Ivo Goldstein počeo pisati o Jasenovcu, ustašama i partizanima za Večernji (!)

Ivo Goldstein počeo pisati o Jasenovcu, ustašama i partizanima za Večernji (!)

Ivo Goldstein je jučer na Večernjem objavio članak Tek je svaki peti Židov u NDH živ dočekao 1945. što je bilo pomalo iznenađujuće, jer koliko nam je poznato, Goldstein nije dosad pisao za Večernji. Ako je Večernji time htio napraviti balans prema svojim desnim autorima (Ivkošiću, koji je nedavno relativizirao strahote Jasenovca), po publici koja je komentirala Goldsteinov članak (479 komentara) vidi se da tog balansa, a još manje pomirenja još dugo neće biti. Danas je objavljen i novi članak Ive Goldsteina za Večernji – Spasonosni bijeg u antifašističke odrede: Moj tata je partizan!.

 

„Kosovo nije postalo funkcionalna država“

dw.com

„Kosovo nije postalo funkcionalna država" | Evropa | DW

Deutsche Welle (www.dw.com)

5-6 minutes

---

„Ne mislim da će Kosovo ikada biti sposobno za opstanak. Trebalo bi sesti i pronaći rešenje kako da ta dva naroda ponovno nađu zajednički jezik", kaže u intervjuu za DW poslanik AfD-a Armin-Paul Hampel.

DW: U poslednje vrijeme razvila se rasprava o novom prekrajanju granica na Kosovu u koju se umešala i nemačka kancelarka. Ona striktno odbija bilo kakvu promenu granica i razmenu teritorija. Kakav je stav vaše poslaničke grupe?

Armin-Paul Hampel: Mi i dan-danas ne odobravamo što je tada uopšte došlo do strane intervencije na Kosovu i da je Kosovo, koje je prema međunarodnom pravu sporno, pod uticajem zapadnih sila odvojeno od Srbije. Naše je mišljenje da su još tada načinjene velike greške koje osećamo i danas. Setite se samo Krima za koji Rusi uzvraćaju istom argumentacijom. Dakle vidimo koji su tu uticaji na ukupno političko stanje u Evropi.

Kosovo odvojiti od Srbije je, prema mom mišljenju bila greška. Trebalo je duže pregovarati i videti može li možda Kosovu da se dodeli neka vrsta autonomije. I mi jednostavno moramo da uvidimo da ono što je sada nastalo na Kosovu zapravo funkcioniše isključivo uz vojnu zaštitu Zapada. Kosovo samo za sebe nije postalo funkcionalna država. To nam nije pošlo za rukom. I rukovodstvo Kosova po sastavu ne odgovara pojmu političara kakvim ga shvatamo ovde, već tu veću ulogu igraju interesi klana, pa i kriminalne veze. To je situacija koja brzo može odvesti do novih eskalacija.

Zato ne držim mnogo do ideje o razdvajanju naroda. Kakva je to zapravo poruka da kroz etnička preseljenja – da se blago izrazimo, inače se to može nazvati i proterivanjem – stvaramo status kvo kako bi ta tvorevina zvana Kosovo postala sposobna za preživljavanje. Ja ne mislim da će Kosovo ikada biti sposobno za opstanak i mislim da bi sa Srbima i Kosovarima trebalo sesti i pronaći neko rešenje kako da ta dva naroda ponovno nađu zajednički jezik.

Smatrate li i Vi da bi promena granica između Srbije i Kosova mogla da ima negativnog odjeka i drugde na Balkanu gde se često koketira sa stvaranjem novih država?

Naravno da opasnost postoji. Mi znamo da je celokupni Balkan, ne samo Kosovo, i to ne samo poslednjih 20 nego poslednjih 100 do 150 godina, bure baruta. Vrlo nestabilno i kad su u pitanju granice. Možda danas nekome zvuči čudno, ali Austrija je relativno dugo delovala kao umirujući faktor na Balkanu. Zapadne sile koje su nakon Drugog svetskog rata preuzele glavnu reč nisu uvek delovale umirujuće. Možda zato što je Francuzima ili Britancima nedostajalo razumevanje za Balkan, za razliku od Austrijanaca koji su susedi. Zato bi rešenje o kojem se sada govori za Kosovo pokrenulo čitav niz drugih pitanja: šta je s Bosnom i Hercegovinom? Koje bi tu granice trebalo da važe? Šta je sa srpskom manjinom? Da li je odvajanje opcija? Sve bi to išlo ka promenama koje ne bi po svaku cenu doprinele miru na Balkanu.

Smatrate li da je Nemačka poslednjih godina na Balkanu igrala konstruktivnu ulogu?

Vratio bih se na događaje u devedesetima kada je izgledalo da se zapadne sile vraćaju svojim nekadašnjim saveznicima: Hans Ditrih Genšer je tada brzo priznao Hrvatsku, dok su Francuzi i Britanci bili naklonjeni Srbima. Sećam se jednog razgovora s tadašnjim predsednikom BiH Izetbegovićem koji se žalio na britanskog generala Rouza i optužio ga za prevaru.

Zašto sve ovo pričam? Zato što ono što se događa danas ima svoje korene. Nemačka se baš nije proslavila poslednjih godina na Balkanu. Na Kosovu ekonomskim i vojnim sredstvima nismo postigli situaciju kakvu smo hteli. Spomenuo sam već da je Kosovo politički nestabilno. Političko rukovodstvo i država nisu u stanju da samostalno opstanu. Oni moraju da se oslanjaju na druge države, što u sebi krije potencijal za nove sukobe. Nemačka je morala bolje da iskoristi pozitivni bonus koji ima u regionu, ako na stranu stavimo neke iritacije između Nemačke i Srbije. Mi smo svoje iskustvo na Balkanu mogli bolje da upotrebimo u cilju stabilizacije tog regiona.

Od mnogih političara se može čuti da je rešenje problema na Balkanu ulazak u Evropsku uniju. Da li vaša stranka deli to mišljenje?

Evropa je nestabilna za nova proširenja. Ali mi moramo ozbiljno da shvatimo stremljenja zemalja Balkana za članstvo u EU. Ipak tu postoje i međurešenja, između punopravnog članstva i jače kooperacije, ili povlašćenog partnerstva. Isto predlažemo i za Tursku, čije članstvo u EU bi nas u potpunosti opteretilo. Mi možemo da pojačamo ekonomske odnose sa balkanskim zemljama i da ukinemo carine. Ali punopravno članstvo ne vidim u dogledno vreme. To bi naškodilo i nama i njima.

Paul Armin Hampel je poslanik Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu. Po profesiji je novinar. Intervju sa njim deo je serije razgovora sa poslanicima nemačkog parlamenta s temom: Kosovo i Srbija – kako do rešenja?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

rtcg.me

U ovom momentu od razgraničenja nema ništa

rtcg.me

6-7 minutes

---

JANJIĆ VJERUJE

Srbi i Albanci su u takvom stanju da bi oni djelove teritorije pod korekcijom prihvatili zarad važnjih stvari, ali u ovom momentu od razgraničenja na Kosovu nema ništa, smatra politički analitičar Dušan Janjić.

295449

"Kosovu je ipak važnije da ono bude priznato": Janjić (Foto: Anadolija)

Pred nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, koji je zakazan za sjutra, Janjić za Anadoliju objašnjava dokle se stiglo sa rješenjem pitanja Kosova, šta bi značilo razgraničenje teritorije sa Albancima, kao i koji bi bili efekti za Srbiju, ali i za region, ukoliko bi do razgraničenja došlo.

Kako je rekao, imenovanje zamjenika premijera Kosova Fatmira Limaja za glavnog pregovarača Prištine samo je nastavak novog formata dijaloga koji traje već godinu i po.

"Mi imamo očigledno usporavanje ili jako spor - slow motion proces kad je u pitanju briselski dijalog. Dogovori o ovom novom formatu unutar koga su i ove promjene traju već godinu i po i očigledno je da još uvijek ne postoji potpuna saglasnost, odnosno verbalna pretpostavljam da postoji i znam da Hašim Tači i Aleksandar Vučić po pitanju tog novog formata nijesu pokazivali neke veće razlike, osim što je Srbija imala više insistiranja na ulozi Rusije", navodi on.

O ideji razgraničenja, koja bi, kako se spekuliše u medijima, mogla da bude jedna od tema sjutrašnjeg nastavka dijaloga, Janjić kaže da "svi o tome pričamo kao da znamo o čemu je riječ".

"Meni se dvoje ljudi klelo da je vidjelo dva papira, jedan je stranac, jedan je domaći i niko od njih nije mogao da mi kaže gdje su linije. Dakle, to vam je slična situacija kao dogovor Tuđman - Milošević. Dakle, papir postoji. Papir odavno postoji, ali nažalost nije autohtoni papir. To je papir koji je došao, kako to Rusi sami kažu, četvrtom linijom federalne službe do izvršilaca na teren", ističe on.

Janjić kaže da je sada ideja razmjene teritorija, koja je zapravo trebalo da se definiše kao normalizacija odnosa sa razgraničenjem, uzdrmana, iako je za nju "pripremljena i propaganda", te da predsjednik Srbije Aleksandar Vučić već mjesec i po dana vodi propagandu prebacivanja odgovornosti na opoziciju, na kritičare, strane agenture.

Iz svega toga se, kako naglašava, pokazalo da su i Srbi i Albanci u takvom stanju da bi oni djelove teritorije pod korekcijom i prihvatili za neke važnije njima stvari.

"Kosovu je ipak važnije da ono bude priznato, da bude članica UN i da nekako krene razvoj, taj normalan život, a nacionalistima na vlasti u Srbiji je važno da kažu da smo nešto dobili, a oni ne znaju da ako dobiju mir, to za njih nije dobitak. Ako dobiju normalizaciju, ako dobiju komšiju koji sarađuje, a to su Albanci, oni su dobili više nego da razmijene pet sela. Dakle, ja to ne isključujem i zato sam vrlo oprezan i na tu opasnu igru koju igraju, naravno, ali u ovom momentu od razgraničenja nema ništa, neće ni biti, jer njegova osnovna ideja je sa drugim po religiji i etnicitetu se ne može živjeti", kazao je Janjić.

Međutim, upitan kakve bi efekte razgraničenje imalo ako i kada bi do njega došlo, analitičar odgovara da bi kolateralni efekat bio prisutan i u Srbiji, ali i regionu.

Prema njegovim riječima, koncept Bačka je potpuno razvijen, oni imaju posebnu privrednu komoru, odlično organizovan nacionalni savjet mađarske manjine.

"Opasnost je takva da Srbija više ne bi bila na Dunavu, osim onaj dio koji ide, mali dio kroz Vojvodinu i Beograd, a to je veliki resurs. Ovo je doba borbe za vodu i za putne pravce. Druga opasnost je dalje zaoštavanje odnosa nacionalnih manjina prema vlasti. Ako bi se nastavila politika etnonacionalističkog prekrajanja po principu ne mogu s drugim da živim, u nekoj perspektivi od 10-20 godina, Srbija će direktno osporiti sadašnji teritorijalni okvir", smatra Janjić.

Da se granice ne mogu mijenjati postoje dva razloga, smatra Janjić, i oba su bezbjednosna.

"Taj prvi je nesigurnost o tome šta će se desiti kao kolateralni efekat ako se ijedno selo po etničkom principu razmijeni. Kakav će to uticaj imati na Makedoniju, sjever Crne Gore i Srbije, onaj jugozapad koji zovemo Sandžak, kakav će to uticaj imati na Bosnu i Hercegovinu. I već ste vidjeli oglašavanje raznih političara i uglavnom svi govore negativan (efekat) iz prevencije i iz straha, jer sukobi nisu završeni", dodao je.