PUTIN IZVAN SEBE OD BESA ZBOG UKRAJINE 'Svi ga u očaju zovu, traže intervenciju'

PUTIN IZVAN SEBE OD BIJESA ZBOG UKRAJINE 'Svi ga u očaju zovu, traže intervenciju'

AFP

Autor: Portal Jutarnji.hr

Objavljeno: prije 8 h i 14 min

inShare

'Mi uistinu ne znamo o kakvim to izborima Kijev, europske države i Washington pričaju', kaže njegov glasnogovornik

Ruski predsjednik Vladimir Putin izvan sebe je od bijesa zbog kaosa koji se širi Ukrajinom i pod sve je većim pritiskom da pošalje tenkove preko ukrajinske granice, upozorili su u Kremlju.

Službena je Moskva istovremeno zatražila odgodu prijevremenih predsjedničkih izbora, koji su u Ukrajini zakazani za 25. svibnja.

'Gospodin Putin prima tisuće zahtjeva da intervenira u Ukrajini. Ljudi zovu u potpunom očaju, traže pomoć. O svakom pozivu obavještavamo Vladimira Putina', izjavio je glasnogovornik ruskog predsjednika Dmitrij Peskov, ocjenjujući ukrajinsku vojnu akciju na istoku države 'zločinačkom konfrontacijom s vlastitim narodom'.

'Mi uistinu ne znamo o kakvim to izborima Kijev, europske države i Washington pričaju', dodao je Peskov.

Rusija već neko vrijeme uz granicu s Ukrajinom u punoj ratnoj spremnosti drži nekoliko desetaka tisuća vojnika, a u Moskvi su nedavno upozorili da je ruski parlament još prije aneksije Krima Putinu dao odobrenje da, ako to bude smatrao potrebnim, naredi vojnu intervenciju u Ukrajini.

U međuvremenu, ukrajinske su vlasti proglasile dvodnevnu žalost zbog krvoprolića na istoku države, gdje je poginulo nekoliko vojnika, i u Odesi, gdje su ekstremisti naklonjeni Kijevu napali proruske aktiviste, koji su se utaborili blizu tamošnje zgrade sindikata.

Proruski su se aktivisti dali u bijeg te su se sakrili u zgradu, koja je ubrzo zapaljena, a posljedica požara je veliki masakr, u kojemu je život izgubilo više desetaka ljudi. Prije sukoba kod zgrade sindikata, proruski su aktivisti, od kojih su neki bili naoružani, navodno napali navijače dvaju nogometnih klubova, koji su zajednički uoči utakmice hodali prema stadionu pjevajući pjesme protiv Putina.

Iako je u Odesi proruska strana izvukla deblji kraj, na Zapadu i u Kijevu su uvjereni da je kaos u tom crnomorskom gradu izazvala Moskva, koja pak za sve okrivljuje ukrajinske ekstremne nacionaliste. Štoviše, ruski veleposlanik pri UN-u Vitalij Čurkin navodi da su događaji u Odesi slični nacističkim zločinima iz kojih, kako kaže, ukrajinski ultranacionalisti crpe svoju ideološku inspiraciju.

Ukrajinski su dužnosnici dodatno za krvoproliće u Odesi prozvali i svrgnutog predsjednika države Viktora Janukoviča, koji je utočište pronašao u Rusiji. Kažu da je upravo on financirao nerede, ali ne iznose detalje.

Bivša premijerka i predsjednička kandidatkinja Julija Timošenko u Odesi je za kaos okrivila ruske obavještajne agencije, a direktno je prozvala Vladimira Putina za pokušaj destabilizacije Ukrajine.

U međuvremenu je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk prozvao sigurnosni aparat svoje države jer nije uspio spriječiti nasilje u Odesi. U izjavi za BBC najavio je opsežnu istragu.

 

Ukrajinske snage uspostavljaju kontrolu u Kramatorsku

Ukrajinske snage uspostavljaju kontrolu nad većim dijelom Kramatorska na jugoistoku Ukrajine i proruski pobunjenici drže još samo središnji trg i zgradu gradske vijećnice, prenose u nedjelju ruski mediji.

Ukrajinski ministar unutarnjih poslova Arsen Avakov na facebooku je najavio nastavak vojne akcije na istoku zemlje uz poruku da ukrajinska vojska "neće stati".

Proruski pobunjenici u Kramatorsku kazali su kako je sedam osoba u njihovim redovima izgubilo život u proteklih 24 sata a nekoliko desetaka ranjeno. Ruska Izvjestija piše da je poginulo deset "nenaoružanih civila". Drugi ruski mediji javljaju da se broj poginulih u ukrajinskoj vojnoj akciji na jugoistoku zemlje popeo na više desetaka.

Prema RIA Novostima proruski pobunjenici tvrde da u Kramatorsku trenutno nema borbi i da je noć protekla relativno mirno. "Držimo samo centar grada i gradsku upravu", kazao je sugovornik RIA Novosti dodajući da su preostali dio grada zauzele ukrajinska vojska i Nacionalna garda.

Televizija Rosija 24 javlja da se u Kramatorsku, u kojem su prema Avakovu ukrajinske snage zauzele televizijski toranj, isključuju ruski televizijski programi i uključuju ukrajinski.

Ruski mediji navode da su tijekom noći ukrajinske snage krenule na grad Mariupol na jugoistoku Ukrajine i da proruski pobunjenici u gradu pale gume a da gori i nekoliko zgrada.

U gradu Lugansku na istoku zemlje, prema vijestima na lokalnim portalima, pak proruske snage zauzele su ured za novačenje.

Vijesti iz Slovjanska govore da je stanje u tom gradu mirno i da su nakon mirne noći ljudi izašli na ulice te da se otvaraju prodavaonice. (H)

http://www.jutarnji.hr/putin-izvan-sebe-od-bijesa-zbog-ukrajine--svi-ga-u-ocaju-zovu--traze-intervenciju-/1188586/

Јоже Менцингер: Југословенски синдром тресе ЕУ

Јоже Менцингер: Југословенски синдром тресе ЕУ

субота, 03 мај 2014 22:25

 

Словеначки економиста о европским проблемима и изазовима, државама у региону, националном интересу: Велике су разлике у развијености чланица ЕУ баш као што су биле и код некадашњих република СФРЈ

Избори за Европски парламент у Словенији и Хрватској пролазе у драматичним околностима за две земље које су из састава бивше Југославије засада једине у ЕУ. Словенија, која управо прославља десету годишњицу чланства, упала је у незапамћену политичку и економску кризу, а од земље која је била пример, сада је постала тежак европски болесник. Хрватска је дословно пред банкротом, са крајње неизвесним последицама.

Др Јоже Менцингер, творац економског чуда у Словенији након распада Југославије, не даје много наде за оптимизам. Предвиђа да Европу, па тако и ове просторе, чека талас нових криза, а ни хаос није искључен. Али, наде увек има, па Менцингер будућност заједничке Европе види само ако се ЕУ окрене темељима на којима је створена, пре свега социјалној тржишној економији. „Ако већ за то није касно", каже уважени економист који је дипломирао право у Љубљани, магистрирао у Београду и докторирао у Пенсилванији.

На листи сте Позитивне Словеније за будући сазив Европског парламента, а неки вам приговарају што сте евроскептик. Има ли наде за уједињену Европу?

- Мој евроскептицизам није еврофобија. Нисам човек који би аплаудирао свакој ствари која долази од Европске комисије само због тога што долази из Брисела, а то раде они који ме оптужују. Људи који се плаше да буду евроскептици за мене су проблем.

Оштар сте критичар Европске уније. Која ће бити ваша порука уједињеној Европи ако постанете члан Европског парламента?

- Нисам критичар Европске уније него сам критичар стратегија и политике Европске комисије, дакле владе ЕУ. И сада њену политику сматрам катастрофалном, иако је почела да попушта у својој „штедњи", која је у привреди базираној на потражњи продубила кризу. По мом мишљењу, најкобније су биле лисабонске стратегије са стварањем „друштва знања", што добро звучи, али имплицира сељење производње у Кину, те уништавање европске индустрије и повећавање незапослености до некада незамисливих граница.

БАНКРОТ ДРЖАВЕ НИЈЕ БАНКРОТ ФИРМЕ

Да се поштују економска правила готово све земље региона већ би биле у дебелом банкроту, пре свега БиХ. Има ли уопште излаза?

- Банкрот државе није банкрот фирме у којем се мењају власници. Државе преживе иако су неспособне да плаћају иностране дугове. Дугове, међутим, нису способне да отплаћују ни много веће земље. Међутим, оне их релативно лако плаћају новим задужењима. То ради и Немачка, и она дугове плаћа издавањем нових обвезница. Али, становништво земље која дугује другима и која не може да се задужује „код куће" ни изван ње, пати. Јер, држава не може да купује робу и сировине, производња стане, све је више незапослених, настаје социјални хаос...

Али, очито, уништавање Европе, како то и ви називате, већ је дуго на делу?

- Након десет година таквог уништавања, сада Европска комисија прича о нужности реиндустријализације и „вештачком" санирању незапослености, поготово незапослености младих. Моја је порука јасна: пре него стварате нове институције, као што су евро, фискални пакт или сада банкарска унија, размислите како оне делују у лошим временима.

У Европи данас суверено владају Немци и Ангела Меркел, Французи посустају, Италијана нигде нема, Британци су се окренули Америци, Пољаци се превише не чују, а о малима нико ионако не води рачуна. Може ли таква Европа дугорочно да опстане?

- Европа мора да се мења како би опстала. Ако иде у правцу федерализације, дакле монетарне, фискалне и банковне уније, треба да пристане и на трансферну унију, а то значи на прерасподелу дела БДП-а у корист сиромашнијих.

Постоји ли опасност од новог таласа економске кризе и што би то значило за Европу? Колика је претња да криза прерасте у социјални хаос?

- Уколико имате стопе незапослених младих 50 одсто, као што је у Грчкој и Шпанији, хаос је могућ, односно вероватан. Срећом се ради о земљама с јаком сивом економијом која решава масу социјалних проблема. А то не може ићи унедоглед, јер су и опште стопе незапослености високе. Што се криза тиче, оне ће се понављати, уграђене су у капитализам који се базира на кредитима и задужености, те финансијским „производима". Некадашња дилема „незапосленост-инфлација" замењена је дилемом „незапосленост-дуг".

Колико је среће уједињена Европа донела Словенији? Има ли још европског ентузијазма у првој земљи која је из порушене Југославије ушла у ЕУ?

- ЕУ је Словенији користила, али ентузијазма је сада мање и због тога што је било превише илузија. Међутим, Словенија и није имала других могућности него да уђе у ЕУ. Алтернативе након распада Југославије и није било. У том погледу између изласка из Југославије и уласка у ЕУ није било разлике, обоје је било „излаз у нужди".

Словенија је од блиставог европског примера постала европски болесник. Може ли да се излечи?

- Нажалост, у праву сте. Све смо прокоцкали за само четири године између 2005. и 2008. године, након што смо немодерни економски модел заменили савременим финансијским моделом, у којем се богатство ствара шпекулацијама, а не радом.

УКРАЈИНА ПОДСЕЋА НА ЈУГОСЛАВИЈУ

Како ће се завршити украјинска криза и које ће, политичке и економске, последице бити за Европу и Русију?

- То не знам, познат сам као лош политичар. Но, и ту је барем мало крива Европска комисија, која је подупирала оне који су рушили Јануковича. Тиме је Путину омогућила да искористи прилику за враћање Крима. Но, на истоку Украјине ствари постају све озбиљније и све више подсећају на Југославију.

Хрватско искуство није обећавајуће. Прва је то земља која је у првој години чланства више Европи платила, него од ње добила? Каква је то порука осталим земљама региона које желе да уђу у ЕУ?

- Прво треба знати да је све што се добија из ЕУ пре тога у њу уплаћено. Уплате иду доста аутоматски, главна је уплата из дела БДП-а, а исплате из ЕУ везане су на поједине пројекте, које треба прво предложити европској бирократији по одређеним процедурама, те понекад обезбедити властити део средстава. Док то научиш, потраје. Но, у принципу Хрватска би из ЕУ морала да добије више од онога што уплаћује. И Словенија је, мислим на две године после уласка, имала негативни биланс уплата и исплата, али сада је нето прималац.

Што би Србији поручили на њеном путу у ЕУ? Када је по вама реално да Србија постане чланица?

- Ни за Србију, иако је већа, алтернативе нема. Када ће ући у ЕУ не може се рећи, одлучује друга страна и одлука је политичка, а то је сасвим непредвидљиво.

Влада Зорана Милановића у Хрватској, од које се много очекивало, потпуно је, када је реч о економији, подбацила и разочарала. Што очекујете од Александра Вучића?

- Мало знам о Вучићевим економским плановима, али али треба знати да се свакој влади приписује кривица за све што се догађа, иако су догађаји најчешће независни од онога што влада ради.

У Србији вас често доживљавају као особу која је имала значајну заслугу у успешној транзицији Словеније. Да ли модел који сте тада применили и данас држи воду?

- То да ме доживљавају као човека заслужног за успешну транзицију можда је повезано са једном мојом карактеристиком, а то је да сам лош политичар и увек кажем оно шта мислим. Нисам присталица јаке државе, у споровима на почетку транзиције био сам мишљења да у транзицији треба искористити и идеју самоуправљања и друштвене својине и предности које је имала Словенија. Но, у Словенији сам „заслужан" и за све недаће, од приватизације до садашње светске кризе. А поготово за оно што се назива „националним интересом" иза којег и даље стојим.

Колико је Европска унија слична бившој Југославији, а ако јесте, може ли да доживи и судбину те бивше државе?

- Надам се да ЕУ неће да доживи судбину Југославије, односно свега што се догодило обичном човеку на тим просторима. Али, сличности постоје и нема смисла избегавати их. Сличност је и то да су велике разлике у развијености чланица или некадашњих република, због којих је и примена јединствене економске политике под знаком питања.

Па тако и евро, зар не?

- И евро је политичка конструкција без економских темеља, јер је било јасно да ће произвести проблеме у лошим временима. Сумњати у његову вечност није било пристојно, већ и због некаквог европског братства и јединства. Неке дилеме је тешко решити, на пример шта је демократичније: један човек - један глас или једна држава - један глас. Ја се највише плашим онога што називам југословенским синдромом, а то је уверење сваког у Европи да га други искоришћавају.

Јурица Керблер (Новости)

http://www.srpskenovinecg.com/svijet/svijet/region/26485-mercinger