Петар ИСКЕНДЕРОВ: Визе раздора

Петар ИСКЕНДЕРОВ

Визе раздора

 

Почетком новембра министри иностраних послова 27 земаља – чланица Европске уније, размотриће проблем увођења безвизног режима за балканске земље.  Судећи по цурењу информација из тајних докумената, припремљених у Бриселу, дискусије ће бити жучне и, најверовтније ће руководство ЕУ прибећи преиспитивању раније усаглашених принципа и планова.  Први који ће бити „на удару" могу бити Албанија и Босна и Херцеговина, али такође и грађани Србије и Македоније, који од 19. децембра 2009. године  могу без виза улазити у земље-чланице ЕУ.

Европски комесар за унутрашње послове Сесилија Малмстрем упутила је, у без пресадана оштрим тоновима, поруке министрима спољних послова Србије и Македоније, Ивици Дачићу и Гордани Јакулеску. Документ је датиран 13. октобра. У њему се, поред осталог, каже:  „Како су  показали догађаји из ове године, низ држава – чланица  поново бележи забрињавајући раст лица која долазе из ваших земаља у потрази за азилом...Таква тенденција  изузетно брине и може  довести у питање целокупни процес визне либерализације на Западном Балкану". Сесилија Малмстрем је  саопштила Београду и Скопју да ће до краја октобра висока мисија ЕУ посетити њихове земље, како би проверила да ли оне предузимају некакве хитне мере у циљу превазилажења ситуације. Извештај те мисије  ће представљати полазну основу за  разматрање проблема, најпре на нивоу министара унутрашњих послова земаља – чланица Европске уније, а потом и у највишем  руководству ЕУ.

Сесилија Малмстрем није у ситуацији да се навикава на бављење проблемима безвизног режима. У фебруару ове године она се  морала ванредно умешати у ситуацију, насталу  око изненадног масовног прилива албанаца у Белгију, гда су они блокирали државне институције у Бриселу, захтевајући од владе азил, смештај, посао  и новчане компензације (1). Тадашњи белгијски премијер Ив Летерм позвао је власти Европске уније „да ограниче погубне последице либерализације европског визног режима" (2). Аналогна ситуација, раније исте године, настала је у Шведској,  што је био један од разлога за до тада незабележени успех националистичких снага, на челу са партијом „Демократе Шведске" на парлементарним изборима у тој земљи 19. септембра.

У октобру је Европски парламент одобрио  давање безвизног режима за грађане Албаније и Босне и Херцеговине,  али  у светлу последњих закључака Сесилије Малмстрем, та одлука изгледа исхитреном. Међу земљама, које позивају руководство ЕУ да преиспита одлуку о безвизном режиму су  Аустрија, Немачка, Француске, Шведска, Белгија, Холандија и Норвешка, које осећају снажан притисак вишехиљадитог таласа имиграната са Балкана, у првом реду албанаца.

Данас Белгија председава Европском унијом и њено негативно искуство са хиљадама македонских и косовских албанаца може одиграти одлучујућу улогу у даљој судбини безвизног режима за Балкан.  Према подацима белгијских владиних извора, у јулу и августу властиме земље званично се обратило око хиљаду и по становника бивше Југославије, од чега половину чине косовски албанци.  А колико се „гостију"  тек „утопило" у земљи, остаје само да се нагађа. Аналогна тенденција бележи се и у Немачкој. Ако је у јулу у земљу дошло 129 лица са Балкана, која су тражила азил, у августу их је било већ 225, а у септембру – 800. Пикантност ситуације своди се на то,  што власти земаља-чланица ЕУ исплаћују накнаду чак и оним придошлицама, којима се одбија захтев за дозволу боравка. У Швдској, на пример, та сума износи 500 евра (3). Добвши толику суму, албанци масовно одлазе у суседну државу, чланицу ЕУ, у којој се процедура понавља.

Белгијска влада последњих дана предузима активне покушаје да поправи ситуацију. Државни секретар за питања имиграције Мелхиор Вателе сматрао је неопходним да се одмах упути у Београд, како би  разговарао са представницима српских власти и од њих чуо које конкретне мере поредузимају у циљу „обуздавања бујице тражиоца азила".  Међутим, власти Србије у конкретним условима не могу  понудити ништа више до детаљне провере од стране пограничне службе свих оних, који се сумњиче да намеравју отићи у Европску унију  из разлога горе наведених користољубивих циљева.

Главни пробем, међутим,  није толико у укидању визног режима за грађне Србије, Македоније, Албаније и Босне и Херцеговине,  колико у нејасности перспектива интеграције држава Балканског региона у Европску унију. Прилив нелегалних имиграната, избеглица, авантуриста и друге, непожељне за  „пристојне Европљане"  балканске „клијентеле"  - а тај прилив је  је ове године  попримио претеће  размере (поред осталог као последица непромишљених потеза самог Брисела) – приморава да се у планове евроинтеграција унесу суштинске корекције. И овде су у „истом кошу" са Србима или албанцима такође и Турци, а према Турској Запад игра кудикамо сложенију игру, са више варијаната.

Управо су се перспективе либерализације визног режима за Турску нашле у центру пажње преговора, одржаних 22. октобра у атинском преграђу Вулјамени између грчког премијера Георгијуса Папандреуа и његовог  турског колеге Реџепа Таипа Ердогана.  Према  изјави Папандреуа, стране су усагласиле „заједничку иницијативу у односу на ЕУ", која предвиђа „систематичнију и кудикамо ефикаснију сарадњу" у сфери решавања имиграционих проблема. Међутим,  развој односа ЕУ како са Турском, тако и са балканским  државама, директно зависи од мењајућег баланса снага у „јединственој Европи".

Изражавајући све снажније мишљење у земљама – чланицамна Европске уније, министар унутрашњих послова немачке земље Баварске Јоахим Хермани изјавио је  ових дана, да „ако се ситуација и даље буде развијала у датом правцу, ЕУ треба да делује и врати обавезне визе" за становнике балканских земаља.

Европска унија  постепено постаје талац својих пређашњих планова ширења и суптилних геополитичких игара, које се, како се сада показало, нису оправдале.

___________________________

[1] Le Soir, 24.02.2010. [2] Le Soir, 26.02.2010. [3] Danas, 21.10.2010. Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ – старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије».

 

Извор: Фонд стратешке културе – Москва

Превод: Рајко ДОСКОВИЋ