Истина о доласку Ангеле Меркел

---

аутор: Петар Искендеров

Ангела Меркел тражи да Београд напусти Србе са Севера Косова.

Београд, 23.08.2011

Посета Балканском региону Ангеле Меркел, немачког канцелара, која је управо у току, биће после наглог заоштравања крајем јула ситуације на Косову прва посета региона тако високог западног представника. Централно место на турнеји фрау Меркел треба да заузму преговори у Београду, и – судећи по информацијама којима располажемо, гошћа ће председнику Србије Борису Тадићу поднети два ултимативна предлога. Први – да се без имало оклевања врати за бриселски сто ради преговора са Приштином.

Други – да коначно и јавно одбије подршку Србима који живе на северу покрајине и да призна власт одлука које доносе албанске власти Косова, те да убудуће дијалог води са њима искључиво у међудржавном формату. У супротном, Меркел ће Тадићу изјавити - врата Европског савеза ће се пред Србијом залупити пре него што су се и одшкринула.

Уочи предстојећег дипломатског наступа федералног канцелара - као једног од твораца „Новог светског поретка" - основне принципе западне политике за Косово су синхронизовано огласили Гидо Вестервеле, шеф немачке спољнополитичке  управе, и Билент Аринч, вице-премијер владе Турске.  Посетивши Приштину хер Вестервеле је дао гаранцију да ће границе Косова „бити неприкосновене". „Од изузетне важности је једно: територијална целовитост Косова је беспорна. Јасно је да карта Балкана има коначан карактер и да то, куда пролазе границе, више неће да постоји као питање" – локални масмедији усхићено цитирају изјаву министра иностраних послова Немачке, која је изговорена на заједничкој конференцији за штампу са премијером Косова Хашимом Тачијем.

 Исте су оцене изговорили и представници друге земље – „савезника" албанских сепаратиста – Турске. Билент Аринч, који је на Косову био истовремено са Гвидом Вестервелеом је такође упозорио на непотребност даљих дискусија о деоби покрајине. По његовим речима, постојећи проблеми  треба да се решавају „посредством дијалога", а територијална целовитост Косова „ не представља предмет дискусије".

Колебања у ЕУ

Без обзира на то, у редовима европске заједнице сада се запажају колебања и сумње у вези са даљим развојем ситуације око Косова. Важан индикатор је еволуција позиције француске дипломатије која очигледно има жељу да на Балкану игра активнију улогу него до сада (као што се то тренутно дешава и у другој „врелој тачки", у Либији).

О томе најречитије говоре нове идеје дипломатског представника Француске у Приштини Жан-Франсуа Фитуа. Он је до сада  био познат по томе, што је са таласа косовског албанског „Радио Дукађини"  позивао да се што пре уклони међународни надзор на Косову јер су, као, косовске институције  у стању да самостално обезбеђују власт закона и демократије. „Што се пре заврши та надзорничка независност -  то ће бити боље, али тај процес мора што пре да почне" – убеђивао је Фиту.

Међутим, пошто је косовски специјални посматрач, месје Фиту, покушао у пракси да оствари своје  „ненадзирање", он је одједном отворено постао уздржанији у својим оценама. Говорећи на дискусијама, организованим у Приштини, он је признао да је операција владе Косова на заузимању контроле над северним деловима „учинила (Sic! –П.И.) да присуство КФОР-а буде неопходно, јер је ситуација, која је тамо направљена, осетљива". „Снаге КФОР-а су тамо још потребне…

То је неопходно… и ја мислим да ће те снаге бити потребне све док се не нађе решење" – констатовао је француски дипломата и подвукао црту: „Одлука владе у вези са севером (о операцији полиције – П.И.) је за мене и моју земљу изненађење, баш као и за међународне организације, које су присутне на Косову и у региону. Оно, што сада ја могу да претпоставим, то је да ми треба да радимо у складу са новонасталом ситуацијом, а коју је испровоцирала одлука владе од 25. јула". [3]

Полазећи од тога, да албанске власти у Приштини никада не би прихватиле предузимање такве опсежне операције, а да се пре тога нису посаветовале са својим партнерима у САД, НАТО и Европском савезу, као и посматрајући истовремено садашњу извесну сметеност западноевропских престоница – могу да се направе следећи закључци.

Заузимање административне границе Косова са осталом Србијом од стране сепаратиста је унапред планирано, као пролог за потпуно извођење из покрајине међународних миротворних снага, пре свега читавог контингента КФОР-а – потпуно према плану „Фиту-1" (о уклањању међународне контроле са Косова).

Међутим, европски и амерички представници су унапред себи оставили слободу за маневрисање -  уколико би дошло до крупних компликација - како би покушали да за себе из њих извуку одређену корист. Тако се и десило. Одатле и садашња размишљања без икаквог конкретизовања у оквиру плана „Фиту-2" – која могу да буду база за било какав будући сценарио.

Таква жеља се данас запажа и у коришћењу онога, што се тамо дешава, како би се одговорност за догађаје бацила не само на косовске Србе, већ пре на власти Србије – које као да стоје иза отпора Срба. Како је са страница највећих албанских новина на Косову „Коха диторе" изјавио експерт за геополитику и међународну безбедност Даниел Сервер – „Не схватам шта ће Тадићу север".

Тактика испољавања све јачег притиска само на једну страну косовског конфликта, успут, увежбана је још крајем деведесетих, између осталог и у Рамбујеу, у оквиру такозваних „преговора о Косову". Тада је, како су признали и сами амерички експерти, „груба сила преовладала над уметношћу дипломатије и, очигледно, победила на преговорима."

Раст напрегнутости

Међутим, маневрисање око Косова, последњих дана, има још једну важну димензију и може да сведочи о расту напрегнутости не само у редовима европске заједнице,већ чак и на линији ЕЗ – НАТО. Директор програма за Европу „Међународне кризне групе" Сабине Фрејзер, у чланку са симптоматичним називом „Косово-Србија: ризичан тренутак за међународну заједницу" скреће пажњу да се „први пут откако је 2008. године проглашена независност, на Косову појавило осећање да међународна заједница бира коју страну да заузме – при том НАТО подржава владу Косова, а ЕЗ је критикује".

Ако је то стварно тако, - прогнозира експерт, - „напрегнутост ће се повећавати, и за било коју страну ће бити много теже да буде посредник".

У сваком случају, пошто је под контролу преузела два контролна-царинска пункта на северној граници Косова, и НАТОва команда снага КФОР-а подржала операцију косовских специјалних посматрача, тон изјава чиновника ЕЗ – пре свега канцеларије Кетрин Ештон, њиховог врховног комесара за међународне послове и политику безбедности, има уздржанији карактер и углавном се своди на изражавање забринутости због „ескалације напрегнутости на северном Косову".

А грађанско-полицијска мисија ЕЗ у Приштини је кроз уста своје службе за односе са јавношћу подвукла своје „тотално неучествовање у било каквој операцији" и осудила „једнострана дејства ове или оне стране". Оваква колебљивост није прошла непримећено на самом Косову. Вице-премијер у Тачијевој влади Хајредин Кучи је провидно упозорио мисију ЕЗ тиме,  што је изјавио да ће она „деловати или на читавом Косову, или уопште неће деловати".

Шта је важно: пре је, ове године, „Међународна кризна група" у извештају, специјално посвећеном ситуацији на северном Косову, изјавила да је против било каквих насилних акција у односу на Србе који живе на њему. „Покушаји да се Север интегрише у државне оквире Косова тако што ће се гушити српске институције и у те делове уводити институције које су повезане са Приштином, ће продубити проблеме управе Севером" – такво упозорење је дато у извештају који је објављен средином марта

Међутим, овај сценарио је остварен крајем јула, и тако за западне институције створио нове компликације у вези са Косовом. А очекивано у тим условима јачање притиска на Србију неће бити ништа друго, до покушај да се на капитулацију натера „слаба карика" косовског ланца. А ту карику у овом тренутку представља садашње српско руководство.

Извор: Фонд стратешке културе