Претражи овај блог

понедељак, 25. јануар 2021.

Чомски: Америка је водећи терориста, либерали живе у илузији

iskra.co

Чомски: Америка је водећи терориста, либерали живе у илузији

3-4 minutes


25.01.2021. - 14:51

фото: AP Photo / Nader Daoud

Амерички либерали живе у свету илузија, у којем се водећи покретач међународног тероризма, америчка влада, доживљава као бенигна сила, рекао је Ноам Чомски. Он је либерале упоредио са присталицама доскорашњем америчког председника Доналда Трампа који не признају победу Џоа Бајдена на новембарским изборима.

„Као што не можете натерати републиканце да признају да су избори изгубљени, не можете ни либералне америчке интелектуалце да признају да су Сједињене Државе водећа терористичка држава", изјавио је Чомски за РТ.

Чињеница је да су током читаве своје историје САД водиле агресивни рат против некога, рекао је Чомски.

Такозвани „рат против тероризма", који је Роналд Реган поставио као централни део своје спољне политике, бавио се уствари отпором америчком тероризму у Централној Америци и Јужној Африци, додао је. САД су Нелсона Манделу сматрале терористом све до 2008. године, а Међународни суд правде пресудио је да је амерички тајни рат против Никарагве кршење међународног права.

„Оно што је Реганова администрација радила био је врхунац тероризма према нашим дефиницијама. Али, Њујорк тајмс је објавио уводник у којем се наводи да можемо одбацити пресуду суда јер је то непријатељски суд. Зашто је то непријатељски суд? Јер је осудио САД", рекао је Чомски.

Још једна жртва САД-а је Куба, која је претрпела вишедеценијску блокаду и континуирану америчку кампању с циљем да подрије владу и изазове побуну. У САД се те акције перципирају као глупе завере ЦИА-е.

„То је био озбиљан терористички рат који је скоро довео до уништења света", истакао је Чомски.

Неуспех либералних интелектуалаца да сагледају америчку политику онаквом каква јесте није нешто што је остало у историји или ван граница те земље. На пример, побуна у америчком Конгресу 6. јануара није била нека слуђена руља Трампових присталица која је дошла ниоткуда и била поражена како би се доказала славна америчка демократија.

„Постоје заиста озбиљне болести о којима се не разговара – двостраначје, иако су републиканци нестали из тог спектра", рекао је он.

А тај неуспех наноси стварну штету милионима Американаца. Идеје Бернија Сандерса, политичара који би се лако могао сматрати десним центром у земљи попут Немачке, приказане су као превише радикалне за САД током председничке кампање.

„Оно на шта он позива, универзалну здравствену заштиту, бесплатно високо образовање, конзервативне странке у Европи само узимају здраво за готово", рекао је Чомски.

„Ово је таква увреда за амерички народ да кажете – толико сте заостали да не можете имати оно што има Мексико, Француска, Бразил", нагласио је он.

 

Србија је више од ништа

politika.rs

Србија је више од ништа

4-5 minutes


Проф. Милош Ковић нас суочава са два, деловало би хумористична става да није реч о руководећем начелу политике државе на Косову и Метохији. Једног који изражава председник Републике, као реакцију на изјаву председника САНУ, после његовог избора (2015), на коју су негативно реаговали бројни интелектуалци, укључујем и себе, да треба дићи руке од Косова, јер де факто и де јуре више није у нашим рукама. На то је реаговао председник Вучић: „Борићемо се да добијемо више од тог ништа, и много више од тог ништа" и то је више пута поновио у разним приликама, као што је и изјава председника САНУ више пута поновљена у модификованом облику, у значењу Косово „ништа". После незадовољства у јавности поводом изјаве председника САНУ и председник Републике се изјаснио да је негативним изјавама реаговано поводом његовог предлога о „разграничењу" а никад му нико није понудио алтернативу. По председниковом мишљењу разграничење нема алтернативу. Оно је више од ништа. Испоставило се по М. Ковићу, да алтернатива постоји и то „замрзнути конфликт", који по мишљењу председника Вучића води страдањима наше деце и привреде. Има још једну димензију, на коју подсећа проф. Ковић. У обновљеним преговорима Приштине и Београда, Запад подсећа Србију на потписану обавезу (2014) о нормализацији односа, то јест процесу који води поступном косовском преузимању појединих важних блокова власти и система, раније судства и полиције, недавно (децембар 2020) преузимање дела електроенергетског система Србије, а може се нагађати шта је даље на реду, здравство, просвета , нешто треће. Дакле, реч  је о новој тактици преузимања система власти и институција, на миран дипломатски начин, уколико Србија не види у томе даље поништавање свог суверенитета, а изгледа не види.

Вратимо се сада на одреднице државне политике, „ништа" и „нешто више", у светлу реалности и објективности. Не делују комично, колико су трагичне. Задатак Србије је да брани суверенитет државе, и да води политике како да то остварује, а то не значи наставак борбе у Бриселу у оквиру ЕУ, и поступно губљење Косова, кроз процес „нормализације свеукупних односа", него повратак у Њујорк, у Савет безбедности Уједињених нација што значи повратак на Резолуцију 1244, њену рехабилитацију, реафирмацију и реализацију, а не препуштање забораву. Зар је потребно, односно треба ли Његова екселенција Харченко да подсећа наше интелектуалце и научнике, да без реализације Резолуције 1244 не можемо решити питање Косова. Управо је тако.

У САНУ такође морају схватити да научна истраживања, сама по себи, нису довољна за решавање косовског питања, ако се не ставе у функцију одбране и не осмисли концепт (организације и операционализације). Пре 15 година и поново пре пар година сам нудио Географском институту Јован Цвијић – САНУ концепт ангажовања науке у одбрани Косова и наилазио на зид неразумевања.

Косово је пре две деценије насилно отето и у томе је удео западне науке и интелектума био врло битан. Србија ни тада ни сада није била опредељена за науку у одбрани Косова, али је сада последњи час да то учини. Али, без научног концепта и државне опредељености и организованости и других елемената, да се брани суверенитет и територијални интегритет, то се не може. Уместо медијске игре речи на тему судбине Косова, заузимам се за став да Србија мора озбиљно да се преиспита како да брани суверенитет и интегритет уз ангажовање науке и интелектума, и да определи своје политике, стратегије и тактике и буде ангажована, а не пасивна и инфериорна, као што је углавном била.

Проф. др. Мирољуб Којовић,
архитекта, урбаниста, планер


View article...

Enclosures:

160z120_noviva-600e94030b59b.jpg (4 KB)
http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2021_01//160z120_noviva-600e94030b59b.jpg