на пример када је Северноатлантска алијанса 99. бомбардовала зграду једног од косовских затвора или колону албанских избеглица. Моглоб и још да се израчуна колико је људи свих националности полако убио осиромашени уранијум којим је НАТО великодушно полио између осталог и Косово...

И још један важан догађај десио се на Косову 30. августа, на Међународни дан несталих. Он се тиче људи који су вршили своју професионалну дужност, осветљавајући дешавања у региону. Савез новинара Косова и Метохије позвао је представнике међународних и локалних организација да се позабаве темељнијом истрагом судбина колега несталих у покрајини. Према подациам Савеза, од 1998. године не зна се где се налази шест репортера који су радили у крају. Што је карактеристично, ни један од њих није албанске националности.

Ми смо се у Русији 30. августа сетили наших новинара који су нестали радећи на Балкану још пре конфликта на Косову, почетком прошле деценије, када је избио рат између Срба и Хрвата.

Првих дана септембра 1991. године нестали су дописник Виктор Ногин и сниматељ Генадиј Куреној - они су путовали из Београда у Загреб путем који је раније спајао два народа а почетком деценије постао је у суштини линија фронта између зараћених држава. Како сведочи Јевгениј Вострухов, познати руски новинар, који је дуго радио у српском престоници, на пролеће наредне године био је пронађен разлупан и изгорео аутомобил руских репортера. На њему је било 19 рупа од метака. Ко је пуцао на кола? Годину дана касније српски борац Стево Боројевић, који је био очевидац напада, сагласио се да да изјаву руским истражитељима и чак да покаже где су сахрањени остаци Ногина и Куриног. Неколико дана пре сусрета са представницима тужилаштва он је био убијен у нејасним околностима. Шта се на крају десило са двојицом руских новинара који се ничега нису плашили и радили су у најусијанијим тачкама, до данас се не зна.

Ратови су протутњали, балкански лидери све чешће изјављују да је истрага судбина несталих лица један од неопходних услова за мир међу њиховим државама. А рођаци несталих, и на Косову и у Москви, све чекају да одједном зазвони телефон или звоно на вратима. И да се чује познат, дугоочекивани глас.

http://serbian.ruvr.ru/2010/09/02/18456815.html

Radovan Karadžić: Rat protiv Srba bio je priprema

www.standard.rs

Intervju Radovana Karadžića: Rat protiv Srba bio je priprema

Posle višemesečnih pregovora televizijskom kanalu Rusia Today odobren intervju sa ratnim liderom Srba iz Bosne i Hercegovine Radovanom Karadžićem, kome se u Hagu sudi za masovna ubistva za vreme rata u Bosni od 1992-1995. godine. Karadžićev intervju ruskom programu na engleskom jeziku dat je još u aprilu ove godine, ali ga je Rušia Today u celini objavila tek sad

INTERVJU RADOVANA KARADŽIĆA: RAT PROTIV SRBA BIO JE PRIPREMA ZA STVARI KOJE ĆE SE TEK DOGODITI

Tvrdite da su tokom hapšenja bila narušena vaša ljudska prava. Na koji način? Zašto bi Tribunal, koji tvrdi da štiti ljudska prava, koristio metode koje ste naveli?

- Ja sam zaista popunio prijavu u kojoj sam tvrdio da je hapšenje narušilo moja prava propustom onih u Beogradu koji su me uhapsili da me obaveste o razlozima moga hapšenja, da mi dozvole kontakt sa spoljnim svetom i da me na vreme izvedu pred sudiju. Držali su me tri dana, a da nisam znao ko su moji zarobljivači. Mislio sam da su možda lovci na glave, koji pokušavaju da dobiju nagradu od pet miliona američkih dolara. Zamolio sam ih da pošalju poruku da ljudi znaju da sam dobro, ali su oni to odbili. Tokom tog perioda nije mi bio dozvoljen kontakt ni sa kim. Tek su me četvrti dan izveli pred sudiju u Beogradu. Razočaran sam što Tribunal nije uspeo da očuva moja prava po ovom pitanju.

Mnogi tvrde da je Tribunal uveliko jednostran. Koji je, prema vašem mišljenju, stvarni cilj procesuiranja?

- Dajem sve od sebe da se branim pod veoma teškim okolnostima. Moraćemo pričekati da vidimo kakvo ću suđenje imati, pre nego što saznamo koji je stvarni cilj procesuiranja.

Ričard Holbruk i dalje poriče sporazum za koji vi kažete da ste ga sklopili s njim 1996. godine, kojim se garantuje vaš imunitet. Vi ste pristali na to tako što ste nestali iz javnog života. Šta mislite zašto je sporazum raskinut?

- Ili Holbruk nikada nije nameravao da poštuje sporazum, jedino da ostvari kratkoročnu pobedu zbacivši me sa položaja, ili nije imao snage da vidi da je sporazum bio u čast, uprkos bučnom negodovanju, mog procesuirawa od drugih aktera. Nema sumnje za ljude koji su bili uključeni da je sporazum postojao, i zaključak je da je jedini propust bila rezolucija Saveta bezbednosti o tom pitanju, koja se još uvek mogla desiti. U protivnom, bez prethodnog rešenja, nije se mogao doseći nikakav mir.

Kakva je bila svrha teksta sporazuma. U tekstu se navodi da se SAD mogu unilateralno povući iz toga. Da li vi mislite da je to ono što se desilo? Zašto bi oni to uradili?

- Navodno da je pisani sporazum sa Holbrukovim i mojim potpisom lažan dokument. I to ne od strane nekog bliskog meni, pošto je moj potpis takođe zaboravljen.

Srpske vlasti su vas odale vašim progoniteljima. Da li se osećate izdanim od zemlje za koju ste se borili?

- Ne osećam se izdanim od Srbije jer mi oni nikad nisu obećali da me neće uhapsiti. Ne znam sa kojim stvarima su se morali suočiti jer ja nisam na njihovom mestu. Ukoliko je država imala validan razlog i ukoliko je moje hapšenje pomoglo Srbiji i Republici Srpskoj, ja neću zameriti. Bojim se da nisu dobili ništa za mene, tako da mi se čini da sam bio protraćen sa stanovišta interesa Srbije. U svakom slučaju, nisam protiv toga da se suočim sa svojom sudbinom, sve je to borba za moj narod.

Kakva su vaša očekivawa? Hoćete li moći da se borite za svoja prava na ovom sudu?

- Ovaj pravosudni sistem je potpuno različit od onog koji ja poznajem. U našem sistemu postoji „istražni sudija", koji sprovodi istragu i za tužioca i za odbranu, i tokom te faze oni sarađuju i utiču na postupak, dok u „opštem pravu" tužilac sprovodi svoju, a odbrana svoju istragu. Odgovornost odbrane je da na odgovarajući način informiše Komoru tokom suđenja i stoga da bude dobro pripremljena. Odbrani je potrebno dovoljno vremena i sredstava da to uradi kao i saradnja različitih zemalja da bi se dobila odgovarajuća dokumentacija. Neke od wih sarađuju, i ja sam im zahvalan na tome. Neke ne, i ja sam zahvalan Komori zbog razumevanja za potrebe odbrane i na preporukama tim zemljama, i nekim drugim dobrim odlukama, među kojima je i ova mogućnost da odgovaram na vaša pitanja.

Da li verujete da je Srbija zauvek izgubila Kosovo?

- Nikada ne kažem zauvek. Postoji jedna priča u mojoj zemlji: jedan čovek je govorio svojoj livadi: "O, moja livado, ti si moja, zauvek moja". A livada je odgovorila: "Ne budi lud, mene je posedovalo stotine vlasnika, koji su bili slepi na jedno oko, a kamoli onih koji nisu bili slepi. Ti se menjaš, ja ostajem". Jevreji su se vratili u Jerusalim pošto su se molili dve hiljade godina. A Kosovo je srpski Jerusalim.

Kakve su šanse za Srbiju da se u skorije vreme pridruži EU i NATO?

- Srbija bi se odmah trebala pridružiti Evropi, ali niko se ne bi trebao pridružiti NATO. NATO je kao stara alatka, koju je teže čuvati, nego što je vredna održavanja. NATO koristi Rusiju da plaši Evropu i uzima evropski novac. Ali i Rusija je takođe deo Evrope - jedna drugu trebaju u miru. Bilo bi mnogo bolje kada bi se ceo svet pridružio NATO, i zvali bi ga vojska Ujediwenih nacija. Ili da ga se reše.

Srbija želi da se pridruži EU. Međutim, veći broj zemalja EU su priznale nezavisnost Kosova. Nije li to paradoks, kontradiktornost?

- Postoji dosta kontradiktornosti u odnosima Srbije i zemalja EU, ali to nije omelo integraciju sa Evropom. Srbi i Srbija nisu baš objektivni kada su u pitanju zapadnjačke imperijalističke namere i ne bismo trebali preceniti naš vlastiti značaj. Ali ova kriza je poslužila kao priprema za događaje koji će slediti. Srbija i Republika Srpska su bile kao neka vrsta vudu lutke za Rusiju. Naši zapadni prijatelji iz dva svetska rata su nam zabili nož u leđa, a mislili su na Rusiju. Sumnjaju na nas kao na potencijalne ruske saveznike, ali, pritišćući nas, guraju nas čak bliže Rusiji. Mi smo uvek voleli Rusiju zbog njene kulture, ali sada kažu da nam je Rusija jedini izlaz. Pored toga, zapadna imperijalistička inicijativa je stereotipno zaslepljena opasnošću od Rusije, mada Rusija nikad nije nameravala da osvoji Evropu, koja je sada dom penzionera, studenata i nezaposlenih. U međuvremenu, postoji mnogo drugih država kao što su Kina i Indija, koje sve više rastu, ali zapadnjačka opsesija Rusijom nanosi štetu Srbima.

Napoleon je želeo da stvori jedinstvenu Evropu, ali je mislio da prvo zauzme Rusiju, i nije uspeo. Hitler je čak imao sporazum sa Rusijom, ali je želeo da svrati i osvoji Rusiju pre nego što daqe nastavi sa svojim pohodom na Evropu. Jedan ruski pisac je rekao da Rusiju ne možete razumeti umom, a ja bih dodao da se ne može posedovati oružjem. Drugi ne bi trebalo da prave takve greške jer je i Rusiji potrebna Evropa, i voljna je da pošteno trguje. Srbija je oduvek bila evropska. Bilo bi divno kada bismo se pridružili Evropi, bez ovakvih poniženja, bombardovanja, ucena i, konačno, pokušaja da se nametne neprihvatljiva cena - da se odustane od Kosova. Inače, mi delimo sve evropske vrednosti i nama ne bi bilo teško da se slažemo sa Evropom. Srbi, koji žive širom Evrope, su veoma integrisani, bez ikakvih kulturoloških problema, i veoma se ističu u svojim profesijama.

Russia Today, Moskva

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/131824/Intervju+Radovana+Karad%C5%BEi%C4%87a%3A+Rat+protiv+Srba+bio+je+priprema.html