САБОР ПОДРШКЕ СРПСКОМ НАРОДУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
НЕ ТРГОВАТИ КОСОВОМ
Поводом драматичних притисака и
директних претњи српском народу на Косову и
Метохији, независнa, нестраначкa удружењa грађана
организују Сабор подршке српском народу у Покрајини
који ће се одржати 27. септембра 2011. године
у 12 часова, у Сава центру на Новом Београду. Организатори су,
поред осталих, Друштво српских домаћина, Београдски форум за
свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије,
Савет Сабора матице и расејања, Удружење
ћирилица, Удружење жена са Косова и Метохије, Удружење
породица киднапованих и несталих и друга.
Организациони одбор независних и нестраначких удружења грађана, изражава најдубљу забринутост због угрожавања опстанка српског народа на Косову и Метохији и посебно због претњи употребе силе против слободе и безбедности Срба на северу Покрајине. Опасности које се данас надвијају над животом и опстанком српског народа на Косову и Метохији резултат су вишедеценијске стратегије водећих чланица НАТО-а и Европске Уније подстицања албанског сепаратизма и тероризма. Финансирање, наоружавање и обука албанских терориста, оружана агресија НАТО 1999. године, окупација и једнострано проглашење независности Покрајине фебруара 2008. године потврђују континуитет антисрпске политике до данашњих дана.
Независна, нестраначких удружења грађана, изражавају пуну, безрезервну подршку српском народу на Косову и Метохији у њиховој правданој борби да заштите своју слободу, достојанство и основна људска права као грађани Републике Србије. Посебну подршку удружења изражавају грађанима, омладини и српским институцијама на северу Покрајине у њиховој одлучности да заштите и одбране своју слободу пред отвореним претњама насиљем Приштине.
Својом политиком безпоговорне лојалности и незамерања Западу, српске власти су олакшавале спровођење стратегије стварања друге албанске државе на Балкану и цепања Србије. Прихватање ЕУЛЕКСА, као "стаусно неутралног", упркос јасним чињеницама да се ради о механизму за успостављање нове албанске државе на основу Ахтисаријевог плана и одустајање од утврђене политике ради прихватања предлога резолуције Европске Уније у Генералној скупштини УН, јасни су показатељи кратковиде и погрешне политике. Непрекидно понављање тезе да ЕУ нема алтернативу довела је Србију у вазални положај охрабрујући Брисел и друге центре да заоштравају политику уцена и понижавања Србије, не само кад је реч о статусу Косова и Метохије, већ и кад се ради о многим другим националним и државним интересима. Власт је годинама тврдила да су статус Косова и Метохије и чланство у ЕУ два независна, неусловљена процеса. Данас је свакоме јасно да је то било обмањивање. Брисел, под утицајем најснажнијих чланица ЕУ и НАТО, тражи фактичко одрицање Србије од Косова и Метохије као цену за кандидатуру, преговоре и евентуално чланство у Европској Унији. Другачија тумачења била би нови напад на здраву памет.
Србију отворено понижавају не само Берлин, Лондон, Брисел и Вашингтон већ и Хашим Тачи, бивши лидер терористичке ОВК који је, према налазу Дика Мартија, имао кључну улогу у трговини људским органима киднапованих Срба. Он и сада, под окриљем својих савезника и заштитника, наставља да прети насиљем и окончањем етничког чишћења Срба са њихових вековних огњишта. Последњи је час да државно руководство Србије позове владе кључних чланица НАТО и ЕУ да се определе – за поштовање суверенитета, достојанства и целовитости Србије, или за још једну силом наметнуту албанску државу на српској државној територији која никада не може бити у интересу мира и стабилности на Балкану и у Европи. Одрживи, дугорочни мир, безбедност и стабилност, свакако, не могу почивати на понижавању, уценама и вазалству Србије.
Независна, нестраначка удружења грађана и овом приликом истичу да нико нема мандат да тргује Косовом и Метохијом: ни због статуса кандидата, ни евентуалног чланства у ЕУ, а најмање ради било чије победе на предстојећим изборима у Србији. Власт је пред народом - по Уставу и одлукама Народне скупштине - обавезна да захтева целовиту примену резолуције Савета Безбедности УН 1244, разматрање и решавање проблема статуса Покрајине, а не само парцијалних, из статуса изведених питања, ма колико и та питања била важна. Са становишта дугорчног мира и стабилности преговори имају смисла уколико воде компромису о статусу Покрајине као суштинском циљу како је дефинисан у резолуцији СБ УН 1244. Без тога, текући преговори су кулиса иза које се одвија убрзано признавање насилног одузимања државне територије.
Реализам је потребан. Али то нису само војна, политичка и финансијска моћ Берлина, Лондона, Брисла, и Вашингтона, њихово савезништво са Хашимом Тачијем. То не може бити оправдање за погрешну политику у одбрани суверенитета и територијалног интегритета земље. Реализам је и резолуција СБ 1244 која, као део међународног правног поретка, има трајну вредност и за Србију и за међународну заједницу (УН). Србија је извршила све своје обавезе – по том, као и по многим другим својим и међународним законима. Други, а пре свега, спонзори и извођачи отимања Косова и Метохије нису извршили своје међународне обавезе. Зашто, на пример, нису обезбедили слободан и безбедан повратак у Покрајину 250.000 протераних Срба и других не-Албанаца? Реализам је да преко две трећине чланица светске организације, међу којима и две сталне чланице Савета безбедности, као и већина чланица Г-20, подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије. Реализам је да тероризам и сепаратизам представљају реалну опасност у Европи и у свету, због чега низ европских и још више нееврепских, земаља није признало криминално отцепљење Косова и Метохије. Реализам је и да Србија, ни геополитичким положајем, још мање историјском улогом у заштити европских и светских цивилизацијских вредности, никад није била, на периферији, још мање уз освајачке силе и савезе.
Праведно решење питања статуса је питање свих питања и једина гаранција опстанка и слободе српског народа – на Косову и Метохији. Нико нема право да, у име обећања "бољег живота", "страних инвестиција", кандидатуре или чланства у ЕУ, одустаје од резолуције СБ УН 1244, и преговора о статусу, да решавање овог проблема измешта са колосека УН, на друге колосеке умањујући тако шрину подршке и изгледе за праведно решење.
Вековни спор, будућност нације и државе не решавају се под притиском било којег датума, било које седнице, било којег форума у Брислу. Још мање због добијања фамозне «кандидатуре» којом требало опчинити бираче уочи избора.
Питање статуса Косова и Метохије остаје отворено за Србију и српски народ дотле док се не остваре одлуке Савета безбедности УН и испоштују принципи Повеље УН и финалног документа ОЕБС-а. Евентуалне нагодбе изван тога биле би кратковиде и ништавне.
Организациони одбор независних и нестраначких удружења грађана
S postovanjem,
Z. Jovanovic
Нема коментара:
Постави коментар